trg_fontaneTri godine nakon privatizacije, zbog loše finansijske situacije u PIK-u u septembru 2010. godine je formirana državna komisija da analizira poslovanje kombinata Đorđija Nicovića.
Komisija je potom predstavila izveštaj Vladi Vojvodine i javnosti, i predložila mere za spas kombinata: dugovi PIK-a – prema podacima iz izveštaja iznose 69 miliona evra – biće konvertovani u vlasništvo države. Tokom marta 2011. godine organi države trebali su da donesu konačnu odluku o konverziji duga PIK-a u vlasništvo države. I najzad, u martu 2011. godine je Poreska zbog ogromnih dugova PIK-a „Bečej“ u iznosu oko tada već 80 miliona evra, inicirala pokretanje stečajnog postupka. Predstavnik državne radne grupe, pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin je rekao da se radi o tzv. radnom stečaju i da zaposleni u PIK-u nemaju razloga da brinu za svoj posao. On je istovremeno govorio o programu države za stabilizaciju kombinata. Reč je pre svega o konverziji potraživanja države i velikih poverilaca u jedinstveno potraživanje koje bi se pretvorilo u većinsko vlasništvo države Srbije ili Vojvodine nad PIK-om, o obezbeđivanju obrtnog kapitala, o prekidu poslovnih odnosa sa
povezanim firmama koje zbog blokade poslovnog računa nemaju finansijski i poslovni kapacitet za saradnju sa PIK-om, o obezbeđivanju istog nivoa i strukture subvencija kao onih koje država daje individualnim gazdinstvima, objasnio je Vasin.
Osnov programa reorganizacije PIK-a će biti sproveden kroz stečajni postupak, ali bez predstavnika sadašnjeg većinskog vlasnika Nicovića, rekao je Vasin. Medijima je potom predstavljen i izveštaj o poslovno-finansijskoj poziciji PIK-a „Bečej“ koji je za državnu komisiju koju je predvodio Miroslav Vasin, napravila firma „CES Mekon“ Zvonimira Nikezića. U rezimeu tog izveštaja navodilo se mnogo zapanjujućih podataka.
Naslovi iz izveštaja poređani jedni pored drugih bili bi dostojni i nekog članka o katastrofi: „Finansijska stabilnost PIK Bečeja značajno je urušena – sredinom 2010. godine obaveze su dva puta nadmašile vrednost kapitala“; „U postupku obezbeđenja poverilaca imobilisan je najveći deo imovine Preduzeća – celokupno zemljište i veliki deo objekata“; „PIK Bečej je visoko zaduženo preduzeće – sredinom 2010. godine, ukupne obaveze dostigle su 69 miliona evra“…
U izveštaju CES Mecona se, između ostalog, navodi da se smanjenjem zemljišnog poseda i produkcije s jedne strane, i zaduživanjem kod poslovnih banaka s druge strane, PIK sredinom 2009. godine našao u teškoj poslovno-finansijskoj poziciji koja je rezultirala blokadom poslovnih računa za iznos od oko 10 miliona evra.
Kako se konstatuje u izveštaju, u PIK-u je proizvodnja natprosečna, međutim, očigledno je da kapaciteti, mogućnosti i natprosečna proizvodnja nisu bili dovoljni da firma ne stigne na rub propasti.
U izveštaju piše da, s izuzetkom 2008. godine, PIK „Bečej“ je od 2004. do 2010. godine generisao gubitke iz poslovanja. Kumulirani poslovni gubitak PIK-a 30. juna 2010. godine bio je 16 miliona evra. Istovremeno, preduzeće je kumuliralo neto gubitke u iznosu od 29,4 miliona evra. Generisani poslovni gubici su u proseku na nivou od 7 posto poslovnih prihoda.
Samo za prvih šest meseci 2010. godine ostvaren je poslovni gubitak u iznosu od 3,3 miliona evra i neto gubitak u iznosu od 6,2 miliona evra. Stopa poslovnog gubitka u 2010. godini dostigla je 20 posto.
Najznačajniji trošak preduzeća čine troškovi materijala sa prosečnim učešćem u poslovnim rashodima od 57 posto. Troškovi zarada u posmatranom periodu su relativno stabilni (11,7 miliona evra u proseku godišnje), ostvarujući prosečno učešće u poslovnim rashodima od 23 posto. Neto rezultat preduzeća opredeljen je i visokim finansijskim rashodima, koji su u 2009. godini iznosili 6 miliona evra, od čega se 4 miliona odnosilo na rashode kamata, navodi se u izveštaju. Konstatuje se i da generisanju gubitaka doprinosi i nesrazmeran raspored radne snage po radnim jedinicama.
Izveštaj o poslovno-finansijskoj poziciji PIK-a bavi se i ulaganjima. Kaže se da ulaganja nisu donela adekvatan rast poslovnih aktivnosti radnih jedinica: od 2005. do septembra 2010. godine u PIK „Bečej“ investirano je ukupno 11,5 miliona evra. Najveći deo investicija, 7,8 miliona evra, ostvaren je u 2005. i 2006. godini. U periodu nakon privatizacije (od leta 2007. godine) ukupno je investirano 3,6 miliona evra, od tog iznosa oko 50 posto u RJ Ratarstvo. Oko 75 posto ukupnog iznosa investicija u posmatranom periodu uloženo je u RJ Ratarstvo i RJ Flora koje su u 2009. godini zabeležile najveći pad prihoda.
U izveštaju se navodi da je PIK veoma zaduženo preduzeće: sredinom 2010. godine ukupne obaveze dostigle su 69 miliona evra.
Od 2004. do 2010. godine ukupne obaveze preduzeća povećane su tri puta, odnosno za 47 miliona evra. Za samo godinu dana, u toku 2008. godine, dugovi PIK-a narasli su za 18 miliona evra, dok je do kraja juna 2010. godine generisano novo zaduženje u iznosu od 19 miliona evra.
Sa stanjem na dan 30. juna 2010. godine, u poslovnim knjigama PIK-a evidentirane su obaveze u ukupnom iznosu od 69 miliona evra.
PIK „Bečej“ je već 2008. godine ušao u zonu prezaduženosti – koeficijent duga i bruto zarade (EBITDA) dostigao je kritičnu vrednost 7. U narednom periodu ovaj pokazatelj zaduženosti beleži dalja pogoršanja jer ukupne obaveze rastu, dok EBITDA prelazi u negativnu zonu.
Od 2004. do 2010. godine dugoročne obaveze povećane su dva puta – sa 5 miliona evra na 12 miliona, dok su kratkoročna zaduženja povećana sa 17 miliona evra na 57.
Struktura ukupnih obaveza tokom celog posmatranog perioda je izuzetno nepovoljna – učešće kratkoročnih obaveza u ukupnim obavezama preduzeća je na prosečnom nivou od 77 odsto.
Dalje, u postupku obezbeđenja poverilaca imobilisan je najveći deo imovine PIK-a – celokupno zemljište i veliki deo objekata. Najveći poverioci PIK-a su poslovne banke, koji od kombinata, po osnovu dugoročnih i kratkoročnih kredita i lizinga potražuju ukupno 33 miliona evra, a to je 48 odsto svih evidentiranih obaveza, a blizu 60 posto obaveza van sistema povezanih pravnih lica. AIK Banka sa potraživanjem od 9 miliona evra je, pojedinačno, najznačajniji poverilac PIK-a, a slede Alpha banka sa 8,4 miliona evra, UniCredit banka sa 5,3 miliona i Agrobanka sa 2,8 miliona evra.
Državnim poveriocima (tu su i javna preduzeća) PIK duguje 6,4 miliona evra – 2,5 miliona za poreze i doprinose na zarade, a 1,9 miliona za zakup poljoprivrednog zemljišta.
Potraživanja poverilaca obezbeđena su hipotekama na celokupnom poljoprivrednom zemljištu (2.894 hektara) i na oko 30 posto građevinskih objekata (61.040 m2), pri čemu i celokupni kompleksi Flore i govedarske farme Novo selo; ručnim zalogama na ratarskoj opremi i mehanizaciji, proizvodnoj opremi RJ Govedarstvo i opremi RJ Svinjarstvo; ručnim zalogama na 36.230 komada tovnih svinja čija se ukupna vrednost procenjuje na 424 miliona dinara; ručnim zalogama na zalihama gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje (6.995 tona merkantilnog zrna soje, 534 tone smrznutog graška u rinfuzi, 334 tone smrznutog kukuruza šećerca u rinfuzi i 33.159,60 tona šećerne repe). Sve u svemu, finansijska stabilnost PIK-a je urušena, sredinom 2010. godine obaveze su dva puta nadmašile vrednost kapitala.
Pokazatelji finansijske stabilnosti preduzeća od 2004. do 2010. godine beleže stalni pad vrednosti, sa izraženim negativnim tendencijama u 2009. i 2010. godini.
Na dan 30. juna 2010. godine svega 54 odsto stalne imovine bilo je pokriveno kvalitetnim izvorima finansiranja (kapitalom i dugoročnim rezervisanjima). Generisanjem novih zaduženja u periodu od 2004. do 2010. godine, struktura izvora sredstava PIK-a značajno je narušena: učešće kapitala u strukturi izvora sredstava smanjeno je sa 62 odsto na 32. Istovremeno, učešće stalne imovine u strukturi poslovne imovine smanjeno je sa 66 na 60 odsto. Dugogodišnja nelikvidnost „donela“ je i blokadu poslovnih računa za iznos od preko 12 miliona evra. Izveštaj nas podseća na to da od 2005. do 2010. godine, PIK „Bečej“ posluje u zoni izrazite nelikvidnosti. Sa stanjem na dan 30. juna 2010. godine opšti racio nelikvidnosti dostigao je 0,72. Eliminisanjem odnosa sa povezanim pravnim licima nelikvidnost preduzeća još više dolazi do izražaja. Poslovni računi PIK-a su u neprekidnoj blokadi od juna 2009. godine. Sredinom novembra 2010. godine ukupan iznos blokade dostigao je 12,4 miliona evra.
Na bazi internih odnosa sa povezanim pravnim licima (povezana pravna lica su zavisna i povezana pravna lica i pravna lica iz sistema „Irva investicije“) u poslovnim knjigama PIK-a 30. juna 2010. godine u aktivi je evidentirano 22 miliona evra, a na pozicijama pasive 13 miliona. Po svim segmentima poslovanja, PIK prema povezanim pravnim licima ima evidentirana neto potraživanja u iznosu od 9 miliona evra. Velika je verovatnoća da su ta potraživanja nenaplativa, jer se najveći deo njih odnosi na preduzeća koja su u blokadi ili stečaju, te se može zaključiti da je kapital u poslovnim knjigama precenjen za 9 miliona evra. Interesantno je (ali i alarmantno) da se najznačajnije potraživanje odnosi na dugoročni plasman (zajam) dat preduzeću Irva Investicije koji je na dan 30. juna 2010. iznosio 8,8 miliona evra! Ovaj plasman potiče iz 2008. godine a finansiran je kratkoročnim zaduživanjem kod AIK Banke.
Podsetimo da se preduzeće Irva Investicije nalazi u neprekidnoj blokadi godinu dana, a iznos blokade dostigao je 33,5 miliona evra.
Izveštaj o poslovno-finansijskoj poziciji PIK-a „Bečej“ završava se zaključkom da kombinat poseduje prostor za rast, jer: u uzgoju svinja kombinat zaostatak za referentnim konkurentima, u okviru posmatranog perioda, pokazuje samo u 2009. godini; značajno veći prostor za povećanje prinosa postoji u govedarstvu, odnosno u proizvodnji mleka, gde uporedivi konkurenti trenutno ostvaruju 10 do 20 odsto veće prosečne prinose u odnosu na PIK „Bečej“; PIK u odnosu na referentu konkurenciju na površinama koje su pod zalivnim sistemom uglavnom ostvaruje superiorne prinose.
Izveštaj se završava rečima da je konsolidacija i revitalizacija poslovanja PIK-a moguća ako se regulišu dužničko-poverilački odnosi; ako dođe do vlasničke konsolidacije (resursna konsolidacija u cilju harmonizacije kapaciteta unutar reproduktivnog ciklusa PIK-a, obezbeđenje novca za sprovođenje socijalnog programa i za isplatu zaostalih zarada za dva meseca, uspostavljanje i konverzija potraživanja na ime desetogodišnjeg zakupa državnog zemljišta); do investicije u obezbeđenje obrtnog kapitala, kao i u uvođenje zalivnog sistema; ako se obezbedi isti nivo i struktura subvencija kao onih koje država daje individualnim gazdinstvima (s izuzetkom dela subvencije po hektaru).
U to vreme Bečej je posetio i tadašnji ministar poljoprivrede Saša Dragin. On je rekao da do kraja prvog kvartala 2011. godine treba da bude završena procena vrednosti kapitala PIK-a, vanredni revizorski izveštaj i plan reorganizacije preduzeća. „Ovo je prvi program ovakvog tipa koji se primenjuje u čitavoj zemlji i donosi veliku odgovornost. PIK ’Bečej’ je preduzeće koje je potrebno osposobiti da ponovo bude lider u našoj poljoprivredi i to je razlog, kao i sudbina zaposlenih, zbog koga je država morala da interveniše. Od momenta kada bude izvršena sanacija, biće potrebno mnogo zajedničkog rada svih onih koji učestvuju u naporima za oporavak nekadašnjeg lidera naše agroindustrije. Kada ne bude dugova, mora biti primenjena jasna i savremena poslovna vizija a postignuti rezultati biće referentni za čitavu zemlju. U tom poslu nismo sami, jer pored svih onih koji su uključeni u proces reorganizacije i državnih institucija podršku će pružiti i partneri PIK-a kakav je novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo“, rekao je ministar poljoprivrede.
Nažalost, od 2011. godine do početka 2014. godine sudbina PIK-a „nije rešena“. Izjašnjavanje više od 2.000 poverilaca PIK-a u sudu o tome da li će da usvoje dorađen plan reorganizacije kombinata mnogo puta je odložen. Poslednji put ročište je zakazano za februar 2014. godine, kada bi poverioci konačno trebali da kažu da li će da prihvate plan reorganizacije (sanacije) PIK-a ili će da ga „oteraju“ u bankrot.
B.M.
Objavljivanje dodatka omogućio je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje
