trg_fontane
Pre dve godine je jedna pekara u Bečeju prodala hleb „punjen“, pretpostavljalo se, otrovom za glodare. Tada je začeta polemika, odnosno prebacivanje vrućeg krompira iz jednog u drugo dvorište o tome ko je nadležan za takve slučajeve: da li sanitarna inspekcija ili poljoprivredna inspekcija. Epilog slučaja nije poznat, jer nadležni organ (poljoprivredna inspekcija) nije saopštila javnosti da li je bilo otrova u hlebu ili ne.
U poslednje vreme nismo čuli za slučajeve filovanog hleba, ali svakodnevno, gotovo u svakoj pekari, svedoci smo toga da se prodaje prljav hleb.
Naime, kupac uđe u pekaru, kaže kakav hleb želi da kupi, prodavačica golim, neopranim rukama uzme neupakovan hleb (tako kupac ne zna ni informacije o sastavu i težini hleba), stavi u najlonsku kesu, preuzme od građanina novac, stavi u kasu, pita sledećeg kupca šta želi, taj kaže, prodavačica ponovo uzme hleb ponovo – ruke nakon baratanja s novcem nije oprala – da kupcu, opet uzme pare, i tako u krug. Bez pranja ruku. Šlag na torti su muve u pekari, koje lete s hleba na hleb.
Sanitarni inspektor u opštini Bečej Siniša Nemčev je u vezi sa otrovanim hlebom pre dve godine izjavio da sanitarni inspektor nije nadležan za ispitivanje hrane, već se bavi samo zdravstvenim nadzorom ljudi (radna odeća i higijensko stanje). Pošto valjda prljave ruke prodavaca spadaju u „zdravstveni nadzor ljudi“, nadamo se da će sanitarni inspektor u ovom slučaju uraditi svoj posao – ako do sada nije.
Za muve na hlebu su, pretpostavljamo, nadležni neki drugi. Dok čekamo odgovore na pitanja o tome da li prljavim rukama sme da se dira hrana i da li hleb treba da bude upakovan – ješćemo prljav hleb.
K.D.F.
