U vrelim letnjim danima svakome prija lubenica. Suprotno uvreženom mišljenju, ona nije voće nego povrće poreklom iz Kine, koje su, kako se smatra, tokom 13. veka Maori doneli u Evropu, a zatim robovi i u Ameriku.
Međutim, neki izvori tvrde da lubenica potiče s oboda pustinje Kalahari, gde ju je istraživač Dejvid Livingston 1850. godine našao u izobilju.
Bilo kako bilo, lubenica je danas rasprostranjena na ovim prostorima i u ponudi je ima tokom cele godine – ne baš i u Bečeju – ali „prirodna“ sezona joj je juli i avgust. Tako je prošlog vikenda u Osipaonici održana i „Bostanijada“ pod motoom „I lubenica srce ima“. Na toj manifestaciji proglašene su pobednice, najveća lubenica od 38 kilograma, proizvođača Bojana Jankovića iz Osipaonice i najslađa lubenica sa (12 posto šećera) koju je odgajio Branko Lukić iz Idvora.
Tako je to, takmičarskog duha među bostandžijama je uvek bilo i biće.
Možda će sve ovo nekoga podstaći da se seti starih vremena i uzvika prodavaca: „Evo lubenicaaa! Na prodaju lubenicaaa!“ koji su, prolazeći zaprežnim kolima u prašnjavim ulicama, uz graju bosonoge dečurlije, tako dozivali mušterije i nudili okrugle zelene plodove uz obavezno: „Ajde snajka kupi dve, lepe su, zrele, slatke k’o med, iz Đurđeva su!“
A bilo ih je raznih fela i veličina, od malih okruglih zelenih, šarenih jajastih, velikih prugastih i duguljastih do onih čije je meso bilo žute boje.
Lubenica je ukusna, slatka poslastica, a u letnjem periodu je idealna za nadoknadu vode u čovekovom organizmu i trenutno gasi žeđ, pošto meso lubenice sadrži i do 90 procenata vode, te se s pravom naziva i „kraljicom leta“.
Pored toga što ohlađena veoma osvežava, lubenica je i zdrava niskokalorična namirnica bogata mineralima, vitaminima, voćnom kiselinom i povoljno utiče na varenje, jetru, srce i krvotok, a posebno na bubrege, podstiče njihov rad, olakšava izbacivanje otrova i čisti organizam. Smatra se i da lubenica podmlađuje, popravlja raspoloženje, a prema istraživanjima američkih naučnika, sadrži materije koje blagotvorno deluju na krvne sudove i mogu da povećaju seksualnu želju, pa je smatraju prirodnim afrodizijakom.
Koktel od lubenice Ako volite lubenicu i pri tom ste ljubitelj osvežavajućih koktela isprobajte i ovaj recept. |
Lubenica se može konzumirati na razne načine, najčešće se jede sveža, rashlađena, kažu da se najbolje ohladi u bunaru, a pošto ih u današnje vreme malo ko ima, može i u frižideru ili kao nekad, obložena mokrom krpom. Može da se griluje i jede sa slanim dodacima, da se od nje prave torte i sladoled, da se pije kao sok ili koktel. Možda još ima i onih koji prave slatko od lubenica. Za ovu poslasticu treba pronaći lubenicu sa debelom korom jer se slatko pravi upravo od kore povrća. Kada se pojede crveni mesnati deo, sa kore se oljušti zeleni kožasti sloj i iseče se na kockice. Da bi kockice bile i dekorativne, kora mora da se seče reckavim nožem koji se koristilo za seckanje onih domaćih, žutih rezanaca za supu. E, onda se kockice lubenice skuvaju sa šećerom, kriškama limuna i štapićem vanile (može i vanilin šećer), dok ne dobiju staklast izgled, a zatim se sipaju u teglice i ostavljaju za hladne zimske dane. Izuzetno je lepo i ukusno! Upravo zbog toga, ako ste napravili slatko od lubenice, nije na odmet da ga s vremena na vreme prekontrolišete, jer može da se desi da misteriozno „ispari“ pre zime, kao što je to bio slučaj u mojoj porodici. Naime, u jeku pripremanja zimnice svaku novu turu kompota, pekmeza, slatkog, kiselih krastavaca, paprike ili kuvanog paradajza majka je uredno ređala na police u špajzu, međutim, broj teglica u kojima je bilo slatko od lubenice stalno se smanjivao, a niko nije znao kako i zašto. Posle izvesnog vremena misterija je razotkrivena kada su te teglice – ali prazne – pronađene na tavanu iza dimnjaka zajedno sa kašičicama. U kući je bilo onih koji nisu mogli da mu odole i čekaju zimu da se njime slade.
Kako god, iskoristite darove leta i jedite lubenice. Iako joj ove godine vremenski uslovi nisu pogodovali (mnogim proizvođačima je ovogodišnji rod potukao led ili su uništile obimne padavine) u ponudi je ima dosta, sada već po pristupačnim cenama. Proteklog vikenda u Bečeju cena kilograma lubenice je bila 20-30 dinara, za razliku od 200 dinara koliko je koštao kilogram u predsezoni.
LJ.M.