(Foto, video: K.D.F)Na današnjem protestu u Bečeju, na poziv grupe mladih „Bečej se budi“ učestvovalo je oko 1.000 đaka, profesora osnovnih i srednjih škola, roditelja, dece, beba i građana, dosad najviše u ovom gradu.
Na dan generalnog štrajka bečejski gimnazijalci i neki od njihovih profesora su se oko 10.30 ispred Gimnazije Bečej uhvatili za ruke i formirali ljudski lanac.
Potom su se uputili na gradski trg gde su ih već čekali okupljeni građani.
Ima nas više
Srednjoškolac Mihajlo Gucunja obratio se okupljenima rečima Ljubivoja Ršumovića: „ ’Domovina se brani lepotom/i čašću i znanjem/domovina se brani životom i lepim vaspitanjem’. Ovako je govorio veliki Ljubivoje Ršumović kog određene usijane glave mešaju sa Đurom Jakšićem. Upravo te usijane glave, ili kako ih je David Štrbac iz ’Jazavca pred sudom’ nazvao, glavati gospodini, sa kupljenim diplomama, plagiranim doktoratima i pozicijama stečenim ne po zasluzi, već po partijskoj liniji u poslednje vreme sebi su dali za pravo da studente, učenike, prosvetne radnike i sve druge slobodnomisleće ljude koji odbijaju da prihvate sistemsku nepravdu, nazivaju uličarima, neradnicima i stranim plaćenicima. E pa, uvaženi glavati gospodini, građani Srbije vam poručuju: ima nas više! Okupili smo se danas ovde, na ovaj veličanstveni dan generalnog štrajka, na dan koji će ući u istoriju, cela Srbija je ustala, i Bečej nije izuzetak u tome. Ono što je sada već sigurno, jeste da živimo istorijske trenutke i samo je pitanje da li ćemo da uzmemo olovku u ruke i sami da pišemo istoriju ili ćemo da dopustimo drugima da je pišu umesto nas. Niko više nema prava na tišinu. Jedino čovek zaslepljen propagandom ili mržnjom može za sebe da kaže da ne stoji iza studentskih zahteva, iza zahteva koji su do te mere banalni da u bilo kom uređenom društvu ne bi bilo ni potrebe za njima. Korumpirani, mafijaški režim na čelu naše države uspeo je u prethodnih 12 godina našem narodu da ogadi pojam politike, da je predstavi kao nešto prljavo, da funkciju ministara, narodnih poslanika i svih onih koji bi trebalo da predstavljaju volju naroda a ne svoje džepove, do krajnje su mere obesmislili, ali građani Srbije im poručuju da će da vrate politiku tamo gde joj je mesto, u službu naroda“.
Kada vidim da je Bečej konačno ustao, tad znam da ćemo mi biti pobednici
Potom je govorio Bečejac Nikola Plemić, student Pravnog fakulteta u blokadi u Novom Sadu koga su prethodnih dana funkcioneri SNS-a targetirali.
„Naši zahtevi jesu banalni, naši zahtevi se ne bi morali postavljati ni u jednom civilizovanom, organizovanom društvu. Naši zahtevi možda jesu malo i politički, ali su pre svega ljudski. Ljudski je da kada se hvališ kako si rekonstruisao železničku stanicu na ponos svih Novosađana i ta ista stanica ubije 15 ljudi, ljudski je, prijatelju moj, da odeš sa pozicije na kojoj si. Ljudski je da kada ubiješ 15 ljudi zbog prljavog kapitala, otvoriš dokumentaciju da vidimo zbog koliko si to tačno para ubio 15 ljudi! Možda je greška bila i u nama što smo od neljudi i od nižih oblika života očekivali da nam ispune ljudske zahteve. Međutim, umesto da nam ispune zahteve, oni nam crtaju srednji prst, crtaju srednji prst sopstvenom narodu, sopstvenoj mladosti i sopstvenoj budućnosti. Ali nije stalo tu, koleginica Tijana i ja smo nazvani ustašama. Ja vam garantujem da niko kome je predavala Radmila Svitlica (profesorka istorije u gimnaziji, i sama na protestu; prim. nov) ne može da bude ustaša nigde i nikada. Zbog ljudi kao što je profesorka Svitlica sam ja u ovoj borbi. Ja sam stopostotni antifašista i zato sam protiv ovih! Imate podršku apsolutno svih studenata, moramo svi zajedno da istrajemo u ovome. Generalni štrajk je naša obaveza, ne samo naše pravo. To je naša obaveza, jer u Srbiji, da bi krenula u pravom pravcu, prvo mora sve da stane zbog onih ljudi kojima je život stao 1. novembra“.
Plemić je rekao da su građani dužni ne samo tim ljudima nego i istoriji u koju, kako je rekao, već smo ušli. Podsetio je na proteste 1968, 1996/1997. i 2024/2025. godine i dodao da od nas zavisi „da li će se o nama pričati kao o gubitnicima, kao o onima koji su odustali, ili kao o pobednicima“.
„Kada vidim da je moj Bečej konačno ustao, tad znam da ćemo mi biti pobednici. Za kraj bih da se zahvalim u lično ime svim mladim ljudima iz ’Bečej se budi’. Ja pre tri godine ne bih imao hrabrosti i smelosti da pokrenem ovako nešto u Bečeju. Lako je meni da budem hrabar u Novom Sadu, vi ste deset puta hrabriji od svih nas tamo u Novom Sadu“.
Ispred zaključane zgrade opštine građani pevali „Vuče, vuče, bubo lenja“
Potom su građani pustili crvene balone ka nebu i, praveći buku zviždaljkama, premestili se ispred zgrade opštine.
Tamo su uzvikivali zaposlenima u lokalnoj samoupravi da im se pridruže i pevali pesmu „Vuče, vuče, bubo lenja“.
Za to vreme vrata gradske kuće bila su zaključana, a u holu opštine primećeno je privatno obezbeđenje.
Šetnja ulicama grada i odavanje pošte poginulima u padu nadstrešnice
Iz centra Bečeja su se građani, predvođeni srednjoškolcima, uputili do raskrsnice ispred Osnovnog suda Bečej, gde su ih sa prozora suda pozdravili neki od zaposlenih.
Potom je krenula protestna šetnja Glavnom ulicom do Zelene i potom do Danila Kiša.
U toku šetnje kolona je zastala ispred zgrade policije kako bi se mladi zahvalili bečejskim policajcima koji obezbeđuju svaki skup i omogućuju da protesti prođu bez incidenata, prošla ispred Centra za socijalni rad sa čijih prozora su ih pozdravili zaposleni u toj ustanovi. Demonstrante su pozdravljali i vozači automobila i građani.
Protest je okončan u ulici Danila Kiša, gde su blokirane raskrsnice te ulice sa Zelenom i Glavnom.
Neki od građana su stali i ispred rampe Lidla gde su onemogućili ljude da izađu s parkinga dok se ne okonča petnaestominutnja ćutnja za poginule u padu nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu.
K.D.F.
