trg_fontane
Bečejski parlament je ove nedelje zasedao dva puta, 26. i 28. decembra.
Na sednici 26. decembra donet je novi budžet opštine za 2018. godinu, u kom bi trebalo da prihodi opštine budu 1,4 milijarde dinara, mada se već sada zna da se rebalans lokalne kase očekuje u martu mesecu.
Za sada je u novom budžetu planirano za oko 300 miliona dinara manje nego u lokalnoj kasi za 2017. godinu.
U predlogu Odluke o budžetu i usvajanja Kadrovskog plana radnih mesta u organima i službama opštine Bečej za 2018. godinu piše da planirani prihodi i primanja i rashodi i izdaci budžeta opštine za 2018. godinu iznose 1.437.658.000 dinara, od toga sredstva iz budžeta 975.482.000 dinara, prihodi budžetskih korisnika iz ostalih izvora 32.322.000 dinara, prihodi iz izvora drugih nivoa vlasti 194.854.000 dinara i preneta sredstva 235.000.000 dinara.
U skladu sa Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru u Odluci o budžetu sredstva za plate se obezbeđuju za 149 zaposlenih u lokalnoj administraciji na neodređeno vreme i 46 na određeno vreme (od toga 19 izabranih i 12 postavljenih lica). Obezbeđuju se i sredstva za plate predškolskoj ustanovi „Labud Pejović“ Bečej za 99 zaposlenih na neodređeno vreme i za 20 radnika na određeno vreme.
Budžet za 2018. godinu predstavio je predsednik opštine Dragan Tošić, rekavši da je budžet realno planiran, štedljiv, ali ima prostora i za ulaganja, te da će biti uvećan već početkom 2018. godine, prihodima od građevinskog zemljišta, kao i novim ulaganjima koja će biti obezbeđena na konkursima sa viših nivoa vlasti. Odgovorio je i na konstataciju predstavnice opozicione grupe građana „Samo lokalno“ Svetlane Dinić da ulaganja nisu ravnomerna na teritoriji cele opštine, rekavši da to nije tačno, da će se ulagati ili se ulaže i u Bačkom Petrovom Selu, u Bačkom Gradištu i u drugim naseljenim mestima opštine.
U utorak je dopunjen i dnevni red sednice, odlukom o izmeni i dopuni odluke o lokalnim komunalnim taksama, u kojoj su predviđene takse za držanje motornih drumskih i priključnih vozila, za korišćenje prostora na javnim površinama, odnosno ispred poslovnih prostorija u poslovne svrhe itd.
Odbornička većina izmenila je i odluke o otuđenju i davanju u zakup građevinskog zemljišta, o pribavljanju i raspolaganju stvarima u javnoj svojini opštine, a donela je i nove odluke, o opštem kućnom redu u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama na teritoriji opštine i o određivanju prostora na kojima nije dozvoljeno javno okupljanje.
U odluci o određivanju prostora na kojima nije dozvoljeno javno okupljanje, a u obrazloženju se navodi da se odluka donosi na osnovu odredbe Zakona o javnom okupljanju (6/2016) u kojoj se navodi da će skupština grada, odnosno opštine u roku od 60 dana od stupanja na snagu zakona doneti odluku o mestima na kojima nije dozvoljeno javno okupljanje, a to su mesta na kojima preti opasnost od nastupanja ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala (mada nije definisano šta konkretno, u ovom slučaju, znači „moral“), prava drugih ili bezbednosti RS. No, izgleda da Bečej ipak kasni, jer od 2016. godine je prošlo više od 60 dana od stupanja zakona na snagu, ali će ipak odlukom opštine od početka januara biti zabranjeno javno okupljanje u opštini Bečej u okolini predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, oko objekata zdravstvenih ustanova, oko objekata Ministarstva odbrane i unutrašnjih poslova i oko objekata vodosnabdevanja i u zonama sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja. Osim već u Zakonu definisanih mesta, u lokalnoj odluci dodaje se da će javno okupljanje biti zabranjeno i na mestima na kojima se održavanjem okupljanja krše ljudska i manjinska prava i slobode drugih. U odluci je objašnjeno da se javnim okupljanjem smatra „okupljanje više od 20 lica, radi izražavanja, ostvarivanja državnih, političkih, socijalnih i nacionalnih uverenja i ciljeva, kao i drugi oblici okupljanja, kojima je svrha ostvarivanje verskih, kulturnih, humanitarnih, sportskih, zabavnih i drugih interesa“…
Odbornici su dali saglasnost na statut Gradskog muzeja. U novom statutu muzeja piše da direktor te ustanove može biti svako ko ima visoku stručnu spremu, najmanje 5 godina radnog iskustva u struci i da je podneo predlog programa rada i razvoja muzeja, te da nema zakonskih smetnji za njegovo imenovanje.
U slučaju muzeja diskutabilan je uslov „najmanje 5 godina radnog iskustva u struci“, jer nije precizirana struka, mada bi trebalo da se podrazumeva da je reč o struci koja ima veze sa, u ovom slučaju, muzejskom delatnošću, međutim, pravnici lokalne samouprave taj uslov tumače da kandidat treba da ima iskustva u svojoj struci, a to znači da recimo, direktor muzeja može biti i inženjer građevinarstva ukoliko je radio 5 godina u svojoj struci. Tako je nedavno direktor Gradskog muzeja postao Akoš Tojzan, profesor engleskog jezika.
Odbornička većina dala je saglasnost na izmenu finansijskog plana sportskog centra „Đorđe Predin Badža“ za 2017. godinu, kao i na program poslovanja komunalnog preduzeća „Potisje“ za 2018. godinu, koji je podržao i manjinski vlasnik komunalne firme, „Aliska tera“ iz Seksarda. O programu rada govorio je direktor „Potisja“ Zoltan Feješ, koji je potom odgovorio i na pitanja odbornika Milana Bokuna („Samo lokalno“), koji je, delom, pohvalio program rada preduzeća, ali je i kritikovao rekavši da bi troškovi poslovanja mogli da se smanje i bez povećanja cene odnošenja smeća, čije se poskupljenje planira u toku naredne godine. Inače, kako je rekao Feješ, odnedavno firma „Potisje“ ima i sajt na kom se nalaze i važna dokumenta u domenu poslovanja komunalnog preduzeća.
Na sednici bečejskog parlamenta 28. decembra, kada je Bečejski mozaik već bio u štampi, trebalo je da odbornici usvoje odluku o izmenama i dopunama Plana generalne regulacije naselja Bečej, Lokalni akcioni plan za mlade od 2018. do 2021. godine, programe poslovanja javnih preduzeća Toplana, Komunalac i Vodokanal i, nakon dopune dnevnog reda 26. decembra, i izmenu i dopunu rešenja o imenovanju članova i predsednika Komisije za planove, imenovanje novog člana upravnog odbora Gradskog muzeja, zaključak o davanju mišljenja za obavljanje više funkcija i imenovanje direktora Narodne biblioteke. Direktorka biblioteke biće Đijanta Lovaš, koja je sada na završnoj godini Univerziteta u Novom Sadu – ACIMSI – magistarske studije menadžmenta u obrazovanju, a dosad je bila profesorka klavira, kako se navodi, sa znanjem mađarskog jezika, u Muzičkoj školi „Petar Konjović“.
K.D.F.
