trg_fontane
„Iskustvo nam je palanačko“
Čovek koji je pre nekoliko dana na vojvođanskoj televiziji čuo vest koja sledi nije mogao a da se ne zamisli: u selo Starčevo, u opštini Pančevo, gde živi 8.000 ljudi, u proteklih nekoliko godina iz državnih fondova uloženo je oko 700 miliona dinara. Selo ima sve, asfaltirani su putevi, izgrađena je kanalizacija, upravo je završena izgradnja pokrivenog (!) fudbalskog stadiona, a krajem maja su počeli radovi na postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda.
„Preko Fonda za kapitalne investicije, uloženo je pola milijarde dinara za izgradnju oko 60 kilometara kanalizacione mreže u Starčevu, kao i za prvu fazu rada na prečistaču otpadnih voda“, rekao je predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić, koji je „otvorio“ radove.
Razvoj jedne sredine umnogome zavisi od sposobnosti (lobiranja, pre svega) predstavnika lokalne vlasti ali, nažalost, i od toga da li je sastav vlasti na lokalu sličan ili identičan onom u republici. Ko ne zna ili neće da radi na taj način, ne bi trebalo da upravlja (najčešće se, ipak, vlada) opštinom ili gradom.
U opštini Bečej – više od 40.000 stanovnika – za razliku od Starčeva, ne rade se zaista velike stvari ako zanemarimo asfaltiranje nekoliko ulica i najave velikih investicija koje nikako ili se vrlo sporo ostvaruju, o zapošljavanju ljudi da ne govorimo. O budućoj bečejskoj banji tek sanjamo, a očigledno je da nema strateškog razmišljanja ni o razvoju turizma, pre svega rečnog, a nemamo ni štrand na Tisi, za razliku od drugih opština.
|
Biće i banje Novinari često postavljaju pitanja predstavnicima lokalne vlasti o izgradnji bečejske banje. U aprilu ove godine član Opštinskog veća Dušan Radivojević odgovarajući na novinarsko pitanje nije želeo da otkriva detalje rekavši samo da „i tu se vode vrlo žive aktivnosti, očekujem da prvi koncept plana detaljne regulacije bude gotov sredinom maja da bismo mogli dalje da uđemo u pregovore sa potencijalnim investitorima koji su zainteresovani da ovde počnemo sa zaista velikom investicijom. Na svemu ovome radimo svakodnevno, jer je to nešto što će u skoroj budućnosti doneti posao za određeni broj naših ljudi koji su trenutno nezaposleni“. |
Čak ni lokalne manifestacije nam ne donose ozbiljan novac, a i to bi se moglo „rešiti“ i pri tome ne treba da izmislimo ništa novo, potrebno je samo da kopiramo druge opštine. Neverovatno je da su Turija, Deronje i Novi Bečej mogli da stvore brend od seoske slave, tambura ili kobasica, a da Bečej to nije mogao da uradi sa Majskim igrama ili sa Umetničkim takmičenjem srednjoškolaca (obe manifestacije egzistiraju ovde više decenija). Umesto toga imamo ad hoc manifestacije, sportske dane, dan bicikala, a biće valjda i grupnog venčanja krajem jula ispred gradske kuće (do pre desetak dana samo dva para se prijavilo za „grupno venčanje“), a valjda će vlast uspeti da organizuje i proslavu Dana grada…
I nisu prihvatljivi argumenti da se nema para i da lokalna vlast ne zna šta treba da radi. Što se novca tiče, druge sredine ga nalaze – ponovo: videti Starčevo – a u vezi sa planovima treba podsetiti da je bečejski parlament pre nekoliko godina usvojio Strategiju održivog razvoja opštine, a tamo piše šta treba raditi u svim oblastima života.
|
U martu 2008. godine, nakon sprovedene javne nabavke, doneta je odluka da se parcela preko puta autobuske stanice da u zakup na 80 godina Delta ril estejtu kako bi ovo preduzeće izgradilo poslovno-tržni centar. Cena zakupa je bila 28 miliona dinara. |
Gde je Delta?Jesmo li mi šugavi?
Svakako da nisu lokalne manifestacije najbitnija stvar, već privlačenje investitora, jer će oni obezbediti radna mesta. Za to je preduslov opremljena industrijska zona.
O „uticaju“ industrijskih zona i parkova na život građana lokalne zajednice najbolje svedoči za nas nedostižan primer Inđije.
I nije da se u Bečeju nije razmišljalo o industrijskoj zoni. Jeste, i to od 2006. godine, ali rezultati su slabašni, jer investitori odlaze tamo gde su najbolji uslovi. Kod nas se investitorima nije nudilo besplatno građevinsko zemljište, kako je to učinjeno u drugim opštinama i gradovima.
I dok su Bečejci još razmišljali o opremanju industrijske zone, u Zrenjanin je, primera radi, uloženo oko 700 miliona evra. Naime, magazin E-kapija je krajem „daleke“ 2007. godine objavio da su ukupne grinfild investicije u četiri industrijske zone Zrenjanina tokom 2006. i 2007. godine iznosile 700 miliona evra. Tada je iz opštine Zrenjanin saopšteno da je u industrijskim zonama građevinsko zemljište besplatno, jedini troškovi su bili naknada za opremanje zemljišta (sedam evra po kvadratu).
|
Važan preduslov za privlačenje direktnih stranih i domaćih investicija u lokalnu zajednicu je određivanje prostora pogodnog za industrijsku izgradnju, kao i uspostavljanje modela upravljanja tim prostorom. U naporima da stvori konkurentne uslove za nove investitore, opštinska uprava treba da razvija pozitivnu poslovnu klimu obezbeđujući pored različitih oblika finansijskih olakšica, infrastrukturno opremljeno zemljište spremno za industrijsku izgradnju. Ulaganje u putnu infrastrukturu, komunalno opremanje zona, povoljna cena zemljišta, kao i reformisana opštinska administracija, učiniće lokalnu zajednicu privlačnom za investitore. |
Industrijske zoneŽive aktivnosti i mršave investicije
U široj industrijskoj zoni – ukupno oko 400 hektara – u Bečeju nalaze se firme Sojaprotein, deo Fadipa (bankrotirao), Bečejka (kupljena iz stečaja), 8. oktobar (ne proizvodi), Pekara Bečej, Flora, Knott, i one su tamo odavno, a od novijih objekata postoji Hovalov.
Predstavnici lokalne samouprave godinama unazad su najavljivali dolazak investitora u danas skoro sasvim opremljen (voda, asfalt, gas, telefon, čeka se struja) blok 124. Rečeno je da su oko 3 hektara zemljišta koliko ima u tom bloku zakupili firme Kovax, Union i Termokonstruktor, a Favorit bajk je zakupio parcelu u blizini bloka 124. Međutim, osim već pominjanog Hovala, ostali nikakvo postrojenje nisu izgradili, a krajnji rok za početak izgradnje je 2011. godina.
Kako je počela, do danas se ispostavilo, veoma populistička priča o industrijskoj zoni?
U septembru 2006. godine predstavnici opštinske vlasti su saopštili da je iz Nacionalnog investicionog plana odobreno 300.000 evra za industrijsku zonu-Stankom-blok 124.
Potom je, u leto 2007. godine, objavljen oglas za zakup parcela, međutim, nijedan investitor nije bio zainteresovan, verovatno zbog visine zakupa – 9,36 evra po kvadratnom metru.
Kasnije su korigovane cene: ako će investitor da zaposli više od 35 radnika cena je 1 evro po kvadratnom metru, ako zaposli više od 25 radnika cena je 3 evra, a ukoliko zapošljava do 15 radnika plaća 4 evra po kvadratnom metru. Potom je ponovo objavljen oglas za investitore i nekoliko parcela je zakupljeno.
U to vreme, leto 2007, počelo je i infrastrukturno opremanje bloka 124 iz već pomenutih 300.000 evra iz Nacionalnog investicionog plana i iz sredstava Pokrajinskog fonda za kapitalna ulaganja.
U decembru 2008. godine predsednik opštine Peter Knezi izjavio je da opština čini sve kako bi privukla investitore: industrijska zona je „puna“. Investitori pribavljaju potrebnu dokumentaciju za izgradnju proizvodnih hala, te je u planu da se u skoroj budućnosti zaposli 800 ljudi.
Nešto kasnije se već govorilo o samo 500 novih zaposlenih, ali ni toliko Bečejaca nije dobio posao, jer najavljenih fabrika u industrijskoj zoni još uvek nema. Međutim, to ne sprečava predstavnike opštinske vlasti da optimistično najavljuju investicije, pa s vremena na vreme upriliče „najavljivačke“ konferencije za novinare.
Tako je na konferenciji za novinare u junu prošle godine Dušan Radivojević, član Opštinskog veća koji se bavi investicijama, informisao novinare o ulaganjima u industrijskoj zoni rekavši da je Hoval već zaokružio investiciju, a firma Kovaks, koja treba da zaposli 40 radnika u pogonu proizvodnje plastike, izrađuje projektnu dokumentaciju. „Preduzeće Union će da gradi savremenu hladnjaču za poljoprivredne proizvode, gde će biti stalno zaposleno 60 ljudi i oko 100 radnika u sezoni. Ova firma je već zakupila zemljište, a sada izrađuje projektnu dokumentaciju. I slovenačko preduzeće Termokonstruktor je zakupilo zemljište, pravi projektnu dokumentaciju, a potom treba da započne izgradnju pogona za proizvodnju vrata i prozora, gde planira da zaposli 60 radnika. Sa predstavnicima češke fabrike bicikala Favorit bajk postignut je dogovor da ona preseli fabriku iz Češke u Bečej. U toj fabrici će u roku od godinu dana biti zaposleno 200 radnika. U toku su poslovi registracije firme i pribavljanja tehničke dokumentacije. Opštinu Bečej su posetili i predstavnici nemačke firme Kataduzo koja će graditi fabriku za preradu creva i hrane za pse. Oni bi u početku zaposlili 40 ljudi. Intenzivno pregovaramo i sa predstavnicima holandske firme o izgradnji fabrike briketa, gde bi bilo zaposleno 70 ljudi. Njima je potreban prostor od 6 hektara i žele da zakupe i otkupe deo fabrike 8. oktobar. Razgovarali smo i sa predstavnicima jedne grčko-izraelske firme koja želi da zakupi 10 hektara zemlje za potrebe izgradnje plastenika. Na svakom hektaru bi se zaposlilo 10 radnika. U najavi je još jedna velika investicija, naime, nemačka firma Balkanlend želi da u Srbiji otvori trgovinski lanac. Preduzeće je u Srbiji odabralo četiri grada, među kojima je i Bečej, i do septembra treba da odluči u kom će gradu da izgradi trgovinski centar gde bi se zaposlilo 350 radnika“, rekao je Dušan Radivojević.
On je saopštio i da se uskoro očekuje početak izgradnje Valdi supermarketa u centru Bečeja (Novosadska ulica).
Valdi supermarket ni godinu dana kasnije ne postoji.
Poslednja vest u vezi sa blokom 124 je da će verovatno u avgustu mesecu početi izgradnja trafo-stanice koja je neophodna investitorima za početak gradnje objekata na zemljištu koje su zakupili. Reč je o realizaciji odluke Upravnog odbora Fonda za kapitalna ulaganja iz aprila 2008. godine kojom je Stankomu odobreno 17,14 miliona dinara za izgradnju transformatora.
Čekajući najavljene investicije, građani Bečeja se nadaju da ih lokalna vlast ove godine – koja nije izborna, ali svi se ponašaju kao da jeste – neće razveseliti, a zatim i razbesneti, kada se ispostavi da je reč o šarenim lažama, velikim bilbordom u centru grada o svojim dostignućima.
To se, naime, desilo u martu 2008. godine – u maju su održani izbori – kada su opštinari (s minimalnim „izmenama“ isti ovi koji su danas na vlasti) u centru Bečeja postavili veliki bilbord kako bi obavestili građane da je opština Bečej „na korak od“ velikih investicija kao što su: izgradnja bečejske banje, rekonstrukcija pijace u centru, industrijska zona, izgradnja Valdi supermarketa, Delta tržnog centra…
Kristina Demeter Filipčev
