Kutija

Ideja da građani Srbije izađu na izbore i ostave praznim, precrtaju ili na drugi način učine nevažećim svoje glasačke listiće, naišla je na suprotstavljanje među političarima i podeljenost među građanima na društvenim mrežama, u komentarima javnih glasila, među političkim komentatorima.

Političari je uglavnom ocenjuju kao defetističku/gubitničku, pa i nelegitimnu, neretko se tvrdi da ovaj predlog izlazi iz okvira parlamentarne demokratije, podvlači se da se praznim glasom danas i ovde pogoduje retrogradnim političkim strankama i pokretima.
Pravni status praznog glasa u Srbiji je jasan: takav glas je nevažeći. U čl. 74 st. 6 Zakona o izboru narodnih poslanika propisano je: „Nevažeći glasački listić je nepopunjeni glasački listić, listić koji je popunjen tako da se ne može utvrditi za koju se izbornu listu glasalo i listić na kome je zaokruženo više od jedne izborne liste“.
No, iako je ovo tumačenje odgovarajuće za njih, pretendenti na vlastodržačke pozicije ne posežu za prljavom kampanjom koja, kako se procenjuje, odvraća građane od izlaska na izbore, doprinosi referendumskoj atmosferi i stvara mogućnost za pojavu zvanu „beli glas”.
Dodvoravaju se biračkom telu, miluju telad i obećavaju pomoć razvoju malih i srednjih preduzeća, kojih je inače više od 10.000 ugašeno tokom prošle godine, ekspertski su protiv stranačkog zapošljavanja, kao da je zaboravljeno ono „stručnost ispred politike”, kunu se u istinu kao 2008. u borbu protiv „četiri jahača Apokalipse”, sakrivaju kofere i gajbice, obećavaju boljitak bez braunile i zarđalih kašika, kite se različkom, proviruju iz dverinjaka i pristojno i umiveno sikću, a sve da bi za Đurđevdan građani ponovo izašli na izbore i glasali za njih, a ne da bi birali, jer ako bi se to desilo, verovatno bi u kutijama bilo mnogo više belih glasova.
Džaba im tumačenje.

V.F.