trg_fontane
Kako biste ocenili poslovanje Javnog preduzeća Toplana u prošloj godini? Da li je plan i program preduzeća ostvaren, šta je to što je urađeno, a šta nije?
– Što se tiče realizacije plana i programa u 2013. godini, možemo biti zadovoljni, pre svega zbog izrade projektno-tehničke dokumentacije koja nam omogućuje usavršavanje i poboljšavanje sistema daljinskog grejanja. Pored toga uradili smo tri projekta za rekonstrukciju vrelovodne mreže u Malom ritu, u centru Bečeja koji obuhvata Lovačku ulicu, ulicu Svetozara Markovića, Zmaj Jovinu, Zelenu, Novosadsku i Svetozara Miletića i rekonstrukciju magistralnog vrelovoda u ulici Miloša Crnjanskog, u Goranskom parku i Donjem parku, sa završetkom u Lovačkoj ulici. Što se tiče ovog projekta urađena je prva faza rekonstrukcije duž ulice Miloša Crnjanskog, gde je zamenjeno 1.500 metara cevi. Ako govorimo o samoj vrelovodnoj mreži, mogu da kažem da smo u 2013. godini imali oko 40 havarijskih intervencija, da je isporuka toplotne energije bila stabilna i da su zastoji u isporuci bili minimalni, jer smo sve havarije rešavali u roku od 24 sata. Kada je reč o mreži, moram da pomenem i gubitak u vodi. U toku 2012. godine, od oktobra do kraja decembra imali smo 4.400 kubnih metara vode gubitka, a u 2013. za isti taj period imamo 2.200 metara kubnih gubitka. Dakle, gubitak smo prepolovili u odnosu na prethodnu godinu. Ostale stvari koje smo uradili u protekloj godini odnose se više na unapređenje organizacije i poslovanja, a sa tehničke strane na unapređenje procesa proizvodnje i distribucije. U tri toplotne podstanice ugradili smo daljinski nadzor i upravljanje, to olakšava i praćenje i upravljanje procesima na krajnjim delovima mreže, a što se tiče poslovanja, uradili smo implementaciju ISO sistema kvaliteta, to su ISO 9001, ISO 14001 i tzv. OHSAS sistem kvaliteta, koji se odnose na upravljanje, na organizaciju preduzeća, na zaštitu životne sredine i bezbednost na radu. S obzirom na to da je godina bila teška, mogu da kažem da smo se mi u Toplani svojski potrudili i uspeli smo da uradimo dobar deo posla. U 2012. godini prvi neki potez je bio da se uradi studija izvodljivosti o mogućnostima korišćenja geotermalne energije u sistemu daljinskog grejanja, a 2013. godina je protekla u pronalaženju partnera, što se tiče znanja u korišćenju geotermalne energije i, u krajnjoj liniji, što se tiče investiranja u taj vid obnovljivog izvora energije i našeg zalaganja da Bečej bude prvi u Srbiji koji će koristiti geotermalnu energiju u sistemu daljinskog grejanja.
Da li ima napretka u vezi sa korišćenjem geotermalne energije u sistemu daljinskog grejanja?
– Uspostavili smo saradnju u vezi s tim. Posetili su nas 7. novembra predstavnici nemačke firme „Geotermija“ i islandske firme „Mannvit“. Radi se o projektu koji se sto posto finansira od treće strane, gde se „Geotermija“ i „Mannvit“ javljaju kao finansijeri sa 55 posto, i nemački DEG, to je ćerka firma nemačke razvojne banke KFW, koji se javlja sa 45 posto finansiranja projekta čija je ukupna vrednost 207.000 evra. Reč je o pilot projektu koji je usmeren na pokretanje korišćenja geotermalne energije u sistemu daljinskog grejanja. Bečej je izabran i po tome je prvi u Srbiji.
Toplana već ima urađenu studiju izvodljivosti o korišćenju geotermalne energije.
– Mi imamo studiju izvodljivosti s kojom su se oni u potpunosti složili, što znači da je urađena dobro i koristiće je kao potencijalni materijal prilikom izrade njihovih elaborata. Sledeća faza u projektu je geološko istraživanje, potom koncept Toplane, to jest grejanja i na kraju ekonomski uslovi za definisanje same investicije, a četvrta faza je javna rasprava i prenos znanja u našu sredinu. Ovim bismo, u principu, dobili kompletno uređene dokumente za pokretanje investicije.
To zapravo predstavlja olakšavajuću okolnost za potencijalnog investitora, jer neće imati tu vrstu obaveza?
– Tako je, imaće gotovu i pripremljenu kompletnu dokumentaciju za korišćenje geotermalne energije. Mislim da je ovo veoma značajno i veoma je velik korak ka realizaciji tog projekta koji treba da počne u januaru 2014. godine, a plan završetka je januar 2015. godine, tako da bi u 2015. godinu ušli sa kompletno pripremljenom dokumentacijom za otpočinjanje investicije i izvođenje radova. Ugovor treba da se potpiše u januaru, istovremeno sa početkom realizacije projekta.
Tokom 2013. godine pominjano je da je Toplana ušla u program nemačke vlade što bi omogućilo i dobijanje povoljnih kredita za realizaciju projekata, kao što je korišćenje geotermalnog izvora energije?
– Da, to je peta faza KFW projekata u Srbiji i odnosi se i na povoljne kredite, ali po poslednjim informacijama ta peta faza se neće realizovati u 2014. godini nego će se odložiti za 2015. godinu.
Da li je još nešto rađeno u cilju da se što pre dođe do korišćenja geotermalne vode za grejanje?
– Ima tu još dosta koraka koji treba da se urade sa naše strane, ne samo Toplane, nego i sa strane lokalne samouprave, kao što su plan detaljne regulacije, uređivanje parcele, dobijanje dozvola i saglasnosti od pokrajine i nadležnih ministarstava. Mislim da je to deo posla koji možemo paralelno sa izvođenjem projekta da radimo u toku 2014. godine. Pored toga u oktobru mesecu smo konkurisali kod Pokrajinskog sekretarijata za energetiku za izradu studije prelaska postojećeg gasnog postrojenja na obnovljivi izvor energije. Postupak vodi pokrajinski sekretarijat, a vrednost je 4,5 miliona dinara.
Ko je finansirao izradu projektne dokumentacije koju ste pomenuli na početku razgovora?
– Dva projekta je finansirala lokalna samouprava i jedan smo uradili iz sopstvenih sredstava, a ukupna vrednost za sve tri projektne dokumentacije je oko 5,5 miliona dinara.
Da li ima nešto što je bilo planirano ove godine, a niste uspeli da realizujete?
– Planirali smo da po projektu rekonstruišemo kompletnu mrežu, ali smo uspeli da uradimo samo prvu fazu. U pitanju su velika sredstva, prva faza je koštala 29 miliona dinara, koja je finansirana iz opštinskog budžeta, a što se nastavka rekonstrukcije tiče, pokušaćemo u 2014. godini da obezbedimo sredstva preko Fonda za kapitalna ulaganja, i videćemo da li možemo da računamo na neka druga sredstva na nivou republike i pokrajine, jer novca u budžetu lokalne samouprave za tu namenu neće biti u 2014. godini. Nastavak rekonstrukcije tog dela toplovodne mreže je nešto što je preduslov za korišćenje geotermalne vode za daljinsko grejanje, ali i svaka rekonstrukcija donosi određeno poboljšanje u samom procesu i u isporuci toplotne energije, tako da što više uradimo, imaćemo uređeniji sistem, a za krajnjeg korisnika imaćemo jeftinije grejanje, što ćemo i dobiti korišćenjem geotermalne energije. To je cilj kom stremimo.
Jedna od često pominjanih stavki koja opterećuje poslovanje Toplane je dug od 80 miliona dinara prema Srbijagasu, a u vezi sa tim pokrenuta je inicijativa da se udelom Toplane u firmi Gas „prebije“ taj dug.
– Urađena je procena vrednosti kapitala, formirana je još jedna grupa sastavljena od strane Srbijagasa, Toplane i Gasa, koja je trebala da uradi izveštaj o stanju opreme, o stanju mreže u Gasu. Grupa je završila rad sredinom decembra i podnela je izveštaj. Sad je na potezu Srbijagas da se izjasni da li prihvata cenu ili ne. Mi smo ponudili cenu koja je data od strane stručne kuće koja je uradila procenu, taj iznos je 104 miliona dinara, to je vrednost kapitala Toplane u Gasu. Nastojaćemo da sve ovo završimo u toku 2014. godine.
Sa druge strane, poslovanje Toplane opterećuju i dugovi građana. Kolika su njihova dugovanja prema Toplani?
– Građani za grejanje Toplani duguju oko 10 miliona dinara. Što se tiče naplate, trudimo se da izađemo u susret korisnicima. U toku 2013. godine napravili smo 259 sporazuma o reprogramu duga. Otvoreni smo za saradnju i svi korisnici mogu da nam se obrate ako imaju neki problem ili žalbu na račun ili na kvalitet grejanja. Znamo da su vremena teška, da računi, ne samo za Toplanu, nisu mali, ali gledamo da na svaki način pomognemo u skladu sa mogućnostima.
U 2013. godini bilo je najava da će doći do promena u načinu obračunavanja toplotne energije?
– Planirali smo uvođenje tarifnog sistema od 1. januara 2014. godine, ali ćemo to pomeriti na oktobar, za početak sledeće grejne sezone. Imamo toliko nesređenu situaciju po pitanju korisnika da nismo stigli sve da obradimo, a mislim da nije dobro i odgovorno da uđemo u nešto novo sa polovičnim rešenjima.
Šta bi novi način obračunavanja „doneo“ korisnicima?
– Suštinska razlika između dosadašnjeg načina obračunavanja i tarifnog sistema je to što se njime predviđa plaćanje fiksnog dela prema Toplani tokom 12 meseci, i u vreme grejne sezone plaćanje varijabilnog dela što se tiče utroška energije.
Radilo se i na uvođenju delitelja potrošnje, koji omogućava korisnicima da sami kontrolišu kolika će im potrošnja, pa samim tim i računi za grejanje. Koliko se tu odmaklo?
– Mislim da je Bečej gotovo 100 posto pokriven deliteljima potrošnje, da su sve zgrade kolektivnog stanovanja uvele delitelje, sem možda dva ili tri objekta koji to još nisu uradili. Generalno, iskustva su pozitivna, međutim, u poslednje vreme i kod nas su se pojavili problemi, nekoliko stambenih objekata imaju žalbe na obračun za daljinsko grejanje. Obračun energije po deliteljima potrošnje radi treća firma, u Bečeju je većinom to firma „Techem“ iz Subotice, a druga firma koja ovde posluje po pitanju obračuna po deliteljima je „Brunata“, oni imaju sedište u Beogradu. Pri uvođenju delitelja potpisuje se trojni ugovor između skupštine stanara, firme „Techem“ i Toplane koji reguliše odnose i obaveze svake strane. Mi smo kontaktirali „Techem“ i znamo da oni imaju i direktne žalbe od korisnika i gledamo da taj problem rešimo što pre. Ako korisnici nisu zadovoljni načinom obračuna toplotne energije po deliteljima, treba da se pismeno obrate firmi „Techem“, imaju rok od 8 dana od dana dobijanja računa da to urade, a „Techem“ je u roku od 10 dana u obavezi da odgovori i korisnicima i da Toplani pošalje odgovor na žalbu, dok krajnju odluku o žalbi treba da donese Toplana.
Bilo je pojedinaca koji su, upravo iz tih razloga, hteli da se isključe sa sistema daljinskog grejanja, a stanuju u zgradi, pa je i tu bilo izvesnih problema. Navodno, to ne može da se uradi ili mora da se plaća i dalje neki deo. Šta je tu zapravo sporno?
– To je u suštini odluka o grejanju koju usvaja Skupština opštine Bečej. Odlukom o grejanju je predviđena mogućnost isključenja i definisano je da svako ko se isključi sa sistema daljinskog grejanja ostaje da plaća 30 posto troškova koji se javljaju u samom objektu na osnovu grejanja. Isključenje može da se obavi van grejne sezone, treba da se podnese zahtev i potrebna je saglasnost stanara ili odluka skupštine stanara.
Cena grejanja je nešto što korisnike najviše interesuje. Od 15. oktobra je bilo povećanje od 4 posto. Šta građani mogu da očekuju do kraja grejne sezone po tom pitanju?
– Toplana reaguje jedino kad mora, kada se cena energenta toliko poveća da utiče na poslovanje Toplane i onda formiramo cenu po cenama ostalih energenata koje koristimo, tu nam ulazi gas kao primarni energent, električna energija i voda. Od toga sve zavisi.
Prema vašim očekivanjima, sa kakvim bilansom će Toplana završiti 2013. godinu?
– O tome mogu da govorim samo na nivou procene, pošto je nama decembar mesec jako bitna stavka u završnom računu. Očekujem ili nulu ili minimalan gubitak za 2013. godinu, mislim da ćemo ostvariti dobit iz poslovanja, ali ponovo nasopterećuje taj finansijski deo, pogotovo kamate koje imamo prema Srbijagasu.
Dobrim delom ste rekli koji su planovi Toplane. Šta će biti prioritet Toplane u 2014. godini?
– Svakako da je prioritet prelazak na obnovljivi izvor energije, mislim da je korišćenje geotermalne energije nešto što je budućnost i treba što pre ući u realizaciju projekta, to je nešto što je opipljivo, što je tu i što zaista treba da počnemo da koristimo. Smatram da je to budućnost u Bečeju i da ćemo jednog dana kompletan grad da grejemo na geotermalnu energiju po veoma pristupačnim cenama. Ideja je da grejanje na Toplanu opet postane popularno i da imamo povoljniju cenu u odnosu na sve ostale energente. I u 2014. godini ćemo nastaviti da delujemo u skladu sa merama štednje, tu mislim na smanjenje mase za plate za 10 posto i smanjenje svih ostalih troškova i reprezentacije i troškova donacija itd. – rekao je direktor Javnog preduzeća Toplana Dejan Vuković.
LJ.M.
