trg_fontane
Poslednje dve-tri godine ulagalo se u rekonstrukciju i uređenje pijaca u Bečeju i u naseljenim mestima opštine, a novac je mesnim zajednicama odobren na konkursima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
U 2011. godini uređena je zelena pijaca u Mesnoj zajednici Mileševo-Drljan za 300.000 dinara.
Tokom 2011. i 2012. godine po fazama je obnovljena i pijaca u Mesnoj zajednici Radičević. Za prvu i drugu fazu rekonstrukcije – izrada osnove i postavljanje metalne konstrukcije – obezbeđeno je ukupno 800.000 dinara. Potrebno je još pokriti pijacu plastificiranim limom, a za to je potrebno 500.000 dinara.
U Mesnoj zajednici Bačko Petrovo Selo je takođe 2011. godine obnovljena pijaca. Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine odobrio je 2,3 miliona dinara za izgradnju sanitarnog čvora, odnosno ukupno 15 miliona dinara za obnavljanje trotoara i teritorije pijace, postavljene novih pokrivenih stolova za prodaju namirnica i izgradnju mokrog čvora.
Iste godine je rekonstruisana pijaca i u Mesnoj zajednici Bačko Gradište za 600.000 dinara, a pred izbore prošle godine proširen je i uređen pijačni prostor za prodaju kabaste robe. Vrednost radova je 1.350.000 dinara, novac je obezbeđen iz budžeta Direkcije za izgradnju Bečeja.
Rekonstrukcija dela pijace u Novom selu urađena je još 2008. godine – asfaltiranje, izgradnja krova pijace, obnavljanje stolova i adaptacija sanitarnog čvora – za 2,2 miliona dinara, 1.224.000 dinara je obezbedila opština, a 900.000 Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu. Ostalo je da se i druga polovina pijace stavi pod krov ali i da se za to obezbedi novac, po projektu iz 2008. godine, još oko 3,5 miliona dinara.
Prošle godine započeto je i uređenje Gradske pijace u Bečeju, to jest samo sanacija najkritičnijih delova betonske podloge od 220 kvadratnih metara. Za taj posao je Mesnoj zajednici „Todor Dukin“ Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu odobrio 400.000 dinara. Međutim, gradska pijaca i dalje je u veoma lošem stanju, ali se ne zna da li će i kada biti rekonstruisana.
Iako pijace u opštini nisu rekonstruisane i sanirane u potpunosti, za te namene je potrošeno oko 15 miliona dinara, a sada su nadležni u mesnim zajednicama „zabrinuti“ jer postoji najava da će Komunalac preuzeti upravljanje pijacama i u naseljenim mestima, a time će im biti uskraćen prihod od naplate pijačarine.
Direktor Komunalca Norbert Kovač je rekao da za sada postoje samo naznake o preuzimanju nadležnosti: „Čekamo da Opštinsko veće donese odluku i da dobijemo dokument po kojem ćemo postupiti. Upravljanje pijacama u naseljenim mestima bi trebalo uskladiti sa zakonom, ali ne znam kada će to biti urađeno. Svi poslovi koji spadaju pod upravljanje pijacama, naplata pijačarine, rezervacija mesta i organizacija, bi prešli u nadležnost Komunalca, a ne znam kako će funkcionisati njihovo održavanje i investicije“.
Član Opštinskog veća zadužen za mesne zajednice Ištvan Ačai je rekao da bi zbog izmene zakona Komunalac trebao da preuzme upravljanje pijacama. On očekuje da će se to desiti do marta meseca. „Naznake da će upravljanje pijacama u naseljenim mestima preći u nadležnost Komunalca postoje, jer to će se morati uraditi zbog izmene zakona, tako da ili opština mora formirati novo javno preduzeće ili će to preći u nadležnost Komunalca koji već radi taj posao u Bečeju. Inače, neće mesnim zajednicama biti ukinuta nikakva sredstva, procedura za trebovanje je kao i do sada“, objasnio je Ačai, komentarišući „nova pravila“ po kojima se ukidaju žiro-računi mesnim zajednicama (neće moći direktno da raspolažu svojim izvornim prihodima).
I u drugim opštinama i njihovim mesnim zajednicama postoje različita mišljenja i tumačenja izmena Zakona o budžetskom sistemu, odnosno Zakona o finansiranju lokalne samouprave, na osnovu kojih su od 30. novembra prošle godine svim mesnim zajednicama ugašeni računi.
Tako nadležni u mesnim zajednicama u opštini Subotica smatraju da to predstavlja poseban lokalni problem i da se tim izmenama ukidaju izvorni prihodi mesnih zajednica, te ih tako praktično onemogućavaju da funkcionišu na dosadašnji način, ili da uopšte funkcionišu, jer su se do sada iz gradskog budžeta finansirale plate sekretara mesnih zajednica i deo materijalnih troškova (računi za struju, vodu), dok su se svi ostali troškovi finansirani upravo iz sopstvenih prihoda mesnih zajednica. Smatraju i da će na taj način ovi najniži nivoi samouprave, koji bi trebalo da budu najbliži građanima, u dobroj meri biti obesmišljeni, onemogućeni u samostalnom delovanju, te da to predstavlja retrogradni proces. Predstavnici mesnih zajednica smatraju da su se od dosadašnjih prihoda koje su mesne zajednice ostvarivale od svog vlasništva i pijačarine, mogle uraditi mnoge važne stvari za građane, koje inače nije finansirala gradska uprava, a od sada će se sredstva slivati na trezorski račun i sumnjaju da će im ona biti i vraćena.
I u mesnim zajednicama kulske opštine smatraju da su izmenama zakona onemogućene da samostalno odlučuju o trošenju fonda mesnog samodoprinosa za zajedničke komunalne potrebe, i da je uskraćivanje žiro-računa mesnim zajednicama pokušaj njihovog ukidanja. Sekretar jedne mesne zajednice u Kuli kaže da je neshvatljivo da mesna zajednica mora da podnosi zahtev lokalnoj vlasti za svaki dinar koji građani zajednički izdvajaju za unapređenje života u mestu u kojem žive, jer oni koji udružuju svoj novac u fond mesnog samodoprinosa, valjda znaju zašto to čine i u kakve projekte ga treba ulagati.
Sa druge strane predstavnici opštinske vlasti u ovom vojvođanskom mestu su mišljenja da nema razloga za zabrinutost jer se sredstva iz fonda mesnog samodoprinosa mogu koristiti kao da se nalaze na računu mesne zajednice, ali je razlika između sadašnjeg i ranijeg načina trošenja tog novca što se sada, prema Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, svako podizanje novca sa budžetskog računa mora dokumentovano obrazložiti, a ranije to nije uvek bio slučaj.
Postoji i tumačenje da se zahvaljujući izmenama zakonske regulative više neće događati da račun mesne zajednice bude blokiran jer je u minusu ili je novac nenamenski trošen.
Sumnje u nenamensko trošenje sredstava samodoprinosa bilo je i Mesnoj zajednici Novo Miloševo, pre dve godine, a u Mesnoj zajednici Bačko Gradište građani su takođe postavljali pitanja o tome koliko je novca naplaćeno za potrošenu vodu i kako je taj novac potrošen s obzirom na to da se do početka 2010. godine poslom vodosnabdevanja domaćinstava i naplatom vode bavila Mesna zajednica.
Ideja pomenutih zakonskih izmena jeste da se stave pod kontrolu svi tokovi novca kod kojih mogu postojati zloupotrebe, odnosno da se učini transparentnim trošenje budžetskih sredstava. Da li će to tako zaista i biti, pokazaće se u narednom periodu.
LJ.M.
