Najveći broj učenika u Srbiji opredelio se da od 1. septembra nastavu pohađa u školi, dok se svega 3,7 odsto đaka odlučilo da nastavu prati od kuće, odnosno onlajn, saopštilo je Ministarstvo prosvete.
„Analiza dostavljenih podataka pokazala je da su škole vrlo pažljivo razmotrile prostorne kapacitete i uslove, kao i da je u cilju bezbednog početka školske godine dobro isplanirano korišćenje školskog prostora“, smatra Ministarstvo.
U saopštenju se dodaje da se 3,1 odsto učenika od prvog do četvrtog razreda opredelilo da nastavu prati od kuće, dok se za taj vid nastave opredelilo 4,3 odsto učenika „u drugom ciklusu“.
Ministarstvo je podsetilo da su škole imale obavezu da do 27. avgusta, školskim upravama dostave operativne planove i izveštaje u vezi s posebnim programom obrazovanja i vaspitanja u skladu sa merama zaštite od širenja koronavirusa.
„Za nastavu koja se ostvaruje u odeljenjima u punom sastavu opredelilo se 37,9 odsto u prvom ciklusu, odnosno 479 škola, a za podelu na dve grupe je 299 škola, odnosno 23,7 odsto“, navelo je Ministarstvo i dodalo da će neke od škola koristiti kombinaciju predloženih modela na nivou pojedinačnih razreda – neka odeljenja rade u punom sastavu, a neka se dele.
„U drugom ciklusu, za nastavu koja se ostvaruje u odeljenjima u punom sastavu opredelilo se 31 odsto škola, odnosno njih 392, za podelu na dve grupe 30,5 odsto škola (383), dok je neki drugi model izabralo 314 škola“, navedeno je u saopštenju.
Deo škola čija je organizacija specifična – muzičke, baletske i specijalne, organizovale su se po drugačijem modelu jer imaju individualnu nastavu ili nastavu u malim grupama.
USPRS: Ministarstvo greši, ko će biti odgovoran ako bude težih ishoda u školama?
Član predsedništva Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) Vladimir Adžić smatra da je Ministarstvo prosvete pogrešilo što nije prihvatilo zahtev tog sindikata da se početak školske godine odloži za dve nedelje, što prema njegovim rečima, pokazuje i preporuka Kriznog štaba o desetodnevnoj kućnoj izolaciji dece koja su se vratila sa letovanja u inostranstvu.
Adžić je u Novom danu N1 podsetio da je juče održan sastanak predstavnika četiri reprezentativna sindikata i Ministarstva prosvete, na inicijativu Unije sindikata prosvetnih radnika koja je tražila odlaganje početka školske godine za dve nedelje. Ministarstvo je odbacilo taj predlog, ocenivši ga „bespredmetnim“.
Adžić, međutim, smatra da Ministarstvo greši, a koliko je Unija sindikata bila u pravu, prema njegovim rečima, pokazuje jučerašnja izjava člana Kriznog štaba, dr Predraga Kona, da je moguće da đaci koji su bili na letovanju u inostranstvu krenu u školu deset dana kasnije.
Krizni štab je danas precizirao, to jest dalo preporuku da deca koja se vrate iz inostranstva idu u desetodnevnu kućnu izolaciju od trenutka ulaska u Srbiju.
Inače, početka školske godine je u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori pomeren za 1. oktobar.
„Ono što su nas uveravali iz Ministarstva prosvete da je obezbeđeno sve što treba, nije. Ne kažem da u većem delu gradova nisu obezbeđene maske i dezinfekciona sredstva, ali javljaju se škole koje to nisu dobile“, izjavio je Adžić.
Ministarstvo je odbilo i predlog Unije sindikata da nastavnici koji su hronični bolesnici rade isključivo na daljinu.
„Mislim da da je loše što nije prihvaćen naš predlog. Po Članu 16 Zakona o radu, ljudi koji imaju hronične bolesti imaju neka zakonska prava u vidu neke bezbednosti, a ne da ih stavljamo u situaciju da otvaraju bolovanja, da rade za 65 odsto plate, a da direktori angažuju na njihova mesta druge ljude. To je još veći trošak“, rekao je Adžić. On smatra da je dobro što će se situacija proveravati na svakih 15 dana, ali pita ko će snositi odgovornost ako u školama bude zaražavanja ili težih ishoda.
Kisić Tepavčević: Nema nikakvog razloga za strah
Članica kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević izjavila je danas da su za škole napravljene striktne preporuke koje treba da se poštuju, što će verovatnoću prenošenja virusa svesti na minimum.
Prema njenoj oceni, nema nikakvog razloga za strah, imajući u vidu da počinje školska godina i da smo spremni za sve oblike nastave – od onlajn pristupa do nastave u školskim klupama.
Najbolje rešenje je sigurno nastava u školskim klupama, sve ostalo su kompromisna rešenja u zavisnosti od epidemiološke situacije, a znamo koliko je važna i socijalizacija. Ovo je jedan specifičan polazak u školu i pratiće se situacija na dnevnom nivou, kao i izostanci, ukazala je ona.
U skladu sa tim korigovaće se mere, sa ciljem da povratak dece u škole bude bezbedan, naglasila je Kisić Tepavčević i poručila da će se učiniti sve da se rizik prenošenja zaraze svede na minimum.
Priredio: B.M. (Beta, N1, Vlada Srbije)