U biznis planu PIK-a za 2013. godinu govori se o investiciji u biogasna postrojenja. Zasad ta investicija nije realizovana, ali je sredinom aprila ove godine potpisan protokol o saradnji za izgradnju biogasne stanice u Bečeju između slovačke firme „Biotec“, PIK-a „Bečej“ i lokalne samouprave. Tada je saopšteno da slovačka firma želi da izgradi četiri biogasne stanice koje će proizvoditi struju i toplotnu energiju iz organskog otpada od poljoprivredne proizvodnje, ali i iz tzv. pomija koje ostaju u restoranima, vrtićima, školama i iz prehrambene industrije. Pominjalo se da će „Biotec“ da investira od 8 do 12 miliona evra i da će otvoriti nova radna mesta.
Očekivanja su bila da će biogasne stanice do kraja godine već funkcionisati. Kada bi sistem bio u funkciji trebao bi da obezbedi 50 posto jeftinije napajanje toplotnom energijom fabrike „Flora“, PIK bi potpisao i komercijalne ugovore za prodaju svojih otpadnih materijala iz kojih se proizvodi gas, a proizvedena električna energija bi se „ubacivala“ u sistem napajanja EPS-a.
Do sredine oktobra su, međutim, o ovoj najavljenoj investiciji predstavnici lokalne samouprave ćutali. Na pitanje novinara šta je sa investicijom u biogasna postrojenja i da li će početi izgradnja biogasnih stanica kod „Flore“, predsednik opštine Bečej Vuk Radojević je rekao da je slovački investitor i dalje zainteresovan za ulaganje i izgradnju biogasnih stanica, ali da je u nedoumici na kom zemljištu da ih gradi.
„Predstavnici firme iz Slovačke su krajem septembra ponovo bili u Bečeju i njihova osnovna nedoumica je da li će biogasne stanice da grade na zemljištu koje je u vlasništvu države, dakle državno poljoprivredno zemljište koje trenutno obrađuje PIK ’Bečej’, ili će to biti u industrijskoj zoni, koja je svojina opštine Bečej. Tu nedoumicu moraju da reše. Varijanta kada je u pitanju državno poljoprivredno zemljište podrazumeva jedan put koji ide ka nadležnom resornom ministarstvu, a ako je u pitanju industrijska zona, onda je tu jasna procedura koja je zakonom utvrđena, kao što je bila za KWS. Predstavnici firme iz Slovačke su prvo podneli zahtev za gradnju na državnom poljoprivrednom zemljištu, ali kada su videli kakva je i kolika procedura, došli su u dilemu i na poslednjem sastanku su se raspitivali o uslovima za gradnju u industrijskoj zoni. Predočio sam im da je to i brže rešenje, jer sve zavisi od lokalne samouprave. Na njima je da odluče, a garantujem da ćemo raditi istom brzinom i tempom kao što je to bilo slučaj u vezi sa KWS-om“, rekao je Radojević.
O biogasnim postrojenjima u biznis planu PIK-a „Bečej“ za prošlu godinu navodi se da raspoloživi resursi obavezuju PIK da u svoje razvojne ciljeve uvrsti proizvodnju „zelene energije” iz biomase i solarne energije. Za proizvodnju biogasa, odnosno električne energije, kombinat raspolaže zelenom i sušenom biomasom sakupljenom sa njiva, otpadnom zelenom masom iz prerade povrća, stajskim đubrivom i osokom, a za proizvodnju solarne energije ima ogromne površine krovova na halama gde se mogu instalirati solarni paneli.
Proizvodnja struje iz biomase predstavlja ekološki zatvoren prirodni ciklus koji ispunjava sve uslove zaštite životne sredine.
Sadašnje odlaganje organskog otpada, stajnjaka i osoke obavlja se u neadekvatnim, propusnim odlagalištima iz kojih dospeva u površinske i podzemne vode koje se time zagađuju, što odavno nije dozvoljeno u Evropi.
Odnošenje stajnjaka sa farmi predstavlja ekološki problem, jer se sirovi stajnjak ne može odmah nanositi na njive kao đubrivo, ili zbog svoje visoke koncentracije i/ili zbog vegetacionih perioda biljaka koji se moraju poštovati. To je sve praćeno emisijama gasova neprijatnih mirisa koji izazivaju efekat „staklene bašte“. U slučajevima kada se sirovi stajnjak nanosi na poljoprivredne površine, dolazi do pogoršavanja karakteristika zemljišta, kao i do zagađenja. Zato se po našim i evropskim propisima organski otpadi ne smeju više odlagati, niti koristiti za ishranu ljudi i životinja, već se moraju preraditi u neškodljive produkte.
Biogasno postrojenje ( BPS ) je tehnološki sistem koji anaerobnu fermentaciju ulazne sirovine koristi za izradu biogasa od kojeg se preko kogeneracije proizvodi „zelena” električna energija. PIK se posvetio projektovanju i konstrukciji poljoprivrednih biogasnih postrojenja. Ulazna sirovina kod poljoprivrednih BPS je zelena biomasa, gusto sejane žitarice, kukuruz, sirak, trave i krmno bilje, ali i stajnjak i mokraća.
Glavni produkt biogasne stanice je struja koja nastaje sagorevanjem biogasa u kogeneracionoj jedinici, pri čemu se oslobađa toplota. Osnovni ekonomski značaj projekta se ogleda u redovnoj isporuci tako proizvedene električne energije elektrodistribuciji po ceni koja je određena Zakonom o energetici. Tim zakonom se određuje stabilna cena struje na određeni period (u Srbiji na 12 godina). Tehnologija obezbeđuje stabilnu produkciju stanice bez obzira na klimatske uslove. Dobro osmišljen projekat obuhvata i korišćenje suvišne toplote za zagrevanje staklenika administrativnih ili gradskih zgrada, imanja, tovnih stanica, za sušenje žitarica, za peletizaciju itd.
U vezi sa svrhom investicije, u biznis planu kombinata se navodi da se izgradnjom postrojenja za proizvodnju biogasa, odnosno struje iz biomase na farmama svinja i goveda doprinosi održivosti stočarske proizvodnje. Odabrane lokacije u PIK-u su Centar za doradu semena, farme Zalivno polje, Breg i Petefi, jer imaju prirodne preduslove za izgradnju BPS uz konverziju osoke, stajnjaka, biljnih ostataka od prerade povrća i biomase u biogas, električnu i toplotnu energiju kao i u visokokvalitetno organsko đubrivo.
Realizacijom predloženih postrojenja za biogas treba da budu rešeni i ekološki problemi i zagađenja na farmama svinja i goveda korišćenjem „otpada“ sa farme kao alternativnog izvora energije. Nova postrojenja bi predstavljala savremen sistem za proizvodnju struje i toplote iz obnovljivih izvora.
Ukupna finansijska sredstva potrebna za investiciju trebalo bi da obezbedi investitor u skladu sa kalendarom otplate koji bi usledio posle puštanja objekta u rad.
Vrednost građevinskih radova na realizaciji projekta stanice od 0,99 MW – iznosi do 4.000.000 evra, u zavisnosti od složenosti i obima građevinskih radova, uslova finansiranja i osiguranja, odnosno stepena rizika.
Potrebna finansijska sredstva za biogasna postrojenja su 16.000.000 evra. Potrebni uslovi za biogasno postrojenje od 0,99 MW: zemljište do 3 hektara, lokacija na kojoj će se graditi BPS treba da je 1 kilometar udaljena od naselja, dostupna linija visokog napona (dalekovod) ili transformator dovoljnog kapaciteta treba da bude na zemljištu na kojem će se graditi stanica, prilazni put treba da bude u vlasništvu budućeg vlasnika stanice, ili treba da bude obezbeđeno pravo uslužnog prolaza, u nadležnoj elektrodistribuciji treba odrediti mesta za priključenje na dalekovod, a setvene površine za biomasu treba da budu udaljene maksimalno do 30 kilometara od mesta izgradnje BPS.
Realizacija ovog projekta obezbedila bi sledeće pogodnosti za PIK „Bečej“: podršku održivosti poljoprivrede (zagarantovan otkup sirovina za potrebe biogasne stanice, najmanje 15 godina), stabilnu otkupnu cenu sirovine, mogućnost iskorišćenja toplote (termički tretman povrća u Flori, proizvodnja peleta za loženje, zagrevanje plastenika, zagrevanje farmi, prostora za odgoj prasadi, sušenje žitarica, povrća, voća), u slučaju sertifikovanog kvaliteta kombinat bi bio spreman da proizvode navedenih pridruženih proizvodnih programa plasira u EU, zapošljavanje (neposredna i posredna radna mesta) 20 osoba u prvoj fazi i još 60 u drugoj fazi nakon realizacije pratećih programa za korišćenje toplote, učešće domaćih firmi u izgradnji stanice, 25 zaposlenih na period od 8 meseci za 4 postrojenja je 50 zaposlenih na dve godine, angažovanje interne građevinske operative firme PIK-a, izgradnja trafo-stanice u režiji firmi iz Srbije itd.
B.M.
Objavljivanje dodatka omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja