trg_fontane
U Srbiji je, nažalost, sve više letnjih manifestacija tipa „hopa-cupa“, nastupaju razne folklorne grupe, imamo dane ovakvih i onakvih kuvanja i pečenja, truba i slično, a sve je manje kulturnih programa – izložbi, pozorišnih predstava, književnih večeri, tribina, umetničkih kampova itd.
U Bečeju ovog leta nemamo naročite kulturne sadržaje, ne organizuje ih ni lokalna samouprava, niti civilne organizacije. Jedino je u sklopu proslave Dana grada bilo nekoliko predavanja u biblioteci (noćni program za Dan grada, predavanja iz oblasti arhitekture, etnologije itd.), održan je Adrenalin fest u Gradskom pozorištu (festival mladih bendova) i festival dokumentarnog rok filma u pivnici „Tata Brada“.
Ko želi više i bolje, mogao se i može da se uputi u Budvu (Grad teatar), u Pečuj (program Pečuj – Kulturna prestonica Evrope), u Beograd, u Novi Sad.
Veliki broj manjih gradova leti ne nudi nikakav kulturni program veoma vešto koristeći ispriku: kriza je i nema novca.
To opravdanje nije prihvatljivo, jer kako objasniti da je kriza zaobišla, recimo, Kanjižu, gde će se u prvoj polovini septembra održati džez festival – „Nišvil“ da ne pominjemo – ili Valjevo, gde se organizuju književne večeri, izložbe i tribine…
Za leto u Bečeju nije najavljen niti jedan ozbiljan kulturni program u biblioteci, u pozorištu, u muzeju. Civilne organizacije koje se bave kulturom takođe su pasivne, pri tome ne mislimo na organizovanje raznih kulturno-umetničkih večeri.
Poslednjih godina se u vezi sa kulturom uvek pominje da Bečejci nisu zainteresovani. Naravno da nisu, jer ili je ponuda kvalitetna i kontinuirana – a toga kod nas nema – ili nema zainteresovanih. Naime, većina građana nije zainteresovana za operete, komedije i razna predavanja o istoriji i tradiciji Bečeja.
Izbledele zlatne godine
Imali smo i lošije godine od ove, ali je ipak bilo načina da se građanima nešto ponudi. Ranijih godina imali smo Kulturno leto, pozorišne predstave, letnji bioskop na Pogači, Belimus (festival muzike, sporta, pozorišnih predstava u organizaciji Radija Bečej).
Skoro je neverovatno da je ranije sve to bilo moguće, a danas nije.
Počnimo sa civilnom organizacijom Itaka, koja je osnovana 1992. godine i koja u poslednje vreme nije aktivna.
Itaka je one strašne 1993. godine u saradnji sa dramskim studijom Scordisci iz Beograda uradila tri letnje predstave na otvorenom. Tog leta grad je sijao energiju, mladi Bečejci su učestvovali u stvaranju predstava koje su doživele ogroman uspeh.
Ta Agora 93. donela je predstave „Kaligula“, „Perlimplin i Belisa“, „Hej vi napolju!“ i „donela“ u Bečej režiserke Irenu Ristić i Anu Miljanić, glumce Gorana Šušljika, Milenu Pavlović i mnoge druge.
Rezultati Itake narednih godina su i pozorišna predstava „Tupamarosi“, urbana intervencija „Resemantizacija prostora“, ciklus tribina itd.
Nakon „smrti“ Itake, bilo je još interesantnih pokušaja kao što je Belimus u organizaciji Radija Bečej, pa bioskop na otvorenom na Pogači.
Tu su i kulturna leta u organizaciji Gradskog pozorišta. Nažalost, poslednjih godina ni toga nema, mada je bilo kvalitetnih i interesantnih programa kao što su pozorišne predstave na srpskom i na mađarskom jeziku, rok koncerti, književne večeri (Vladimir Arsenijević, Željko Obrenović i Aleksandar Ilić, pesme mađarskih vojvođanskih pesnika), razne radionice za mlade (jedna od najinteresantnijih bila je radionica latino perkusija koju je vodio Albert Kristić), ciklusi filmova, tribine, radio pozorišta. Bilo je i izuzetnih doživljaja: promocija knjige i koncert popularnog srpskog repera Marčela, veče sa Lanetom Gutovićem…
Ne tako davno, 2008. i 2009. godine bilo je pokušaja oživljavanja mađarske drame u Bečeju. Reč je o privatnoj inicijativi glumačkog bračnog para Laure Topolčanji i Petera Bređana (Laura Topolčanji, koja je rođena u Bečeju, danas živi u Mađarskoj). Oni su u leto 2008. napravili duodramu „Prah“ na mađarskom jeziku, a reakcija publike ih je uverila u to da ima nade za oživljavanje amaterizma na mađarskom jeziku – u idealnim okolnostima radilo bi se o dvojezičnim predstavama. Taj pokušaj je samo delimično uspeo, 2009. godine za prvu proslavu Dana grada oni su sa bečejskim amaterima izveli „Operu za tri groša“, manje-više dvojezičnu predstavu. Potom je Laura Topolčanji najavila početak rada na predstavama za ovo leto, ali je negde nešto zapelo, jer ta ideja nije ostvarena.
Svi zaobilaze Bečej
O tome da kultura u velikom luku zaobilazi Bečej govori i to da je druga ploveća likovna kolonija (od 7. do 16. avgusta) „Obale… Ljudi… Mostovi…“ u organizaciji Likovnog kruga „Sedam“ i Udruženja za zaštitu Tise i razvoj nautičkog turizma „Gradište“ iz Novog Bečeja, zaobišla Bečej. Trebalo bi da se sramotimo zbog toga.
Likovna kolonija je zaplovila 7. avgusta iz Novog Bečeja, prošla pored Bečeja i Bačkog Petrovog Sela i pristala u Molu, gde je održana izložba slika, da bi 9. avgusta ploveća kolonija krenula za Sentu, potom 10. avgusta za Kanjižu, pa za Novi Kneževac, gde je otvorena prodajna izložba u biblioteci. Najzad, slikari su pristali u Adi i 16. avgusta ponovo su stigli u Novi Bečej gde je postavljena završna izložba.
Samo je jedan slikar iz Bečeja bio deo ploveće kolonije – Bora Jakšić, zaljubljenik u Tisu.
|
Civilna udruženja Civilna udruženja koja u Bečeju imaju ambicija da se bave kulturom u širem smislu su BIG – Bečejska inicijativa građana, Društvo prijatelja dece, Društvo intelektualaca „Braća Tan“ i udruženje „Historiae“. |
Strategija bez strategije
U planu razvoja Bečeja – Strategija održivog razvoja od 2007. do 2017. godine – o razvoju kulture se govori veoma šturo. Navodi se da su strateški ciljevi unapređenje i modernizacija ustanova kulture, unapređenje kulturnih sadržaja i aktivnosti i očuvanje i negovanje tradicije.
U cilju unapređenja kulturnih sadržaja i aktivnosti predviđeno je objedinjavanje sadržaja na lokalnom i regionalnom nivou; otvaranje čitaonica u Narodnoj biblioteci i Gradskom muzeju; internet pristup bibliotečkom i muzejskom fondu; promocija lokalnih umetnika i talenata; pokretanje sopstvene pozorišne produkcije i izdavačke delatnosti; podrška neformalnim grupama i građanskim inicijativama u oblasti kulture.
U cilju očuvanja i negovanja tradicije potrebna je institucionalna podrška kulturno-umetničkim društvima; otvaranje stalne postavke muzeja o prošlosti grada i naselja opštine; podrška etno-festivalima i manifestacijama, kao i aktivnostima udruženja koja neguju tradicionalnu umetničku praksu (ručni radovi, stari zanati i slično).
U Strategiji održivog razvoja piše i da na polju kulture treba poboljšati komunikaciju sa pokrajinskim i državnim organima, iskoristiti postojeću saradnju sa bratskim gradovima u smislu razmene kulturnih dobara i ostvariti saradnju sa školama i drugim kulturnim i obrazovnim institucijama.
U zaključcima u Strategiji održivog razvoja piše da opština Bečej ima zadovoljavajuće resurse kada su u pitanju formalne i neformalne ustanove koje se bave kulturom, ali su kadrovski resursi nedovoljni, a finansiranje kulture je inertno i stihijsko, bez plana i jasno definisanog cilja. Upravo je to i problem.
Do promena će biti aktuelan naslov nekadašnje predstave: „Hej vi napolju!“, jer smo se zatvorili u naš mali geto.
Kristina Demeter Filipčev
