trg_fontaneU okviru medijskog projekta Bečejskog mozaika, čiji je cilj da doprinese suštinskoj integraciji mađarske manjine u društvo u multikulturalnim sredinama (opštine Bečej i Novi Bečej) baveći se i pitanjima multikulturalizma i interkulturalizma, dobrim i lošim praksama i primerima, u toku decembra sprovedena je anketa u kojoj su građani Bečeja i Novog Bečeja odgovarali na pitanja o tome da li je po njihovom mišljenju potrebna dvojezičnost – korišćenje srpskog i mađarskog jezika – u javnim ustanovama i institucijama u ovim opštinama. U mini-ispitivanju učestvovalo je 206 građana. U Bečeju od 132 učesnika ankete – što lično, što preko interneta – samo 37 smatra da nije potrebna službena upotreba srpskog i mađarskog jezika u administraciji lokalne samouprave. Novobečejci su glasali samo preko interneta i njihovi glasovi (ukupno 74) su podeljeni na pola.
Odgovori građana mogu da se grupišu u tri grupe: prva u kojoj ispitanici smatraju da je potrebna dvojezičnost, drugi se slažu, ali misle da to ne može da bude obaveza za zaposlene, dok treći neće dvojezičnost, jer u Srbiji svako mora da zna državni jezik. Dakle, većina je za dvojezičnost u javnim ustanovama i u lokalnoj samoupravi (u Bečeju).
Redakciji Bečejskog mozaika prošle nedelje upućeno je pismo, doduše nepotpisano (svojevrstan potpis postoji, ali to ne identifikuje pisca), kao reakcija na članak o dvojezičnosti. Pismo, koje je upućeno Kristini Demeter Filipčev, zamenici urednika Bečejskog mozaika, objavljujemo bez ikakve redakcijske obrade: „Javljamo se povodom vašeg tekst o dvojezičnosti u sredini, pa se pitamo da li Srbin rođen u Srbiji mora da zna drugi jezik osim svoga? Da li Mađar u Mađarskoj mora da zna neki drugi jezik osim svoga? Nije vam baš dobra tema, kakvo je vreme došlo, ako dođe do nekoga ispada ili ekcesa na nacionalnoj osnovi, vi ćete biti krivi što ste prozivali. Idite malo u Donji grad ili Novo selo pa vidite koliko Mađara nezna ni reč srpskog ili možda neće da zna, a vi napadate javne ustanove. Toliko od nas, s poštovanjem vojvođanski Srbi.“
Dve stvari su jasne iz ovog pisma. Jedna je da oni (on) koji su se potpisali kao „vojvođanski Srbi“ nisu pažljivo čitali tekstove i anketu o primeni dvojezičnosti u opštinskoj administraciji, jer da jesu bilo bi im jasno da nije korišćen izraz – mora, već su korišćene reči: preporučljivo, bilo bi dobro, predviđa se itd.; međutim, postoje i propisi u ovoj državi koji u određenim situacijama predviđaju službenu upotrebu jezika nacionalnih manjina.
Druga stvar je da potpisnici (ili potpisnik) pisma očigledno smatraju (smatra) da postoje teme o kojima ne treba pisati/govoriti/raspravljati, jer „ako dođe do nekoga ispada ili ekcesa na nacionalnoj osnovi, vi ćete biti krivi što ste prozivali“. Ipak, jasno je da većina građana misli drugačije, to pokazuje i podatak da je o ovoj temi reklo svoje mišljenje 206 građana u opštinama Bečej i Novi Bečej.
Indikativno je i da se potpisnici (potpisnik) pisma kriju iza fraze „vojvođanski Srbi“, za razliku od građana koji su u anketi Bečejskog mozaika, ne skrivajući svoj identitet, rekli svoje stavove o tome da li smatraju da je potrebna primena dvojezičnosti u lokalnim institucijama, ustanovama itd.
U vezi sa tim postavlja se pitanje zašto neki (neko) ne žele (želi) da se javno zalažu (zalaže) za sopstvene stavove? Ili je u ovom slučaju reč o drugim stvarima? O „argumentu“: evo, nisam sam, u nedostatku boljeg argumenta? O proizvodnji straha? Jer: „Strah postaje sveobuhvatan i tako podriva mogućnost svakog pojedinca da ostvari pozitivnu viziju svog života – život ne postaje ništa drugo do neprekidna odbrana od opasnosti koje prete sa svih strana. To je najgori od svih svetova u kojima se može živeti.“ (Laš Fr. H. Svenson: Filozofija straha).
Upravo o strahu, odnosno o otklanjanju straha je reč u naslovu serijala tekstova Bečejskog mozaika. Naime, „Pakao nisu drugi“ je pozitivistička preformulacija najpoznatije rečenice („Pakao – to su drugi“) iz drame „Iza zatvorenih vrata“ francuskog egzistencijaliste Sartra. Jer ako budemo u stanju da prevaziđemo strahove, shvatićemo da pakao nisu drugi zato što su drugi kao i mi.
Redakcija Bečejskog mozaika
