Nastupom Gradskog hora 24. septembra u Gradskom pozorištu biće otvorena nova sezona, saopšteno je u utorak na konferenciji za novinare.
Novinarima je rečeno da je u pitanju promotivni koncert, sa sličnim repertoarom koji je predstavljen na obeležavanju Dana grada ali će hor nastupiti u punom sastavu i sa novim članovima kojima će to biti prvi javni nastup. Koncert počinje u 20 časova, ulaz je besplatan, ali će u foajeu pozorišta biti postavljena kutija za dobrovoljne priloge, jer se ovim koncertom nastavlja serijal humanitarnih koncerata pod nazivom „Klavir za sto dinara“. Do sada je prikupljeno oko 200.000 dinara, međutim, za kupovinu pijanina nedostaje još toliko novca, a za polukoncertni klavir treba prikupiti još oko 500.000 dinara. „Zato se ova akcija produžava do kraja godine, da sačekamo i sledeću budžetsku godinu sa obećanom pomoći od strane lokalne samouprave, kojoj se nadamo, i iz sledećeg budžeta i uz pomoć još nekih sponzora verujem da ćemo špic sezone na proleće dočekati sa novim klavirom“, rekao je Velimir Cvejanov, v.d. direktora pozorišta. On je napomenuo da će od ove sezone dinamika rada hora biti promenjena i da će se horske probe održavati svakoga dana jer se zbog raznovrsnog repertoara ukazala potreba za radom po grupama prema žanrovskom afinitetu pojedinih članova hora, kao i rad sa pojedincima koji su u proteklom periodu pokazali izuzetan napredak i izrasli u soliste. Cvejanov je rekao i da postoje brojni pozivi za gostovanja Gradskog hora i da je u planu da bečejski hor sledeće godine nastupa u Rijeci, Ohridu i Harkanju.
Dirigentkinja hora Nataša Radosavljević se osvrnula na protekle tri godine, koliko postoji Gradski hor, podsetivši da se u „svet pevanja“ krenulo sa deset entuzijasta, da se tokom proteklog perioda sastav hora menjao, neki članovi su ostali i napredovali, neki su otišli, a neki došli. Gradski hor trenutno broji 28 članova. „Naš repertoar je prepoznatljiv po tome što je šarolik, što ima od etno do klasične muzike, probamo
da eksperimentišemo, spajamo razne žanrove, izvodimo obrade klasičnih ili etno kompozicija u džez maniru i slično. Želimo i dalje da sprovodimo našu misiju, pre svega da negujemo lepo pevanje a uz to da ljudima omogućimo da se isključe iz surove stvarnosti i okrenu nečem lepom i konstruktivnom“, rekla je dirigentkinja hora.
Nova pozorišna sezona počinje u oktobru, a to podrazumeva početak rada u svim segmentima delatnosti u ovoj ustanovi. Što se tiče pozorišne delatnosti, tokom oktobra će biti prikazane predstave najmlađih iz škole glume, predstava koja je rađena za Majske igre do profesionalne predstave „Sabrana dela Viljema Šekspira – ukratko“. Biće nastavljena saradnja i sa pozorištem iz Kikinde, planiraju se predstave za decu svakog meseca u saradnji sa predškolskom ustanovom „Labud Pejović“ i verovatno i sa školama. Što se tiče folklora, ansambl narodnih igara i pesama „Đido“ je već počeo sa radom.
„Za početak sezone, 8. oktobra imaćemo gostovanje Kulturno-umetničkog društva iz Pljevalja sa kojima će nastupiti i pljevaljski tamburaši, početak koncerta je planiran za 20 časova, a cena ulaznice će biti 150 dinara. To je nastavak saradnje koju smo započeli još tokom Majskih igara, a nadam se da ćemo im u novembru uzvratiti posetu jer su nas pozvali da gostujemo kod njih i nastupimo na otvaranju nove zgrade Centra za kulturu“, rekao je Cvejanov i dodao da galerijska sezona praktično nije ni prekidana, koncept rada galerije Gradskog pozorišta se neće menjati i biće priređivane izložbe radova iz svih oblasti likovne i primenjene umetnosti, od afirmisanih i neafirmisanih, akademskih i amaterskih umetnika, do samostalnih ili grupnih izložbi. On je najavio i mogućnost prekogranične saradnje sa Hrvatskom: „Raspisan je konkurs za prekograničnu saradnju, naš Južnobački okrug je upućen na Hrvatsku. Narednih dana ćemo potpisati protokol o saradnji sa Hrvatskim narodnim kazalištem iz Osjeka i zajednički ćemo da uradimo projekat. Grantovi su od 30 do 50 hiljada evra i verujem da ćemo ideje kojih imamo mnogo i koje su dobre, pretočiti u jedan dobar projekat i da će to doneti i neki boljitak kada su finansije u pitanju. Projekat se odnosi na pozorišnu umetnost, pokušaćemo da iskoristimo sve potencijale koje imamo, da uvežemo i umrežimo dečje festivale, da razmenimo predstave, a ako bude moguće da napravimo i zajedničku produkciju“.
LJ.M.