trg_fontane
Međunarodni praznik rada – u poslednje vreme prerastao je u praznik nerada – obeležava se 1. maja u znak sećanja na radničke demonstracije u Čikagu 1886. godine, kada je stotine hiljada radnika stupilo u štrajk zahtevajući bolje uslove rada i uvođenje osmočasovnog radnog vremena. Tada je u sukobima s policijom poginulo više od dve stotine radnika, dok je osmoro osuđeno na smrt.
Kasnije se Međunarodni praznik rada u svetu obeležavao velikim paradama, demonstracijama, priredbama, a u komunističkim zemljama postao je i državni praznik. U bivšoj Jugoslaviji i sada u Srbiji Praznik rada prerastao je u tradicionalni prvomajski uranak u prirodi uz neizostavno pečenje s roštilja, piće i muziku, odnosno narodno veselje.
Širom sveta borbu za poboljšanje uslova života i rada radnici nastavljaju i danas organizovanjem sindikalnih zborova i demonstracija, poslednjih godina i u Srbiji je bilo sporadičnih sindikalnih demonstracija i mitinga. Razloga za to u Srbiji svakako ima. Privreda stoji, veliki je broj nezaposlenih, jer nema posla i novih radnih mesta, loše privatizacije su dovele do otpuštanja radnika, a onima koji imaju posao zarade se ne isplaćuju redovno ili pak one nisu takve da od njih može normalno da se živi. Neretko se dešava da zaposleni rade i više od osam časova dnevno, mnoga prava su im uskraćena, prisutna je diskriminacija i mobing. S druge strane, radnici ne reaguju adekvatno na uskraćivanje prava, ne žale se, ne organizuju se, ne čuje im se glas. Trebalo bi naći odgovor na pitanje zašto je to tako. Nedostaje hrabrosti, dostojanstva ili je u pitanju to što ljudi neće da se zauzmu za sebe, a kamoli za druge?
Državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike, Dragi Vidojević je za Tanjug početkom aprila izjavio da je gotovo milion ljudi u Srbiji bez posla, odnosno da je ove godine na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) bilo 792.344 nezaposlenih, a pretpostavlja se da je stvaran broj prešao milion. Prema nekim podacima stopa nezaposlenosti je još u februaru bila 29,53 odsto. Preko 300.000 radnika u Srbiji nije našlo novi posao nakon što su dobili otkaze jer su im preduzeća i firme bankrotirale ili otišle u stečaj, međutim, samo oko 34.000 nezaposlena lica se na birou vode kao „tehnološki višak“ što im, za razliku od drugih otpuštenih, obezbeđuje staž i novčanu nadoknadu. Nezaposlenost mladih u Srbiji dostigla alarmantnih 51,2 odsto, navode u Ministarstvu rada, to je među najlošijim prosecima u Evropi. Oko 207.000 mladih od 15 do 30 godina nema posao, od kojih je više od 20 odsto nekvalifikovano, oko 58 odsto ima srednje obrazovanje, a 63,3 odsto je bez radnog iskustva. Broj onih koji na posao čekaju duže od godinu dana čini 64 odsto ukupnog broja registrovanih nezaposlenih osoba.
U Bečeju na posao čeka 4.949 osoba – 2.430 žena – prema podacima ispostave Nacionalne službe za zapošljavanje za mart mesec. Od broja nezaposlenih u Bečeju koji su na evidenciji Nacionalne službe, 1.269 su mladi od 20 do 29 godina, a polovinu (674) čine mlade osobe ženskog pola.
Međutim, i pored ovih poražavajućih podataka, većina građana planira da praznične dane spoji (Prvi maj i Uskrs) i iskoristi za odmor, a da li će biti „roštiljanja“ za 1. maj i uskršnje trpeze, zavisiće od toga da li su dobili platu, penziju ili neki drugi prihod, ali i od toga koliko su umešni u finansijskom „balansiranju“, pošto je prema statističkim podacima prosečna neto zarada u martu mesecu u Srbiji bila 41.689 dinara (40.875 dinara za Vojvodinu), a prosečna potrošačka korpa u februaru je „koštala“ 64.742 dinara (minimalna potrošačka korpa je bila teška 34.241 dinar).
LJ.M. (Izvor: Tanjug, Beta, Novosti)
