trg_fontane
Institut za kukuruz Zemun polje je prošlog utorka u Vrdniku organizovao proglašenje najboljih proizvođača kukuruza u Srbiji u ovoj godini. Titula rekordera u proizvodnji ove kulture pripala je Nandoru Kovaču, poljoprivredniku iz Bečeja, koji je sa hibridima ZP ostvario sjajne rezultate, ostavivši „konkurenciju“ daleko iza sebe. Kovač je sa hibridom ZP 505 imao prinos od 13.425 kilograma po hektaru, sa ZP 560 13.170, a sa ZP 606 13.037 kilograma po hektaru.
Kovač je ove godine proizveo preko 350 tona kukuruza, ali još uvek ne zna šta da radi sa njim.
– Predao sam veliku količinu PIK-u „Bečej“ i ostavio ga na „čekanju“. Pratim dešavanja na svetskoj berzi i na taj način imam neku sliku onoga što će se desiti i kod nas. Na francuskoj berzi tona kukuruza je 134 evra, u Budimpešti 115, a u Srbiji nešto preko 100 evra. Ne znam šta da radim, ne bih ga još prodao, čekam višu cenu, ali se ujedno plašim i skoka evra do kojeg će neminovno doći. Možda sam kukuruz trebao prodati prošle nedelje kada je tona bila 107 evra… U svakom slučaju, i bez prodaje ovogodišnjeg roda kukuruza sam se pripremio za narednu sezonu, obezbedio sam sve što je potrebno i mogu mirno da spavam – rekao je Kovač.
Da li ste proletos sejali samo hibride Instituta u Zemunu?
– Ne. Pored hibrida ZP-a zasejao sam određenu površinu i semenom „Pionira“ i „Dekalpa“. „Dekalp“ je novina na našem tržištu, prisutan je u poslednje tri godine i bolji je od „Pionira“. Ali, da ne zvuči kao reklama, ZP daje najbolje rezultate, i izuzetno sam zadovoljan saradnjom sa Institutom u Zemunu. U poslednje tri godine, koliko sarađujem sa ovom ustanovom, imao sam sjajne prinose, a saradnju imamo i na polju istraživanja, jer sam im ustupio 10 hektara na kojima ispituju nove sorte.
Vaše registrovano gazdinstvo obrađuje oko 250 jutara zemlje. Da li je kukuruz dominantna kultura ili su zastupljene i ostale ratarske kulture?
– Gajim i pšenicu, suncokret, soju, šećernu repu. Iako je ova godina bila loša po ratarstvo, imao sam dobre prinose svih kultura. Kada se sve uzme u obzir, zadovoljan sam, pogotovo jer se bavim suvim ratarenjem. Imam nameru da u narednih nekoliko godina podignem zalivne sisteme, jer pored parcela koje posedujem i obrađujem, imam kanale za navodnjavanje.
Mnogi vojvođanski paori, pogotovo oni koji obrađuju manje površine, žale se na veoma tešku situaciju u poljoprivredi. Kako rešiti nagomilane probleme?
– Država izdvaja male pare za poljoprivredu. I ove godine je budžet bio mali, a zna se da njegov veliki deo puni upravo poljoprivreda. Treba menjati sistem, i malim i velikim gazdinstvima prvenstveno treba obezbediti dobar ambijent za proizvodnju. Nedostatak „keša“ je najveći problem naše poljoprivrede. Ako ideš na paritet, to te ubije u pojam. Sada se treba snabdevati neophodnim imputima, ali seljaci nemaju para. Evro će posle Nove godine biti oko 100 dinara i više, i za sobom će povući sve ostale cene. Država bi morala da subvencioniše proizvodnju više nego što to radi sada. Doduše, i paori su delimično krivi, jer moraju stalno da se usavršavaju i prate trendove razvoja. U poljoprivredi sam 40 godina, a i dalje učim – konstatovao je Nandor Kovač.
Slobodan Malešev
