trg_fontane
Šteta na usevima u ataru opštine Bečej zbog obilnih kiša, poplava i visokih podzemnih voda iznosi 246.121.630 dinara, a usevi su delimično ili potpuno stradali na 2.371,84 hektara.
Poljoprivrednici se nisu ni oporavili od šoka koji ih je zadesio u junu, a stigao je novi. Naime, prošlog četvrtka nevreme praćeno olujnim vetrom zahvatilo je deo bečejskog atara, a vetar je najviše štete naneo poljima suncokreta, lomeći stabljike useva čija žetva bi trebalo da počne za nekoliko dana.
Paori nisu u stanju da procene kolika je nastala šteta, ali je prema rečima Karolja Berkeša, predsednika „Agro-servisa“, ona načinjena na 20 do 30 procenata obradivih površina u opštini: „Oluja je ’protutnjala’ od Turije i Nadalja preko bečejskog atara u širini od tri do četiri kilometra. Najviše su stradali usevi u ataru oko Radičevića, Poljanice, Brega i Bačkog Petrovog Sela. Na nekim mestima je padao i grad, ali nije napravio veliku štetu za razliku od vetra. Teško je proceniti koja je površina stradala, ali je najmanje 20 do 30 posto atara pretrpelo veliku štetu“.
Opštinska komisija za procenu štete počela je prijem formulara kojima se prijavljuje šteta, a proces će biti istovetan kao kod prijavljivanja štete od poplava i visokog nivoa podzemnih voda. Krajnji rok za podnošenje prijava prema rečima Andraša Boje, člana Opštinskog veća za poljoprivredu, još nije definisan.
Prilikom popisa štete od poplava i podzemnih voda ustanovljeno je da su usevi stradali na 5,9 posto teritorije opštine. Predsednik „Agro-servisa“ smatra da je šteta u tom slučaju bila veća, ali da paori nemaju poverenja u institucije pa mnogi nisu prijavili štetu: „Tu se radi o aljkavosti i nemarnosti zemljoradnika. Navikli su na to da nakon ovakvih akcija obično ne bude ništa, pa sa rečima ’ni sada od toga neće biti ništa’ jednostavno ne prijavljuju štetu. Ljudi su oguglali na odnos institucija svih nivoa prema poljoprivredi i jednostavno nemaju poverenja“.
Na pitanje da li će ove godine država nadoknaditi štetu koju su pretrpela poljoprivredna gazdinstva, Berkeš je odgovorio: „Ne očekujemo da ćemo od društva dobiti bilo šta, jer faktički ni društvo nema ništa. Možda bi Vlada Srbije mogla da donese uredbu da kod kreditiranja nove setve onim zemljoradnicima kojima je ustanovljena šteta, bude ubrzana procedura kod sređivanja kredita. Da za njih ne bude ogromne administracije kao ove godine, kada su morali da popune ’more’ papira i dostave mnogo dokaza. Tu su i takse i intabuliranje zemlje i sve to traje dugo. Pre četiri godine mogli smo ispunjavanjem samo jednog formulara u banci da dobijemo kredit, a od tada je sve iskomplikovano, pa mnogo zemljoradnika u startu odustaje. Tu bi država mogla najviše da nam pomogne. Ipak, mislim da procena štete treba da se uradi, jer samo na takav način država može konkurisati za neka sredstva u Evropskoj uniji.“
Nepovoljni vremenski uslovi za bavljenje poljoprivredom i sve više elementarnih nepogoda u poslednjih nekoliko godina, nalažu zemljoradnicima da osiguraju svoje useve. Međutim, ta praksa kod nas još nije zaživela u velikoj meri. Berkeš ima odgovor na pitanje zbog čega je to tako: „Nažalost, tačno je da mali broj poljoprivrednika osigurava svoje useve, ali je to samo zbog toga što osiguravajuće kuće nude nepotpune ’pakete’. Postoji paket gde se može osigurati od grada požara i udara groma, ali ne i protiv poplava, vetra i nevremena. Za te nepogode se plaća posebno, pa bi možda država mogla da ’pritisne’ osiguravajuća društva, da naprave paket koji bi obuhvatio sve. Naravno, procenat premije osiguranja bi bio veći, ali bismo onda mi bili sigurniji. Verujem da bi u tom slučaju broj paora koji osiguravaju useve bio dupliran“.
S.M.
