trg_fontane
Publikacija „Život gradske deponije nakon sanacije i pre zatvaranja“ biće objavljena u narednom broju Bečejskog mozaika 8. decembra. U tom istraživačkom medijskom prilogu bavićemo se „probijenim“ rokovima za sanaciju smetlišta, izveštajima nadzornog organa, predviđenom i realnom cenom sanacije, zahtevima opštine nadležnom ministarstvu, izveštajima o završenoj sanaciji, a tražićemo odgovor i na pitanja kada će bečejska deponija da bude zatvorena.
Sada objavljujemo tekst o najvažnijim „momentima“ sanacije, s obzirom na to da gradsko smetlište, koje se nalazi tik pored naseljenog mesta, reke Tise i kanala DTD, a koje je više od 30 godina bio neuslovno, jer nije odgovarao najosnovnijim ekološkim „pravilima“, samo je sanirano, ali nije zatvoreno.
Početkom sanacije deponije, u leto 2015. godine, u „Botri“ je bilo vidljivo samo razvučeno smeće, koje je formiralo toliki „breg“ da se od njega nije video dalekovod u neposrednoj blizini.
Uprkos tome što je sanacija gradske deponije trebalo da bude okončana krajem 2015, ona je završena tek krajem 2016. godine, a izgradnja dela ograde i kapije smetlišta urađena je početkom 2017.
Projektom je osim saniranja bilo predviđeno i zatvaranje i rekultivacija deponije – doduše, ni u projektu nije precizirano kada.
Deponijom gazduje komunalno preduzeće „Potisje“ d.o.o. u većinskom vlasništvu opštine, a u manjinskom firme „Aliska tera“ iz Seksarda. Manjinski vlasnik „Potisja“ nikad nije uložio ni dinara u održavanje smetlišta.
Nakon okončanja sanacije „Botre“, kako piše u projektu, nove količine smeća na dnevnom nivou treba da budu pokrivene inertnim slojem zemljišta, a prema rečima direktora „Potisja“ Zoltana Feješa, taj posao se „redovno radi i to je dodatni trošak. Međutim, tu smo našli alternativu, pokrivamo otpad peskom, jer je iz nekoliko razloga mnogo bolji od zemlje. U susret nam je izašla firma ‘Knott’ koja nam besplatno svakodnevno donosi pesak, na godišnjem nivou oko 1.500 kubika, odnosno 3.000 tone. Ona plaća i prevoz. Naglašavam da ne bismo uspeli bez njih. Mi bismo imali ogroman trošak za kupovinu zemlje. Sarađujemo i sa Vodokanalom, i od tog preduzeća dobijamo zemlju“.
Uprkos tome, na delu deponije nalazi se i nepokriveno smeće s kojim rade sakupljači sekundarnih sirovina od kojih „Potisje“ planira da otkupljuje sirovine.
Mesečna količina odloženog smeća na deponiju zavisi od godišnjeg doba, ali, po podacima „Potisja“, recimo, od 1. do 7. septembra 2017. godine na smetlište je uneto 172.990 kilograma. S obzirom na to da i građani odnose otpad na deponiju (u većini slučajeva građevinski šut) na tu količinu, po procenama, trebalo bi dodati još 15 odsto (oko 105.000 kilograma), dakle za mesec dana na smetlištu se lageruje oko 800.000 kilograma smeća, a to je godišnje oko 9,6 miliona kilograma.
Po gruboj proceni, deponija bi mogla da funkcioniše još oko 4-5 godina, ukoliko se produže biotrnovi (biotrn je pojedinačan tehnički objekat tipa bunara za degazaciju tj. otplinjavanje deponije) i naprave nove staze na samoj deponiji, a do tada bi trebalo rešiti i problem prerade smeća, koju će da obavlja regionalna deponija. Bečejci još uvek ne znaju na koju bi regionalnu deponiju nosili lokalno smeće, uprkos tome što je sporazum bio planiran na regionalnu deponiju u Kikindi.
Tek kada bi se opština Bečej priključila nekoj regionalnoj deponiji, moglo bi da se razmišlja o zatvaranju „Botre“, kao i o rekultivaciji njenog mesta (ozelenjavanje).
Dodatni radovi
Interesantno je da projektom sanacije smetlišta nije bilo predviđeno da se izgradi ograda duž celog smetlišta. Direktor „Potisja“ Zoltan Feješ rekao je da je za nedostajuću ogradu opština Bečej u svom budžetu predvidela 1,2 miliona dinara i dala ih „Potisju“ po ugovoru, koji je zaključen 27. februara 2017. godine. „Ograda je napravljena, a uradili smo i kliznu kapiju od 8 metara širine da može buldožer da uđe na deponiju. Deponija je i pod video nadzorom, postavili smo 8 kamera, zatim novi kontejner za kancelariju. Obučili smo radnike na deponiji za rad na računaru, skeneru, fiskalnoj kasi. Postavljeno je osvetljenje. Na smetlište niko više ne može da uđe a da se ne proveri kakav teret unosi“, rekao je Feješ.
O tome kako se održava sanirana deponija, rekao je da je namešten kasetni sistem odlaganja, sa sistemom zastava i brojeva.
Rok i rokovi
Nakon nekoliko produžavanja roka završetka radova na deponiji, primopredaja radova između izvođača i predstavnika investitora (opštine), obavljena je u novembru 2016. godine.
U zapisniku o primopredaji izvedenih radova na sanaciji, zatvaranju i rekultivaciji deponije „Botra“ piše da je komisija 10. novembra 2016. godine izvršila „pregled izvedenih radova sa posebnim osvrtom na otklanjanje nedostataka po nalogu stručnog nadzora i zaključila da su svi radovi izvedeni u skladu sa projektno-tehničkom dokumentacijom i pravilima struke i da su svi nedostaci po primedbi stručnog nadzora otklonjeni“. Potom sledi zaključak: „Pregledom izvedenih radova, tehničke i izvođačke dokumentacije, kao i sertifikata o kvalitetu ugrađenih materijala, konstatuje se da su radovi izvedeni u skladu sa zahtevima iz ugovora, te da se isti ovim Zapisnikom primaju“.
Zapisnik o primopredaji, koji su potpisali, za izvođača radova odgovorni izvođač radova Nemanja Trifunović, dipl. inž. građ. i predstavnik firme „Eko Maber Inženjering“ d.o.o. iz Pančeva, a za investitora stručni nadzor Zoran Dragić, dipl. inž. građ., koordinator projekta Imre Kuti, dipl. inž. građ. i predstavnik komunalnog preduzeća „Potisje“, nosi datum 5. decembar 2016. godine.
U zapisniku o primopredaji izvedenih radova na sanaciji, zatvaranju i rekultivaciji deponije „Botra“ piše da su „predmetni radovi izvršeni u skladu sa ugovorom i izvođenju radova na sanaciji, zatvaranju i rekultivaciji deponije ‘Botra’ u Bečeju.
Ugovor je zaključen 22.01.2015. god. između Opštine Bečej i ‘Eko Maber Inženjering’ d.o.o. Pančevo kao nosioca grupe izvođača, članovi grupe su još ‘Bauwesen’ d.o.o. Lazarevac i ‘Ivma’ d.o.o. Zrenjanin“.
Tokom izvođenja radova potpisana su tri aneksa ugovora između opštine Bečej i firme „Eko Maber inženjering“ iz Pančeva: aneks ugovora 21.05.2015. o promeni bankovnog računa iz osnovnog ugovora, aneks 2 11.05.2015. o produžetku roka za izvođenje radova do 12.08.2016. i aneks 3 12.08.2016. u kom se definiše novi rok za završetak radova, 30.09.2016. godine.
U zapisniku o primopredaji urađenih radova na sanaciji gradskog smetlišta piše i da je izvođač radova prilikom izvođenja radova izradio i četiri privremene i okončanu situaciju za naplatu izvedenih radova: privremena situacija broj 1 ispostavljena je 9.9.2015. godine, vrednost 4.182.731,69 dinara (sve situacije su overene od stručnog nadzora), privremena situacija broj 2 ispostavljena je 6.11.2015. godine, vrednost 4.644.316,04 dinara, privremena situacija broj 3, ispostavljena 22.12.2015. godine, vrednost 9.797.819,92 dinara, privremena situacija broj 4 ispostavljena je 23.6.2016. godine, vrednost 5.547.161,69 dinara i okončana situacija ispostavljena je 30.9.2016. godine, vrednost 3.727.739,64 dinara.
Izvođaču je nakon potpisivanja ugovora plaćen avans od 40 odsto ili 18.796.716,94 dinara i u svim situacijama su pravdani udeli avansa u situiranim radovima. Izvođač radova je za svaku situaciju predao i obračunske listove građevinske knjige, svi listovi građevinske knjige su overeni i potpisani od odgovornog izvođača radova i stručnog nadzora.
Ukupna vrednost izvedenih radova je 38.913.738,26 dinara, sa porezom 46.696.485,80 dinara. Ukupna vrednost ugovorenih radova je 39.159.826,97 dinara, sa porezom 46.991.792,36 dinara. Vrednost izvedenih radova je manja od ugovorene vrednosti za 246.088,71 dinar, sa porezom 296.306,56 dinara, piše u zapisniku.
Finansiranje sanacije smetlišta
U finansijskom izveštaju o sanaciji „Botre“, upućeniom Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine 20. januara 2017. godine, navodi se da je opština Bečej prema aneksu 2 ugovora bila dužna da obezbedi sredstva potrebna za završetak projekta sanacije deponije „Botra“, a u tom aneksu je definisano da učešće ministarstva ostaje isto kao i ranije, nešto više od 23 miliona dinara.
U finansijskom izveštaju o realizaciji projekta sanacije smetlišta piše da je ukupna vrednost projekta bila 68,9 miliona dinara, to jest 555.802 evra, a učešće Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine je bilo 33,5 odsto – lokalna samouprava platila je 45,8 miliona dinara (369.579 evra), a Ministarstvo nešto više od 23 miliona (186.223 evra).
|
Projektom sanacije i rekultivacije deponije predviđene su samo minimalne mere zaštite u cilju zaštite vazduha, daljeg zagađenja tla i podzemnih voda i formiranje bezbednog prostora. Projektom je predviđeno da se kompleks sanirane deponije u Bečeju sastoji iz tela deponije, drenažnog sistema za prikupljanje procednih voda, obodnih kanala, sistema za degazaciju, ograde sa kapijom, portirnice (kontejnerskog tipa), objekta za osoblje, interne saobraćajnice i skladišta inertnog materijala. Skladište inertnog materijala trebalo bi da bude privremeno, odnosno s obzirom na to da je planirana sukcesivna sanacija deponije, potreban materijal trebalo bi privremeno skladištiti na prostoru najbližeg, neaktivnog dela deponije, odmah pored aktivnog dela. Upravljanje kompleksom deponije, pri njenoj sanaciji kroz vreme obuhvata kontrolu porekla i osobina otpada koji ulazi u deponiju, održavanja radne površine deponije, sabirnog kanala sistema za prikupljanje procednih voda, saobraćajnica, evidenciju podataka koji se prate, uzročnika širenja zaraze, bezbednosti i zaštite radnika. Inertni materijal koji služi za prekrivanje i kao sloj za tehničku rekultivaciju, mora se redovno kontrolisati (količina, kvalitet). Ne sme se dopustiti da na smetlištu nema dovoljno materijala potrebnog kvaliteta za prekrivanje formiranih slojeva otpadaka. Inertan materijal se mora skladištiti na za to predviđeno mesto (u zavisnosti od faze eksploatacije deponije) i na adekvatan način. Sloj sabijenog otpada se po potrebi mora prskati dezinfekcionim sredstvom. Potrebno je svakodnevno nadgledanje sabirnih šahtova za prikupljanje procednih voda. Svakodnevno, po završetku radnog procesa, deponija se mora očistiti od rasutih otpadaka. Ogradu deponije na tom mestu treba takođe očistiti od rasutih otpadaka. Na kraju svakog radnog dana potrebno je još jednom izvršiti inspekciju dnevnog procesa saniranja i ukoliko je potrebno, izvršiti dodatnu intervenciju u vidu zasipanja zemljom nekih otkrivenih delova otpadaka. |
Minimalne mere zaštite okolineŠta znači „značajno smanjenje“ efekta zagađenja vazduha, vode i zemljišta?
Uprkos tome što se u izveštajima tvrdi da je sanacijom „Botre“ smanjen negativni uticaj na okolinu, to se ne potkrepljuje nikakvim analizama pre i posle sanacije. Kaže se, recimo, da su u okviru projekta postavljene nepropusne podloge od gline i šljunka po kasetama, da je otpad sabijen, da su postavljeni degazacioni prstenovi za odvod gasova (degazacioni sistem ili sistem za otplinjavanje su objekti, rezervoari, instalacije i regulacioni objekti za sakupljanje i nadzor pri upravljanju deponijskim gasom, pri njegovom korišćenju ili za njegovo neposredno spaljivanje), drenažne cevi i sistem za odvođenje otpadnih voda, urađeno je, kaže se, i prekrivanje završnim slojem zemlje i postavljanje zaštitne ograde.
„Takvim stanjem postignut je zadati cilj projekta, odnosno značajno je smanjen efekat zagađenja vazduha, vode i zemljišta“, piše u narativnom izveštaju o realizaciji projekta koji je upućen nadležnom ministarstvu.
O održivosti rezultata piše: „Dugoročni efekti sanacije ovog područja imaju izuzetan uticaj na čitav ekosistem tog područja (navodimo blizinu kanala DTD, reke Tise, mreže drenažnih kanala kroz rit, gradski prečistač otpadne vode, kvalitet vazduha u neposrednoj okolini deponije). Dalje odlaganje smeća se odvija po tehničkim propisima, svakodnevnim prekrivanjem materijalima“, o čemu brine preduzeće „Potisje“.
Kako do nultog stanja?
Izradom projektne dokumentacije za sanaciju, zatvaranje i rekultivaciju deponije „Botra“ trebalo je obezbediti: uređenje do nivoa minimalne, zakonom predviđene zaštite životne sredine, kontrolisano saniranje otpadom i inertnim
materijalom kroz određeni vremenski period, oko 4 godine, koji se procenjuje da je dovoljan za trajno rešenje odlaganja otpada na sanitarnoj deponiji, proračun količine otpada i inertnog materijala za period sanacije, proračun vremena trajanja sanacije, operativni program sanacije sa detaljnom tehnologijom sanacije u planiranom periodu, proračun prostora neophodnog za sanaciju, zatvaranje i rekultivaciju deponije za određeni period, minimalne neophodne uslove za nesmetan rad deponije i zaštitu životne sredine, sukcesivnu rekultivaciju deponije po popunjavanju određenih delova deponije, zatvaranje deponije po završetku popunjavanja projektovanih površina i dostizanja projektovanog kapaciteta.
Radovi na realizaciji sanacije prikazani su kroz pet strukovnih projekata. Tehnološkim projektom su dati osnovni podaci o položaju i stanju lokacije deponije, količini odloženog otpada, koncepciji rešenja, određivanju kapaciteta sanirane deponije, tehnologiji sanacije kroz vreme i tehnološkom procesu funkcionisanja sanirane deponije, specifikaciji radne snage, kao i merama zaštite na radu i merama zaštite životne sredine sa programom praćenja kvaliteta životne sredine (monitoring).
U projektu uređenja planirani su radovi (sa predmerom i predračunom) na pripremi – uređenje i nivelisanje postojećeg terena za nastavak deponovanja kroz vreme u oblik pogodan za dalje kontrolisano odlaganje i iskorišćenje prostora, postavljanje gline, nasipanje šljunka za drenažu procednih voda iz otpada koji se deponuje sanacijom kroz vreme – zatvaranju deponije – radovi nasipanja slojeva šljunka za drenažu gasa iznad deponovanog smeća, postavljanje gline i radovi na tehničkoj rekultivaciji (slojevi koji se postavljaju iznad sloja gline).
U hidrograđevinskom projektu su definisani radovi (sa predmerom i predračunom) na postavljanju drenažnog sistema i izgradnji prihvatnih šahtova za prikupljanje procednog filtrata iz deponovanog smeća, i izgradnja obodnih kanala za prikupljanje i odvođenje atmosferskih voda.
U projektu degazacije su dati radovi (sa predmerom i predračunom) na ugradnji biotrnova.
U projektu ozelenjavanja planirani su radovi (sa predmerom i predračunom) za biološku rekultivaciju sa zasadom. U predračunu radova niskogradnje piše da oni u prvoj fazi sanacije iznose 52.711.260 dinara, dok će za niskogradnju u drugoj fazi sanacije biti potrebno 26.344.747 dinara. Ukupna vrednost niskogradnje u prvoj i drugoj fazi sanacije trebalo bi da bude 79.056.007 dinara, piše u glavnom projektu sanacije smetlišta iz avgusta 2013. godine.
U zbirnoj rekapitulaciji troškova sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije piše da je u prvoj fazi sanacije cena građevinskih radova 52,7 miliona dinara, hidrograđevinskih radova je 9,8 miliona, mašinskih (degazacija) radova je 1,6 miliona dinara. Cena prve faze sanacije smetlišta je 64,2 miliona dinara, navodilo se u projektu.
U drugoj fazi sanacije za građevinske radove uređenja potrebno je 26,3 miliona dinara, za degazaciju 675.000 dinara i za ozelenjavanje 6,1 milion dinara, a to je ukupno 33,1 milion dinara. Ukupna cena sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije „Botra“ je po tome 97,3 miliona dinara, pisalo je u opštoj dokumentaciji glavnog projekta.
R.M.
Projekat „Odluke u ime građana 2017“ sufinansiran je iz budžeta opštine Bečej.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
