trg_fontane
Natpis „Marsovci, a plaža?“ već izvesno vreme krasi zid kod stepeništa na obali Tise, tamo gde je 2005. godine tadašnja lokalna vlast počela da gradi plažu. Od tada je prošlo sedam godina, gotovo dva izborna mandata, a plaže još nema, ni na pomenutom mestu, gde je „Marsovcima“ postavljeno pitanje, niti bilo gde drugde.
Plaže – prave – na tom mestu neće nikada ni biti, a ako je ikada negde i bude, mesto za to će biti u okolini nekadašnjeg Loštranda, tako je predviđeno Generalnim planom Bečeja.
Ipak, sredinom aprila na nesuđenoj plaži se završava betonski zid, koji stoji od 2005, kako bi unutar njega bili obezbeđeni sadržaji za one koji će leto provoditi na obali Tise. Prema rečima direktora Direkcije za izgradnju Zvonimira Stankova, radi se o uređenju tog prostora, a nije reč o „spektakularnom“ osposobljavanju plaže za sunčanje i odmor, već se planira ravnanje terena, postavljanje suncobrana, stolova i klupa i nekoliko sprava za vežbanje. Za te namene je Direkcija obezbedila oko 10.000 evra, a posao, koji bi trebao da bude završen do početka sezone kupanja, poveren je DTD-u.
A moglo je biti mnogo spektakularnije, moglo je biti i plaže i pristaništa i rečnog turizma u Bečeju, ali o pristaništu i o novoj, pravoj plaži više nema ni reči, mada je sve to davno obećano.
Naime, u drugoj polovini 2008. godine saopšteno je javnosti da je opština Bečej dobila potvrdu tadašnjeg Izvršnog veća Vojvodine (danas Vlada Vojvodine) da je u njihove planove razvoja uvrštena izgradnja marine (ili pristaništa) u Bečeju. Pre toga, krajem 2007. godine, u Bečeju je promovisan Društveno ekonomski razvojni plan Potisja. Taj plan bio je deo projekta „Koherentni prekogranični razvoj ekonomije Potisja“, koju je finansijski podržala EU. Objašnjeno je da je cilj tog programa da zbliži zajednice i ekonomske činioce u pograničnim oblastima kako bi se stvorio osnov za uravnotežen ekonomski i društveni razvoj Potisja sa obe strane granice. Projektom su obuhvaćene vojvođanske opštine Kanjiža, Novi Kneževac, Senta, Čoka, Ada, Bečej, Novi Bečej, Žabalj, Zrenjanin i Titel. Ideja je da se potiske opštine povežu ne samo međusobno, nego i sa mađarskim delom Potisja i da se razvija saradnja posebno u oblasti turizma. Naredni korak u implementaciji projekta je bio definisanje akcionog plana za razvoj turizma u regionu Potisja. Akcioni plan je potom i urađen i sadrži listu prioritetnih mera i akcija za unapređenje turističkog sektora u slivu reke Tise. U akcionom planu piše da je u Potisju najvažnija grana turizma nautički turizam, i da je zbog toga neophodno privući turiste iz susednih zemalja, koji plove Dunavom, da pređu na Tisu i da se zadrže uz obale ove reke. Pošto nepostojanje luka, marina, pristaništa, pumpi i drugih potrebnih objekata za pristan brodova umanjuje mogućnost razvoja nautičkog turizma, u akcionom planu predviđene su lokacije marina. Marine su planirane, recimo, u Adi i Novom Bečeju, ali Bečej se nije pominjao. Pored marina planirana je i izgradnja pristaništa za turističke i izletničke brodove na lokacijama Titel, Novi Bečej, Ada, Senta, Novi Kneževac i Kanjiža. Bečej se ne navodi, ali je interesantno da je na mapi u akcionom planu prikazana marina i u Bečeju. Da li je reč o zabuni ili nije, niko nikada nije objasnio.
Inače, i u Generalnom planu Bečeja piše da se planira izgradnja putničkog pristaništa na lokaciji krivine reke Tise, kao i izgradnja marine u cilju razvoja nautičkog turizma.
Na ostvarenju te ideje se ne radi ništa, a ako se i radi, čini se to u tajnosti, za razliku od Novobečejaca, koji su objavili da su u kancelariji Vojvodine u Briselu početkom aprila predstavljena dva projekta Novog Bečeja, jedan od njih je izgradnja pristaništa na obali Tise u Novom Bečeju. Novobečejci su objasnili da je tom gradu potrebno pristanište, jer na reci Tisi ne postoji pristanište od ulaska u Srbiju, od Mađarske do ušća u Dunav kod Titela. Prethodno je, krajem marta, državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja zadužen za NIP Milan Đokić, potpisao u Novom Bečeju sa direktorima regionalnih razvojnih agencija protokole o saradnji na izradi projektno-tehničke dokumentacije za regionalne projekte (radi se o pet projekata). Jedan od projekata za koje NIP finansira izradu projektno-tehničke dokumentacije je pristanište u Novom Bečeju.
Što se prave bečejske plaže tiče, i to je planirano Generalnim planom Bečeja: ona će se nalaziti između Kamp naselja i Loštranda, severno od ulice Juga Bogdana (put na severu Kamp naselja), a predsednik opštine Peter Knezi je još 2008. godine najavio razgovore predstavnika Bečeja o budućoj plaži sa nadležnima u Pokrajinskom sekretarijatu za privredu zaduženim za turizam.
Ono što je izvesno, rekao je Knezi 2008. godine, da plaža neće biti između Kamp naselja i stepenica, već negde oko nekadašnjeg Loštranda. U vezi sa eventualnom novom lokacijom plaže postoji jedan veći i nekoliko manjih problema. Veći je da bi prilikom izlivanja Tise taj deo najpre bio poplavljen, a ostali problemi su što je to područje pošumljeno, nema prilaznog puta čak ni za pešake, a kamoli za automobile, ne postoje tuševi, toaleti, ugostiteljski objekti… Ti problemi nisu nerešivi, rekao je predsednik opštine, to područje bi se urbanizovalo, bio bi izgrađen prilazni put, šuma bi se „proredila“ koliko je potrebno, a ne bi se uništila, bila bi moguća i zaštita od poplave, a dovođenje vode, postavljanje tzv. tehničkih toaleta, tuševa i montažnih ugostiteljskih objekata je, po mišljenju prvog čoveka opštine, najmanji problem. On je istakao da je važno da plaža bude na lokaciji koja nije u suprotnosti sa planovima pokrajine, jer bi u tom slučaju bilo realno očekivati i finansijsku podršku.
Knezi je u leto 2008. godine rekao i da je namera lokalne samouprave da u toku jeseni iste godine napravi idejno rešenje i plan troškova plaže, jer, dodao je, ako su troškovi izgradnje plaže „prihvatljivi“, mogli bi da se planiraju u opštinskom budžetu za 2009. godinu, a ako je reč o većem iznosu, opština bi mogla da konkuriše kod raznih fondova. Novac za plažu nije planiran u lokalnoj kasi ni 2009, ni 2010, ni 2011, ni 2012.
Zaključak priče o plaži, marini i pristaništu u Bečeju mogao bi da bude rečenica Dušana Hadnađeva, predsednika nautičkog kluba „Dunavski kapetani“, rečena kada je međunarodna regata u organizaciji ovog kluba pristala na obalu Tise kod Kamp naselja u septembru 2009. godine: „Bečej ima ogroman turistički potencijal i nadam se da će sadašnja vlast, kao i sve druge posle nje, prepoznati ono što je pravo i obezbediti svima koji plove ovom divnom rekom da zaista i uživaju“.
K.D.F.
