Podržite Bečejski mozaik

Dostupan za sve, finansiran od strane čitalaca

Arhiva |

Impresum |

Kontakt |

Pretražite

Logo Becejski

Miroslav Vasin o pomoći PIK-u: Regulisanje dugova kroz promenu vlasničke strukture?

Miroslav Vasin o pomoći PIK-u: Regulisanje dugova kroz promenu vlasničke strukture?trg_fontane

Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, prošle nedelje je saopštio da je oformio komisiju sastavljenu od predstavnika Vlade Vojvodine (Vasin), Vlade Srbije (Zvonko Nikezić), Ministarstva poljoprivrede (Zoran Jeličić i Momčilo Mitreski) i lokalne samouprave (Ferenc Berček), koja će uz pomoć stručnjaka izvršiti uvid u poslovne knjige PIK-a, kako bi država preduzela mere u cilju rešavanja problem i stabilizacije stanja u PIK-u „Bečej“.

Odluka o tome da će država da pomogne PIK-u doneta je na sastanku predstavnika pokrajine, države i PIK-a u Vladi Vojvodine početkom septembra.
Miroslav Vasin je odgovarao na pitanja novinara zašto država želi da pomogne PIK-u, a ta pomoć je izostala u slučaju drugih bečejskih preduzeća, koja su u međuvremenu propala, da li će PIK da plati zakupninu za korišćenje državne zemlje i zašto je država voljna da, eventualno, plati nagomilane dugove privatne firme u vlasništvu biznismena Đorđija Nicovića.
Podsetimo da je opravdanje za eventualnu državnu pomoć PIK-u to što preduzeće, kako su do sada nebrojeno puta izjavljivali predstavnici države i lokalne vlasti, hrani brojne građane opštine. Inače, kada je kombinat privatizovan 2007. godine, država je od prihoda od prodaje akcija platila dugove PIK-a i verovatno će se to desiti i sada ako deo vlasništva nad ovom firmom pripadne državi.
„Zašto država u slučaju PIK-a ’Bečej’ reaguje, a nije reagovala u nekim drugim slučajevima? Država je u poslednje dve godine reagovala u velikom broju preduzeća gde je privatno vlasništvo. Reagovala je na razne načine, podsetiću vas da postoje preduzeća koja su po Zakonu o stečaju otišla u stečaj, to je jedna situacija, tada država i nema pravo da reaguje, jer tamo osnovno pravo imaju poverioci kojima subjekat u stečaju duguje, a druga je situacija u preduzećima gde postoji privatno vlasništvo, ali gde nije došlo do stečaja, nego postoji dugovanje prema državi u vidu poreza, doprinosa, zakupa itd. U takvim situacijama država je reagovala u velikom broju slučajeva, pokušavajući da na najkvalitetniji način rastereti i one koji su dugovali, da pomogne zaposlenima i na neki način, ulazeći u strukturu vlasništva u tim preduzećima, pokaže svoju zainteresovanost za rešavanje problema. Podsetiću na najmasovniji način kako je država reagovala: to je slučaj kada su rađene konverzije, odnosno pretvaranje duga prema državi u deo vlasništva nad preduzećima. Reći ću vam slučaj holdinga Dnevnik gde je to urađeno, a postoji gro takvih slučajeva. Drugi način kako je masovno reagovano je tzv. povezivanje staža zaposlenima, što takođe ima karakter reakcije države prema firmama u kojima je izvršena privatizacija. U privredi i u poljoprivredi u poslednje vreme imamo inicijative da se država na neki način sve više uključuje u rešavanje problema, jer u ovoj ekonomskoj krizi država mora preuzeti odgovornost za rešavanje problema – i ona to preuzima. U Vojvodini imate niz poljoprivrednih preduzeća u kojima je poništena privatizacija. To su preduzeća uglavnom u vlasništvu Jerkovića, a negde su bili drugi vlasnici, gde je država preuzela aktivnu ulogu u rešavanju problema. Što se tiče PIK-a ’Bečej’, procenili smo da je PIK, poput PKB-a i poput velikih poljoprivrednih kombinata, od izuzetnog značaja za ceo region. Ljudi iz sindikata i ljudi iz lokalne samouprave su nam predočili koliko ljudi direktno ili indirektno zavisi od PIK-a ’Bečej’ i mi smo odlučili da na neki način reagujemo. Tu ste vi u pravu, možda prema PIK-u ’Bečej’ reagujemo na jedan sveobuhvatniji način nego prema preduzećima koje nemaju taj značaj. Zato je država spremna da nakon sagledavanja stanja preuzme neku ulogu u PIK-u ’Bečej’, zato je Ministarstvo poljoprivrede predložilo da se uđe u razgovore o relaksaciji, odnosno reprogramu, iznalaženju načina da se stari dugovi nakon utvrđivanja stanja regulišu možda i kroz promenu vlasničke strukture, i isto tako je spremno da uđe u razgovor o davanju u zakup 5.000 hektara zemlje u narednom periodu prvenstveno iz razloga da ljudi koji su zaposleni u PIK-u ’Bečej’ ne ostanu bez posla. Uslov je da se zaposleni ne otpuštaju. Naravno, moramo sačekati rezultate rada komisije (koja će u roku od mesec dana „snimiti“ stanje u kombinatu; prim. nov.) i verovatno će u okviru predloženih mera biti i predlog za regulisanje duga koji PIK ’Bečej’ danas objektivno ima na osnovu ranijeg zakupa zemlje“, rekao je Miroslav Vasin.
Inače, Đorđije Nicović, vlasnik PIK-a, pre dve godine je bio na listi 100 najbogatijih ljudi u istočnoj Evropi koju je objavio poljski nedeljnik „Vprost“. List je njegovo bogatstvo procenio na 700 miliona dolara.

K.D.F.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *