(Fotografije: Bečejski mozaik)Škola za osnovno i srednje obrazovanje „Bratstvo“ obeležila je 2. aprila Svetski dan autizma organizacijom manifestacije na gradskom trgu i stručnim skupom u Spomen-kući „Braća Tan“. Događaj je privukao veliki broj učesnika, ali i izazvao kritike pojedinih roditelja i lokalnog udruženja.
Tokom prepodnevnih sati održana je „Šetnja za autizam“ koja je okupila oko 500 dece iz predškolske ustanove i svih bečejskih osnovnih i srednjih škola. Cilj skupa bio je da se zajedničkim druženjem skrene pažnja na svakodnevne izazove s kojima se suočavaju osobe iz osetljivih grupa.
Nakon govora direktorke „Bratstva“ Silvije Kiš Kurcinak, kratkog programa đaka iz škole za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, učesnici su ukrasili drveće plavim detaljima, s obzirom na to da je plava boja međunarodni simbol podrške osobama sa autizmom. Nakon šetnje oko centra grada, predstavnici škola su u nebo pustili plave balone.
Sistemska rešenja preča od protokola
Ipak, prvo obeležavanje Svetskog dana autizma u Bečeju izazvalo je oprečne reakcije. Udruženje građana „Samo lokalno“ oglasilo se saopštenjem u kom se navodi da je, uprkos nameri organizatora da pošalju poruku inkluzije, način realizacije izazvao nezadovoljstvo dela roditelja dece sa autizmom.
„Samo lokalno“ je navelo da želi da omogući da čuje i glas roditelja. U saopštenju se kaže da je „tokom programa muzika bila preglasna, što može biti posebno neprijatno i uznemirujuće za decu iz spektra autizma koja često imaju pojačanu osetljivost na zvuk. Ostaje nejasno kako organizatori nisu imali u vidu ovu važnu okolnost. Takođe je ukazano da su govori trajali predugo čime je dodatno otežano praćenje programa, kako deci, tako i njihovim roditeljima“.
„Samo lokalno“ navelo je da „ tokom događaja nije bilo konkretnih aktivnosti prilagođenih deci sa autizmom pa je propuštena prilika da se upravo njima posveti centralna pažnja. Umesto toga, program je više bio usmeren na formalno obeležavanje datuma nego na stvarno uključivanje dece“.
Iz udruženja „Samo lokalno“ navode da „roditelji naglašavaju da jedan dan u godini nije dovoljan za podizanje svesti među vršnjacima i širom zajednicom o potrebama i potencijalima dece sa autizmom. Neophodan je kontinuiran rad, edukacija i uključivanje tokom cele godine“.
Posebno je istaknut nesklad između javnih poruka podrške i nedostatka adekvatnih sistemskih rešenja, uključujući i pitanje statusa roditelj-negovatelj.
Šta je autizam?
Autizam ili poremećaj autističnog spektra odnosi se na širok spektar stanja koje karakterišu poremećaji u socijalnim veštinama i komunikaciji, ponašanje koje se ponavlja, promenama u govoru i neverbalnoj komunikaciji.
Načini na koje ljudi sa autizmom uče, razmišljaju i rešavaju probleme mogu varirati od visokokvalifikovanih do ozbiljnih izazova. Nekim osobama može biti potrebna značajna podrška u svakodnevnom životu, nekima manja, dok u nekim slučajevima žive potpuno nezavisno.
K.D.F.
