Dokumentarni film „Crnjanski“ nakon prikazivanja na festivalima „Prvi kadar“ u Sarajevu, „Beldoks“ u Beogradu, „Evropa oko Evrope“ u Parizu, poslednjeg dana maja imali su priliku da vide i Bečejci u Gradskom pozorištu. Sa rediteljem filma Danilom Bećkovićem razgovarao je direktor pozorišta Zdravko Petrović, ali i gledaoci filma, njih pedesetak.
Pored toga što je Crnjanski bio jedan od najvažnijih srpskih umetnika, živeo je jednu od najtragičnijih sudbina u novijoj srpskoj istoriji. Njegova životna priča isprepletana je sa prelomnim momentima naše nacionalne sudbine u dvadesetom veku. Dva perioda u životu Crnjanskog oštro su suprostavljena: mladost u uzavrelom i haotičnom javnom životu prestonice mlade Kraljevine, i starost, po povratku u Beograd, nakon 25 godina, koji je postao glavni grad disciplinovane i birokratizovane SFRJ. Kroz ovaj kontrapunkt pred nama oživljavaju dva različita vremena – ali i dva skoro sasvim različita čoveka.
Reditelj filma, Danilo Bećković filmom „Crnjanski“ odao je počast velikom piscu koji nikad nije umeo i želeo da se prilagodi.
Rođen je u Čongradu, u Mađarskoj, 26. oktobra 1893. godine, a umro je 1977. godine u Beogradu.
Milivoj Nenin o poslednjim danima Crnjanskog piše: „Poslednjih godina sve više oboljeva od arterioskleroze; gubi volju za životom, povremeno se gubi, teško se kreće. Odbija hranu, odlazeći, voljno, u smrt. Poslednje reči Miloša Crnjanskog, upućene lekaru koji ga nagovara na uzimanje hrane, bile su: ’Ja uopšte nemam nameru da živim’. Umire, u osamdeset četvrtoj godini, u bolnici ’Dr Dragiša Mišović’, 30. novembra. Nakon obdukcije, konzilijum lekara konstatuje da je smrt uslovljena ne organskim, već psihosomatskim razlozima“.
B.M.