Na sednici Skupštine opštine: Usvojen završni račun budžeta, izmenjen program Vodokanala, LPA za decu skinut s dnevnog reda

Na današnjoj sednici Skupštine opštine Bečej usvojen je izveštaj o izvršenju budžeta opštine u 2016. godini i odluka o završnom računu prošlogodišnjeg opštinskog budžeta.

Ukupni rashodi i izdaci budžeta lokalne samouprave bili su prošle godine 1,38 milijardi dinara, a razlika ukupnih prihoda i primanja, iz prethodne godine prenetog novca i ukupnih rashoda i izdataka je 314,1 milion dinara – budžetski suficit od 61,4 miliona je neraspoređeni deo viška prihoda i primanja i prenosi se u 2017. godinu, piše u izveštaju o izvršenju budžeta 2016. godine.

Deo izveštaja su i podaci o aktuelnim kreditima lokalne samouprave:
opština je u poslednjih 11 godina uzela pet kredita, od toga 2017. godine otplaćuje četiri.  Prvi kredit, iz 2006. godine, bio je jedan od najvećih, iznosio je 1,25 miliona evra. Poslednja rata stigla je na naplatu u novembru 2016. godine. Drugi kredit datira iz 2010. godine, realizovan je u iznosu od 874.117 evra, a plaćanje poslednje rate predviđeno je za septembar 2020. godine. Potom je aktuelna opštinska vlast 2014. godine zaključila tri nova ugovora o kreditima u ukupnoj vrednosti od oko 1,5 miliona evra. Ti krediti trebalo bi da budu otplaćeno do 2023. godine i najvećim delom su potrošeni ili se još uvek troše za sanaciju gradske deponije i za rekonstrukciju gradskog trga.

Po stanju iskorišćenosti svih aktuelnih kredita opštine, obaveze po kreditima su poslednjeg dana 2016. godine bile ukupno oko 160 miliona dinara. Iz budžeta opštine u toku 2016. godine plaćeno je 4,89 miliona dinara za otplatu kamata i prateće troškove zaduživanja i 27 miliona dinara za otplatu glavnice domaćim kreditorima.

U odluci o završnom računu budžeta za 2016. konstatuje se da je suma ukupnih tekućih prihoda i primanja s prenetim sredstvima iz prethodne godina bila 1,48 milijardi dinara, dok su tekući rashodi i izdaci bili 1,43 milijarde, te je razlika između primanja i izdataka 48 miliona dinara.  

Eksternu reviziju završnog računa opštinskog budžeta za 2016. godinu uradila je „Revizija Bojić“ iz Šapca. Revizor je konstatovao da „konsolidovani finansijski izveštaji prikazuju istinito i objektivno, po svim materijalno značajnim pitanjima, konsolidovani finansijski položaj opštine Bečej na dan 31. decembra 2016. godine kao i konsolidovane rezultate njenog poslovanja i konsolidovane tokove gotovine za godinu koja se završava na taj dan“.

U izveštaju revizora, između ostalog, skreće se pažnja na to da postupak upisa javne svojine u korist opštine Bečej na nepokretnostima na kojima je upisano pravo korišćenja opštine Bečej, nije u potpunosti završen – lista opštinskih stanova i stanova solidarnosti Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo, komunalne poslove i zaštitu životne sredine nije identična evidenciji Republičkog geodetskog zavoda. Revizor je preporučio da opština sačini jedinstveni registar javne svojine u kom bi bili potpuni podaci o nepokretnostima lokalne samouprave.

Na poziciji opštinskog budžeta o obavezama po osnovu dugoročnih kredita od domaćih poslovnih banaka iskazan je iznos od oko 161 milion dinara (četiri kredita), a nije obavljena reklasifikacija obaveza po kreditima, te se lokalnoj samoupravi preporučuje da otkloni taj propust.

Revizor je preporučio opštini da u najkraćem roku uspostavi nezavisnu organizacionu jedinicu za internu reviziju (lokalna samouprava je u postupku uspostavljanja interne revizije).

U raspravi o prošlogodišnjem budžetu i o izveštaju revizora učestvovao je predsednik opštine Dragan Tošić koji je u većini slučajeva odgovarao na zamerke i pitanja odbornika pokreta „Dosta je bilo“ Stevana Kosanovića, koji je rekao i da je budžet za 2016. godinu izvršen 68 odsto, da je više od 300 miliona dinara preneto u narednu godinu, da planirani projekti nisu urađeni, te da je budžet bio nerealan. Njemu je odgovorio predsednik opštine konstatujući da izvršenje budžeta za prošlu godinu nije 68 odsto, već je više od 80 odsto, nego je Kosanović naveo samo jednu poziciju iz budžeta, a da, recimo, nije napomenuo da su prihodi od poreza prošle godine bili 104 odsto. Tošić je govorio i o tome da se preneta sredstva pre svega odnose na realizaciju opštinskih projekata, jer nisu ostvareni svi planirani projekti zavisno od toga šta lokalnoj samoupravi odgovara (u većini slučajeva je reč o tome da li je učešće opštine u sufinansiranju odobrenih projekata sa viših nivoa vlasti veće ili manje), a neki od odobrenih i planiranih projekata 2016. godine nisu mogli biti ostvareni u toj godini, već su preneti u aktuelnu godinu, ili su započeti prošle godine, ali nisu okončani.

Tošić je nekoliko puta istakao da je suficit budžeta 2016. godine bio oko 61 milion dinara i da to govori o tome da lokalna vlast dobro radi, jer umesto „manjka“, ima „višak“.

U vezi sa završnim računom opštinskog budžeta Kosanović je govorio o izveštaju revizora i apostrofirao zamerke revizora na račun opštine, rekavši da ne bi trebalo da bude prihvaćen izveštaj revizorske kuće zbog nekoliko nejasnoća, na to mu je predsednik opštine rekao da je reč o licenciranom revizoru koji sigurno zna da radi svoj posao.

Dnevni red sednice Skupštine opštine je dopunjen prvim izmenama programa poslovanja Javnog preduzeća Vodokanal (u vezi sa prvim rebalansom budžeta opštine i na osnovu sufinansiranja projekata sa viših nivoa vlasti). Naime, Vodokanal treba da plati 1,8 miliona dinara posle sudskog spora na osnovu tužbe nekadašnjeg zaposlenog T.J. Spor je okončan u novembru prošle godine, a T.J. je tražio da se poništi rešenje o otkazivanju ugovora o radu i da se vrati na rad u preduzeću. U izveštaju o prvoj izmeni programa poslovanja Vodokanala se navodi da obaveza plaćanja od 1,8 miliona dinara nije mogla biti predviđena u programu poslovanja javnog preduzeća, a sada je za plaćanje potrebna saglasnost lokalne samouprave (osnivač javnog preduzeća). Inače, navodi se, T.J. i Vodokanal su „u znak saglasnosti volja, 17. maja 2017. godine potpisale vansudsko poravnanje“, kojim se konstatuje da T.J.  potražuje od Vodokanala 1,26 miliona dinara na ime naknade štete po osnovu izgubljene zarade od trenutka kada mu je prestao radni odnos (17. decembar 2013) do 7. аprila 2017, kada je, po presudi, rešenje o otkazu stavljeno van snage i aneksom ugovora formalno nastavio radni odnos, kao i  286.745 dinara za zakonsku zateznu kamatu. S obzirom na to da Vodokanal od T.J. potražuje 461.986 dinara, jer je ta suma zaposlenom isplaćena 16. decembra 2013. godine na ime otpremnine i 223.609 dinara na ime kamate na taj isplaćeni iznos, vansudskim poravnanjem je određeno da dve stranke međusobno kompenzuju potraživanja, te će Vodokanal zaposlenom T.J. da isplati 862.110 dinara, doprinose socijalnog osiguranja u iznosu od 783.737 dinara i troškove sudskog postupka od 175.550 dinara.

U vezi sa tom tačkom dnevnog reda takođe su oštro raspravljali predstavnici opozicije i vlasti.

Na sednici lokalnog parlamenta nije usvojen  Lokalni plan akcije za decu opštine Bečej od 2017. do 2020. godine zbog neadekvatnog prevoda na mađarski jezik. Po obećanju predsednika Skupštine opštine Nenada Tomaševića, LPA bi trebalo da bude usvojen krajem juna meseca.

Odbornici su dali saglasnost na prve izmene programa rada PU „Labud Pejović“ i Centra za socijalni rad za 2017. godinu, a pokrenuli su postupak otuđenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini (parcela 198 u katastarskoj opštini Bačko Petrovo Selo).

Na sednici su imenovani i novi članovi Komisije za planove opštine Bečej, a potom i predsednik nadzornog odbora Centra za socijalni rad, jer je prethodnoj predsednici Mili Žarić istekao četvorogodišnji mandat. Novi predsednik je po predlogu odborničke grupe SNS-a mašinski tehničar Dušan Rodić iz Bačkog Petrovog Sela. U vezi sa tim imenovanjem zamerke je imao Milan Bokun iz pokreta „Dosta je bilo“.

Odbornik DZVM-a Ištvan Tari je nekoliko puta govorio o tome da lokalna skupština ne poštuje propise o službenoj upotrebi mađarskog jezika, jer program rada Vodokanala nije bio u celini preveden na mađarski jezik.

K.D.F.

Opširnije u štampanom izdanju Bečejskog mozaika 23. juna