trg_fontane
Na sceni „Zlatan Dorić“ Gradskog pozorišta 26. aprila premijerno je izvedena predstava „Jazavac pred sudom“ po tekstu Petra Koćića, a u režiji Žanka Tomića. U predstavi igraju Milovan Filipović, koji tumači glavni lik Davida Štrpca, Aleksandar Gajin u ulozi sudije, Ervin Hadžimurtezić igra pisarčića, a Uroš Mladenović doktora. Predstava je nastala u koprodukciji Gradskog pozorišta sa Gradskim teatrom iz Novog Sada, u kojoj učestvuju glumci iz Srpskog narodnog pozorišta i Pozorišta mladih i prvo je od 24 dramska dela iz školske lektire koja će se igrati na pozorišnoj ceni.
„Namera je da pokušamo da angažujemo kompletno novosadsko glumište i ljude koji se bave glumom u Novom Sadu, bilo da su zaposleni u institucijama, bilo da su slobodni umetnici ili studenti glume, da nađu svoje mesto, da realizuju svoje ideje i umetnost i da to bude prezentirano publici. Ideja da se radi ’Jazavac’ je došla nakon realizacije prvog projekta Gradskog teatra Novi Sad, a to je projekat ’Školske lektire u pozorištu’. Dobili smo snažnu podršku od grada i od pokrajine i od svih ljudi iz struke, da je to nešto što je dobro. Naime, pokušaćemo da uvedemo pozorište i pozorišnu lektiru kao jednu dodatnu obaveznu aktivnost školske dece u Novom Sadu, a i šire, tako da svako školsko dete do mature pogleda 24 kapitalna naslova iz svetske i domaće dramske baštine, a koji su pri tom i u lektiri. Treba imati na umu da dramski tekstovi zapravo nisu pisani za čitanje i za književnu analizu van konteksta pozorišta i da bi se mogli percepirati kao celovita dela, treba da ih naša deca vide i u obliku pozorišne predstave. ’Jazavac pred sudom’ je rano humoristično delo Petra Kočića, no mi smo se pozabavili ovim materijalom malo više od satire, pokušali smo bez teze da pristupimo materijalu i da osvetlimo ono što je problem ’Jazavca pred sudom’, a radi se o jednom dehumanizovanom pravnom sistemu koji pokušava da nametne svoja pravila nečemu što se po prirodi stvari izmiče tim pravilima. Polusvesno ili instiktivno David Štrbac, taj komičan lik naše književnosti, se buni protiv toga i uspeva na neki način da pobedi ono što su mehanizmi sistema. Dešava se sve kao što se dešava i u komadu i u tadašnjem vremenu, ali težište i akcenat radnje jeste upravo na nespojivosti da jedna civilizacija može drugoj civilizaciji da nametne kod ponašanja, pogotovo ne birokratskim sredstvima“, rekao je reditelj Žanko Tomić pre premijere u Bečeju.
LJ.M.
