trg_fontane
Na prvom povereničkom ročištu 3. decembra od odlaska Fadipa u stečaj (15. oktobar), niko od poverilaca nije predložio reorganizaciju, a ni bankrot.
To nije učinjeno ni do krajnjeg roka, 15. januara, te je stečajni sudija Trgovinskog suda u Novom Sadu u februaru proglasio bankrot Fadipa i naložio unovčavanje imovine preduzeća.
„Fadip a.d. je kompleksan po pitanju organizacije, sva pokretna imovina se nalazi kod Fadipa, a nepokretna kod zavisnih društava. Ona su dva meseca kasnije otišla u stečaj, a kvalitetna prodaja se ne može organizovati bez koordinacije sa pokretnom imovinom Fadipa i nepokretnom šest zavisnih preduzeća. Zbog toga smo krenuli sa pripremom tehničko-tehnološke dokumentacije kako bismo bili što spremniji za prodaju“, rekao je Ninoslav Šimić, poverenik Centra za stečajne postupke Agencije za privatizaciju.
Usvojen je i strateški plan prodaje koji predviđa prodaju četiri zavisna preduzeća i nepokretne imovine. „Iz Fadipa treba da se izdvoje četiri zavisna preduzeća, IFC, HKC, IBP i da se prodaju kao pravna lica sa imenom, tehnologijom, mašinama i halama. Fadip IBP će biti ponuđen na prodaju bez nepokretne imovine, Fadip alatnica će biti prodavana posebno, jer već dve godine stoji i nema je smisla prodavati kao pravno lice, a GALOP nećemo ni prodavati, jer nema imovine. Ostala nepokretna imovina će takođe biti prodata, a tu mislim na ’belu kuću’, direkciju u Zelenoj ulici, restoran ’Lovac’ i Fadipov kamp. Očekujem da će dokumentacija biti gotova do kraja aprila da bi se moglo pristupiti proceni imovine. Tada ćemo odlučiti o načinu prodaje“, objasnio je Šimić.
Zakon o stečajnom postupku predviđa tri načina prodaje imovine – licitaciju (javno nadmetanje), javno prikupljanje ponuda i neposrednu pogodbu. Šimić je rekao da će se Agencija za privatizaciju verovatno opredeliti za prva dva modela i najavio je da postoji interesovanje potencijalnih kupaca: „Interesovanje postoji, ali ono još nije iskazano na taj način da bismo mogli sa velikom sigurnošću da kažemo da će se oni i pojaviti na prodaji. Sigurno je da ćemo pokrenuti agilnu kampanju da zainteresujemo što više domaćih i inostranih finansijskih konzorcijuma“.
Na pitanje kako je moguće prodati „belu kuću“ čiji je vlasnik Matica srpska, Šimić je odgovorio: „Pošto zakoni o denacionalizaciji i restituciji nisu doneseni, nije jasno definisano šta se dešava sa takvom imovinom. Ona je do sada uvek išla u prodaju, jer zakonski niko nije mogao da je spreči. U zemljišnim knjigama nema naznaka da je neko osim Fadipa vlasnik, iako mi znamo da je pravi vlasnik Matica srpska. Matica nam se obratila da se ’bela kuća’ izuzme iz stečajne mase, ali je na osnovu važećih zakona odbijena. Matica nije podnela ni prigovor stečajnom veću. Situacija je sada takva, a da li će u narednom periodu biti drugačije zavisi od toga da li će zakoni o denacionalizaciji i restituciji biti usvojeni u prvoj polovini godine kao što se najavljuje. Mi ćemo se ponašati u skladu sa važećim zakonima“, rekao je Šimić.
S. Malešev
