trg_fontane
„U godini velike ekonomske krize dogodio se paradoks da se u našoj zemlji pojavi niz i veličinom i kvalitetom značajnih arhitektonskih ostvarenja.
Reč je, međutim, o paradoksu samo na prvi pogled, jer su izabrani objekti rezultat zamašnog investicionog talasa koji je zahvatio naše građevinarstvo u nekoliko poslednjih godina“, ovim rečima Milorad H. Jevtić, novinar NIN-a, počeo je tekst u kojem predstavlja deset najboljih arhitektonskih ostvarenja u Srbiji u 2009. godini koje su izabrali kritičari ovog nedeljnika. Među prvih deset arhitekata je i Rade Avramov, koji je zaposlen u bečejskom Stankomu.
Kafe restoran „Velpetrol“ u Bečeju se tako našao rame uz rame sa naseljem „Belville“ na Novom Beogradu, palatom B2 koja je smeštena na početku Balkanske ulice u Beogradu, halom sportova u Zrenjaninu, hotelom „Townhaouse“ i drugim reprezentativnim objektima koji su prošle godine izgrađeni u Srbiji.
„Veštom kombinacijom kamena i drveta, mladi bečejski arhitekta Rade Avramov izveo je minijaturnu arhitektonsku bravuru visokih prostornih i vizuelnih vrednosti“, u jednoj rečenici Jevtić je predstavio sve vrednosti rada dvadesetdevetogodišnjeg arhitekte.
Avramov je rekao da je ponosan na ovo priznanje, „pogotovo kada se vidi u kakvoj sam se konkurenciji našao. Većina objekata čija su rešenja dobila priznanja su ogromni i izgrađeni su u Beogradu. Mlad sam arhitekta i ovo će mi biti dobra referenca za budućnost, jer sada imam nešto vredno iza sebe. Automatski ću sada biti sigurniji i u nastupu i u težnji da sprovedem ideje u delo“.
Otkud ideja da projektuješ objekat koji nije tipičan za podneblje Vojvodine?
– Za kafe restoran „Velpetrol“ smo pravili više projekata, trebalo je pomiriti moje vizije i želje sa potrebama Miroslava Velickog, investitora objekta. On je morao da bude malih dimenzija, da bude u skupu, ali da ima iluziju veličine. Ujedno je trebalo da gostima omogući pogled na okolne salaše, put, pumpu i perionicu, ali da u isto vreme obezbedi i privatnost. Uspeo sam da pomirim sve te zahteve, zidovima i terasama sam uspeo da zaštitim posetioce kafea i od „prljave“ pumpe, saobraćaja i od pogleda prolaznika, ali da se oni u isto vreme osećaju slobodno. Materijali koje sam koristio, kamen i drvo, su doprineli svemu tome.
Da li od tebe u bliskoj budućnosti možemo očekivati još reprezentativnih objekata u Bečeju?
– Ideja ima, ali najviše zavisi od investitora. Sa Miroslavom Velickim sam radio i na drugim projektima i uvek sam imao odrešene ruke, mogao sam sve što zamislio i da realizujem. Zbog toga i on ima velikih zasluga u projektu koji je ušao među prvih deset u Srbiji u izboru NIN-a.
S. Malešev
