trg_fontaneUkoliko vas put navede na bečejsko pravoslavno groblje (mišljenja sam da bi adekvatniji naziv bio Gradsko groblje, ali to je druga tema), prvo što ćete moći da uočite jeste da je u pitanju jedno prilično zapušteno groblje. Javno preduzeće za komunalne usluge Komunalac na svojoj internet prezentaciji tvrdi, doduše šturo, kako je njegova dužnost da se stara o grobljima, ali na ovom groblju to nije previše vidljivo.
Ovo su samo neka lična zapažanja, a siguran sam da ih neću sve iscrpeti. Najpre upada u oči odsustvo pejzažnog projektovanja. Neću nadmeno da ustvrdim kako se razumem u pejzažnu arhitekturu, ali nije potrebno biti stručnjak pa uočiti, na primer, ogroman nedostatak zelenila na groblju. To je posebno vidljivo u ove vrele letnje dane, kada je najbolje da grobove svojih najdražih posetite u večernjim satima, pošto preko dana, sem na retkim lokacijama, nećete naći hlad. Zelenilo bi trebalo da ima i dekorativno-estetsku ulogu, ali o tome nema reči na pravoslavnom groblju. Moj je utisak da i za ono malo zelenila što postoji na groblju možemo da zahvalimo samim građanima koji ovu ispošćenost pokušavaju da ublaže sadeći, kraj grobova svojih najmilijih, niske četinare. Pošto je Komunalac zadužen i za zelenilo, teško mi je sebi da objasnim zašto groblje izgleda tako kako izgleda. Drugo što upada u oči jesu staze. Postoji glavna i tek pokoja poprečna staza, koje su ulegle i popucale, a novo popločavanje naše komunalno preduzeće očigledno još nema nameru da započne iako se groblje, nažalost, brzo širi. Ne smem ni da zamislim kako, na primer, osobe sa invaliditetom posećuju svoje najmilije koji počivaju na ovom groblju.
Možda bi se nedostatak arhitektonskog rešenja mogao objasniti siromaštvom opštine, ali mislim da je to slab izgovor – da su godišnje zasađena dva drveta i postavljene dve betonske ploče, groblje bi pristojnije izgledalo. Bojim se da je ovde u pitanju sistematska nebriga. Jer, teško je nedostatkom novca objasniti to da se ne pokupe pokošena trava ili posečene grane, ili da se na pojedinim lokacijama nagomilava nekakva zemlja. Još je teže nedostatkom novca objasniti da se tragovi zaprežnih vozila, koja krstare grobljem, ne uklone, pa tako kod jednog od ulaza na groblje već nedeljama stoji konjska balega. Konačno, zaista ne znam da li je u pitanju kvalitet tla ili loš rad kamenorezačkih radnji, ali to što je ogroman broj grobova nakrivljen ili ulegao, dodatno ruži sliku bečejskog pravoslavnog groblja. Kako ova slika izgleda sumorno kada se uporedi sa slikom Gradskog groblja u Novom Sadu, na primer, gde su trenutno radovi na uređenju staza, izgradnji pristupne rampe i, čak, izgradnji jezerca, tzv. vodenog ogledala!
Ugovorom sa Komunalcem svaki građanin je odgovoran da vodi računa o zakupljenom grobnom mestu (i svestan sam da, nažalost, neki građani to ne rade). Ali, šta ćemo sa ostatkom groblja? Da li su isključivo građani odgovorni za izgled groblja? I ako je sve prepušteno privatnoj inicijativi, koja je funkcija komunalnog preduzeća?
Istraživač iz oblasti genetike Miodrag Stojković napisao je u svojoj kolumni, pre nekoliko godina: „Znam da mi redovni izlasci na groblje pomažu da saberem misli, da opet osetim prisustvo lepih i manje lepih ali zajedničkih momenata, da tamo mogu da se zahvalim što me i dalje ima i što jesam. Zato izađite i vi, ne da biste umirili savest već da uzmete malo vremena za sebe i one koji nisu više među nama. Redovno negujte njihove večne kuće jer će vam to pomoći da se bolje odnosite prema živima i shvatite da neko vreme i sat više niko ne može da vrati“. Bilo bi lepo da nova gradska vlast povede računa o tome da i građani čiji najmiliji počivaju na bečejskom pravoslavnom groblju imaju okruženje koje će im omogućiti tu vrstu tuge i kontemplativnog mira. To je, uostalom, njihova i moralna i civilizacijska obaveza.
Damir Krkobabić
