trg_fontane
– Tokom 2013. godine u Bečeju je dosta toga urađeno, dosta toga je započeto i očekuje se da bude završeno u 2014. godini ali ima i onog što je planirano a nije realizovano za šta postoje objektivni razlozi, ali i subjektivni, kako se to ranije kazivalo. Bilo bi zanimljivo da građani saznaju kako ocenjujete to što se događalo u 2013. godini kad je reč o aktivnostima lokalne samouprave. Šta je po vašem mišljenju najvažnije što je završeno, a obećano je na izmaku 2012. godine da će biti urađeno u 2013. godini?
– Spadam u onu grupu ljudi koja misli da uvek može i mora bolje, tako da sam retko kada zadovoljan onim što se postigne, uvek ima prostora za više, za još nešto. Ipak u 2013. godini uspostavili smo redovnu dinamiku plaćanja svim budžetskim korisnicima. To je nešto što bi trebalo da se podrazumeva ali, nažalost, to nije bio slučaj u prethodnom periodu. Možemo biti ponosni na to što škole redovno dobijaju sva svoja potraživanja u skladu sa ostvarenjem budžeta i sredstvima koja su im predviđena. Nema više nedostataka osnovnih materijala neophodnih za nastavu, nema isključivanja telefona, setimo se, toga je bilo ranije. Pored toga, u 2013. godini, našim velikim angažmanom, u opštinu Bečej je praktično „ušlo“ preko 130 miliona dinara po raznim osnovama, što je doprinelo da se konsoliduje i sam budžet i da se urade neke stvari. Krajem 2012. godine obezbedili smo 40 miliona dinara za plaćanje geotermalne bušotine, to je bila velika obaveza, 45 miliona dinara je zapravo ukupan dug za bušotinu i još 13 miliona dinara su kamate zbog neplaćanja tog duga. Uspeli smo 40 miliona da obezbedimo iz Fonda za kapitalna ulaganja, 5 miliona iz budžeta opštine i time smo imali osnov za potraživanje otpisa duga od strane NIS-a. Dobili smo otpis duga u iznosu od 11 miliona dinara, a to smo postigli tako što smo isplatili sve obaveze iz prethodnog perioda. Pored toga, treba napomenuti da je projekat rekonstrukcije prozora na zgradi Gimnazije nešto što smo uspeli da ostvarimo u saradnji sa Ministarstvom energetike kako bismo sačuvali taj novac. Važno je reći da je opština Bečej i ovaj projekat, jedini koji je iz grupe projekata Fonda za energetsku efikasnost opstao. Imamo još niz manjih projekata koje smo uspeli da realizujemo u saradnji sa pokrajinskom vladom. Mogu da napomenem dobru komunikaciju između lokalne vlasti i pokrajinske administracije i želim da kažem da smo, verujem, tome doprineli najpre mi u lokalnoj vlasti, jer smo krajnje profesionalnim angažmanom pristupili ka pokrajinskoj administraciji, govorim u smislu konkurisanja na razne pozive i konkurse, koji su raspisani od strane pokrajinske vlade. Reagovali smo blagovremeno kvalitetnim projektima i time smo stekli pravo da se takmičimo sa ostalim opštinama i gradovima Vojvodine. Želim da pohvalim pokrajinsku administraciju, jer je prepoznala značaj i kvalitet projekata koji dolaze iz opštine Bečej i zaista možemo reći da smo među retkim opštinama koje su dobile značajnija sredstva od pokrajinske administracije.
A kako funkcioniše lokalna administracija, bilo je primedbi da postoji opstrukcija Opštinske uprave.
– Nisam zadovoljan onim što je urađeno u Opštinskoj upravi, nije urađena nova sistematizacija radnih mesta, nisu adekvatno popunjene određene pozicije u Opštinskoj upravi po pojedinim odeljenjima, smatram da tu još ima prostora za racionalizaciju i profesionalizaciju.
To su nepopularni potezi. Sigurno je da će biti otpora.
– Da, i to je možda ono što predstavlja neku vrstu tihe opstrukcije, imajući u vidu šta je nova lokalna vlast uradila u odnosu na lokalnu administraciju: nema više 12.000 dinara kao treći deo plate, tzv. dodatak na platu, nema više 10.000 dinara za katolički Božić i pravoslavni Božić svima, 10.000 dinara za katolički i pravoslavni Uskrs, 10.000 dinara za 8. mart, nema bogatih paketića, ove godine smo ograničili na 3.000 dinara, prethodno je bilo do neoporezivog dela, 8.600 dinara. Sve su to neke privilegije na koje su se navikli zaposleni u lokalnoj administraciji. Pored ovih mera praktično 30 i više ljudi je otišlo iz Opštinske uprave za ovih godinu i po dana, svi po ugovorima, veći deo njih je otišao jer nisu im produženi ugovori na određeno, i oni koji su imali o privremeno povremenim poslovima, o delu itd. Ogroman deo tih ljudi više nije tu i još smo imali jedan prirodan odliv, odlazak u penzije, neki su otišli na druga radna mesta. Značajno smo sproveli redukciju koju ćemo nastaviti i u idućoj godini takođe, novom sistematizacijom. Tu sam video da je bilo još prostora da se unapredi rad Opštinske uprave, nova sistematizacija, nova zaduženja, reorganizacija pojedinih odeljenja u smislu efikasnijeg delovanja, sa manje ljudi. Neprihvatljivo mi je da toliko ljudi radi u nekim odeljenjima, kad vidim koliko ih ima u finansijama u poreskoj administraciji, da jedna osoba knjiži samo mesne zajednice, banališem, ili samo kulturu, to je za mene neprihvatljivo i tu sam očekivao određene pomake za ovih godinu dana i tu iskazujem ono svoje nezadovoljstvo da nije ništa urađeno. Tu vidim prostor i verujem da u 2014. godini tu moramo napraviti određene pomake. Nije ni meni lako i prijatno, ni zahvalno to što se nalazim na mestu predsednika opštine u takvoj situaciji. Iskreno, bilo bi mi daleko lagodnije da mogu da zapošljavam, da mogu da povećam plate, delim dodatke, bonuse itd. I ja bih više voleo da sam u toj situaciji i svi bi me voleli. Ovako sam svestan da nisam popularan i da me ne vole pre svega zaposleni u opštinskoj administraciji, ali nisam došao ovde da me ljudi vole, nego da se poštujemo i da radimo posao. Posle radnog vremena možemo da se volimo manje ili više.
Kada je o investicijama reč bilo ih je u Bečeju, jedna je češka fabrika bicikala Favorit, druga Kivonj iz Francuske i treća nemački KVS.
– Što se tiče investicija, kao predsednik opštine maksimalno sam se angažovao po pitanju dovođenja investitora i novih investicija i tu želim da naglasim učešće Direkcije za izgradnju Bečeja i direktora koji su se zaista maksimalno stavili u funkciju dovođenja novih investicija. Sa francuskim Kivonjom smo uspostavili izuzetnu saradnju i komunikaciju, sve što je bilo do nas uradili smo kako bi proizvodnja započela u proizvodnom objektu u Fadipovoj hali, koju su Francuzi kupili. Oni su tamo investirali preko milion evra, zaposlili su trenutno oko 30 ljudi, sa planom da to bude 50-60 zaposlenih u narednom periodu. Ono što raduje, jeste zadovoljstvo francuskog investitora, imao sam prilike i da razgovaram sa francuskim ambasadorom u Beogradu na tu temu i vidim da su i oni i on zadovoljan tretmanom lokalne samouprave prema investitoru, to isto zadovoljstvo sam čuo i u našoj ambasadi u Francuskoj i to je zadovoljstvo nama svima kao činiocima lokalne vlasti. Epilog toga je i najavljena poseta francuskog ambasadora koji bi trebalo da dođe u Bečej 27. februara sa svojim timom saradnika. Što se tiče Favorita, takođe angažmanom lokalne samouprave, Direkcije za izgradnju i Opštinskog veća, halu koja je u našem vlasništvu osposobili smo u saradnji sa Elektrovojvodinom, podigli nivo energetskog kapaciteta, kako bi mogao da se odvija proces proizvodnje, a time indirektno povećali energetski kapacitet celom tom kraju u Novom selu i obezbedili uslove da Favorit započne proizvodnju. Ono što je kapitalno za Bečej, ono što treba da promeni privrednu sliku Bečeja jeste dolazak nemačkog investitora KVS. Nemci su kupili 15 hektara u industrijskoj zoni. Pored direktne koristi koju imamo u budžetu od gotovo 43 miliona dinara koliko je platio KVS za parcele, imamo i indirektnu korist, a to je investicija od preko 30 miliona evra, kakve nije bilo u Bečeju tridesetak godina, i 200-250 novih radnih mesta. To je nešto što zaista treba na neki način da promeni privrednu sliku Bečeja. Verujem da će ta investicija biti signal i ostalim investitorima da su dobrodošli u Bečeju, da je Bečej prepoznat kao atraktivna investiciona destinacija. Pored toga, prodali smo još jednu parcelu u industrijskoj zoni američko-srpskoj firmi Tehnosoft. Ta firma ima nameru da u narednom periodu napravi proizvodni pogon.
U vezi KVS je i slučaj visokog telefonskog računa o čemu je bilo reči u medijima i društvenim mrežama.
– Ako je taj račun od 100.000 dinara rezultirao ovom investicijom KVS-a, onda sam spreman da često pravim takve račune.
I neki drugi su imali visoke telefonske račune, a samo je KVS došao…Šta nas očekuje 2014. godine?
– I tim drugima treba uputiti to pitanje. Ja stojim iza toga i pozivam sve novinare i medije da se maksimalno angažuju i da me pitaju sve što ih interesuje, samo da bi imali kompletnu informaciju. Što se tiče toga što nas čeka u narednoj godini, 2014. će biti finansijski izuzetno teška. Treba da se restriktivno ponašamo u budžetu, moramo pre svega biti realni sa očekivanim prihodima i shodno tome i sa rashodima. Očekujem od svih budžetskih korisnika razumevanje. Što se tiče projekata koje bismo mogli da realizujemo u narednoj godini – zavisiće, naravno, od finansijske mogućnosti – pre svega mislim na rekonstrukciju javne rasvete koja s jedne strane treba da doprinese uštedi, a s druge poboljšanju kvaliteta života svih građana. Kompletna rekonstrukcija – Bečej i sva naseljena mesta – je finansijski veoma zahtevan projekat, ali ukoliko bismo dobar deo mogli da „pokrijemo“ uštedom na određeni vremenski period, mi bismo iz uštede pravili prostor za plaćanje rata i obaveza po tom osnovu. Možda ćemo razmišljati i o kreditnom zaduženju, a kredit bismo otplaćivali od uštede. Moramo nešto učiniti po tom pitanju jer mi na početku 2014. godine imamo 90 odsto živinih sijalica, a to je nedopustivo i sa aspekta zaštite životne sredine i sa aspekta energetske efikasnosti.
Nadam se da ćete uspeti u tim nastojanjima i u ime redakcije i naših čitalaca vam želim srećnu 2014. godinu.
– Hvala. Želim vašoj redakciji, svim čitaocima i građanima opštine srećne božićne praznike i Novu godinu, i pre svega mnogo zdravlja, ličnog uspeha i mnogo više ambicije na individualnom planu svima nama, jer samo aktivnim pristupom možemo ići napred.
Vladan Filipčev
PIK
– Smatram da je neophodno da se celokupna bečejska javnost malo više angažuje, animira i zainteresuje se za PIK „Bečej“. Svi smo svesni značaja PIK-a u smislu proizvodne aktivnosti, i u smislu zaposlenih, jer 1.400 porodica zavisi direktno od tog kombinata. Moramo svi više da se zainteresujemo kao javnost koja očekuje da se problem PIK-a „Bečej“ reši. Mi kao lokalna samouprava, kao niko do sada, preduzimamo aktivnosti. Toliko angažovani i konstruktivan pristup nije zabeležen u prethodnom periodu. Dobijamo potvrde iz ministarstava i iz Vlade Srbije, a verujem da to prepoznaju i u PIK-u. Krajnje konstruktivnim pristupom od januara ove godine, analizama procene vrednosti kapitala i plana reorganizacije, želimo da doprinesemo rešavanju problema kombinata. Prošle nedelje smo imali sastanak kod ministra Glamočića, na kom su prisustvovali predstavnici nadležnog ministarstva i predstavnik prvog potpredsednika i drugi. Svi želimo da se usvoji plan reorganizacije koji će biti održiv za PIK „Bečej“ i koji će mu omogućiti dalje nesmetano funkcionisanje.
Potisje
– Ova lokalna vlast je po prvi put zvanično ušla u preduzeće, nažalost, iako je većinski vlasnik, u novembru mesecu, kada je na Skupštini opštine Bečej moj pomoćnik Željko Plavšić izabran za predstavnika osnivača u Skupštini Potisja, jer smo imali prethodno mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije da ne može predsednik opštine ili član Opštinskog veća da bude predstavnik osnivača i onda smo dobili saglasnost da može pomoćnik predsednika opštine. Moj pomoćnik je u pisanoj formi odmah zatražio uvid u celokupnu dokumentaciju kako bi se direktno uverio u stanje u preduzeću. Dobio je odgovor u pisanoj formi da to može da uradi 12. decembra, što su on, načelnik Odeljenja za privredu i interni revizor i učinili tada. O uvidu u finansijsku dokumentaciju i o nalazima biće sačinjen zapisnik. Po prvi put povlačimo konkretne mere, biće analizirana dokumentacija. Verujem da ćemo svakako povlačiti neke poteze u cilju poboljšanja rada tog preduzeća, jer, nažalost, svi smo svedoci da preduzeće, iako je većinsko opštinsko, funkcioniše bez ikakve kontrole od strane opštine. To je nedopustivo. Nedopustivo je da se donose nekakve odluke bez saglasnosti većinskog vlasnika.
Telefon i odnosi sa javnošću
Predsednik opštine Vuk Radojević nedavno je komentarisao polemiku u javnosti i pisanja nekih medija u vezi sa sukobom interesa pomoćnika predsednika opštine za odnose sa javnošću Borisa Obradovića i u vezi svog računa za telefon u visini od preko 100.000 dinara, navodeći da javnosti nisu „plasirane prave i potpune informacije“.
Radojević je rekao da je početkom decembra razrešio Borisa Obradovića dužnosti pomoćnika predsednika opštine za odnose sa javnošću imajući u vidu da se on do tada još nije odrekao svoje odborničke funkcije. „S obzirom na to da je Boris Obradović, kao odbornik ispred Liberalno-demokratske partije, podneo zahtev za razrešenje sa mesta odbornika, imenovao sam ga na mesto pomoćnika predsednika opštine, međutim, nakon toga on je povukao svoju ostavku. Time sam bio zatečen, jer nisam znao koje su namere i motivi odborničke grupe LDP-a. Dao sam im malo vremena da se odluče da li će Obradović ostati odbornik ili ne. Imajući u vidu da se do prošle nedelje nisu odlučili, potpisao sam razrešenje Borisa Obradovića sa funkcije pomoćnika predsednika opštine, kako više ne bi polemisali na tu temu i kako ne bi bilo nedoumica. Ta pitanja koja idu na moju adresu treba da se upute odborničkoj grupi Liberalno-demokratske partije i samom odborniku. Oni znaju zbog čega su promenili stav, a ono što ja mogu da kažem je da u situaciji kada se odbornik nije odrekao svog odborničkog statusa, bio sam prinuđen da mu potpišem razrešenje“, rekao je predsednik opštine.
Sada u lokalnoj samoupravi ne postoji niko ko je zadužen za odnose sa javnošću, jer je ta funkcija predviđena za nekog iz LDP-a. „Ja sam predsednik opštinskog odbora Srpske napredne stranke i odgovoran sam za sve ono što čini odbornička grupa i kadrovi Srpske napredne stranke. U svakom momentu sam spreman da preuzmem teret odgovornosti za sve njihove poteze. To je nešto što je po meni logično i što se podrazumeva, a sve van toga treba locirati tamo gde je nivo odgovornosti svih učesnika koalicije u vlasti. Ja samo insistiram da budemo precizni, jer najlakše je sakrivati se iza predsednika opštine“, rekao je Radojević.
Što se tiče računa za mobilni telefon, Radojević je rekao da želi da da objašnjenje, jer je u „obraćanju građanima Bečeja“ napomenuo da „uvek sam spreman da položim račun za sve ono što sam uradio“ ali „bez namere da se ikome pravdam“ i da samo „insistiram na punim informacijama“.
„Kada je u pitanju moj račun za mobilni telefon za avgust mesec koji iznosi preko 100.000 dinara, reč je o mesecu kada sam bio na godišnjem odmoru sa porodicom u Grčkoj i kada nisam ni trebao da radim. Međutim, tada praktično i nisam bio na godišnjem odmoru jer je ta nedelja bila presudna po pitanju dovođenja nemačkog investitora KVS-a, čija bi investicija trebala da bude vredna oko 30 miliona evra, da se zaposli 200-250 ljudi i KVS treba da kupi 15 hektara zemljišta u industrijskoj zoni. Sve je to dogovoreno i utanačeno i sada čekamo da se ozvaniči, ali smo u vezi sa tim imali određene probleme. Zemljište u industrijskoj zoni je odlukom vlade Republike Srbije prebačeno u gradsko građevinsko zemljište, međutim, to zemljište je izdato kao državno poljoprivredno zemljište u zakup i PIK ’Bečej’ obrađuje to zemljište. U katastru zemljište jeste javna svojina opštine Bečej, ali je izdato po pravu prečeg zakupa PIK-u. To je urađeno u prvoj polovini 2012. godine. Tu smo imali problem i zbog toga smo imali intenzivnu komunikaciju i sa stečajnim upravnikom PIK-a i sa njegovim pravnim savetnikom u vezi potpisivanja aneksa ugovora između PIK-a ’Bečej’ i Ministarstva poljoprivrede, da se tih 15 hektara daje opštini Bečej, zapravo to i pripada opštini Bečej, samo mora formalno-pravno da se potpiše i aneks ugovora, jer PIK ima ugovor o zakupu. Tu je bilo određenih nerazumevanja i nije mi bio jasan stav PIK-a da nešto što pripada opštini Bečej uopšte osporava. S obzirom na to da sam bio na godišnjem odmoru, pomogao mi je pomoćnik Dragan Tošić koji je učestvovao u tom posredovanju, a ja sam telefonskim putem ugovorio sastanke u Ministarstvu poljoprivrede, i sve vreme sam morao da budem na vezi i sa predstavnicima KVS-a koji su, u momentu kada treba da dobiju izvod iz liste nepokretnosti gde treba da stoji da li je to opština Bečej ili nije, osetili da postoje zastoji. Da to nismo uradili te nedelje, cela investicija bi bila pod znakom pitanja.“
LJ.M.
