trg_fontaneNe prođe par brojeva bečejskih listova, a da se u nekom kontekstu ne spomene voda i Vodokanal.
Smatram da sam mnogo više upućen u proizvodnju, pripremu, distribuciju i troškove vode od mnogih prosečnih (pa i natprosečnih) građana, pa bih da dam svoj doprinos, jer u sredstvima informisanja obično piše šta su izjavili dnevni političari ili sveži rukovodioci Vodokanala.
Poskupljenje vode se obrazlaže da davno nije poskupela, da su poskupeli naftni derivati, registracije i sudski troškovi, ili se uopšte ne obrazlaže već samo izjavi da mora da poskupi.
Davnih 70-ih, Fadip i Vodovod su proizvodili približno istu količinu vode, oko 300.000 m3, jedino je Fadipova voda bila 10 puta jeftinija, utvrdili smo zato što je Vodovod imao vodomere, te je imao 160 zaposlenih od kojih je cca 80 bilo angažovano oko čitanja, evidencije, računa i naplate vode, a ostali na održavanju i izgradnji novih (proširivanju) instalacija.
Ekonomija mi nije jača strana, ali je poznato da su osnovna sredstva Vodokanala izgradili građani Bečeja dvadesetogodišnjim samodoprinosima (supruga i ja smo uložili cca 5.000 DM u vodovod, kanalizaciju, kolektor itd. a preko dugogodišnjih samodoprinosa).
Obnavljanje i poboljšanje vodovoda su vršili i vrše inostrani i domaći sponzori (vidim neke table i natpise ali ne i Vodokanala) a bušenje novih bunara „može, ali samo uz pomoć šire društvene zajednice“.
Promene od 70-ih su značajne, 5 puta se povećala proizvodnja vode, napravljena je fabrika vode (ne mora da je pravi V. Ilić, ni Mrkonjić), napravljen je kolektor i otpadne vode, broj zaposlenih je prepolovljen, a voda je zadnji put poskupela za 40% što ide u prilog teoriji da su vodomeri mesto troškova a ne voda, tj. što je manja potrošnja vode, ona mora biti skuplja. Po meni, trebalo bi ukupne troškove Vodokanala podeliti na broj vodomera, te naplaćivati vodomer (kao RTS) a samo 10% preko potrošene vode (npr. 500 din vodomer + m3x 5 din voda).
Davnih 70-ih bilo je bezbroj sudskih procesa sa obe strane, u zgradama u Dositejevoj, bili su astronomske potrošnje (i računi). Moj prijatelj je u garsonjeri trošio preko 80 m3 mesečno. Naknadno su veštaci utvrdili da je neko komplet zgrada Čilag-a priključio na neki šaht koji je išao preko vodomera iz Dositejeve, tako da je voda dva puta naplaćena stanarima u Dositejevoj.
Lepo je što ljudi hoće da mere ono što potroše, ali socijalistička izgradnja nije predvidela naknadne ugradnje vodomera, pa negde ne može, a negde jedva. Naime, sve zgrade imaju dve i više vertikala vode i kanalizacije (pa i grejanja) pa onda vlasnici moraju da ugrade dva vodomera. Pošteno bi bilo da se potrošena voda u privatnim vodomerima odbija od one u zajedničkim, možda kažu da se to tako radi, ali ne bi oni što su ostali na zajedničkom vodomeru imali tolike račune, ali ne verujem da će neko da radi više i to protiv svog interesa.
Trebalo bi kućni saveti da se organizuju da znaju tačan broj privatnih vodomera, broj stanara u pojedinim stanovima, ali to je druga priča, sada ovo pišem, odneo je vrag šalu, pojedini potrošači kojima je voda neophodna u svako doba, dobili su dopise od Vodokanala da problem vode moraju sami rešavati jer Vodokanal ne može to da im obezbedi. Prema mojim poslednjim informacijama, Vodokanal je proizvodio cca 3000.000 m3 vode, od toga je cca 40% gubio negde u sistemu (pre vodomera potrošača), zatim izgubio je dva najveća potrošača, Fadip i Sojaru, i niz manjih, Živinopromet, Platnaru, Pivaru, itd., tako da tu treba da ima rezerve bar još 1000.000 m3 vode, što je pri sadašnjem porastu potrošnje (broj stanovnika ne raste, a preduzetnici, pretpostavljam, buše sopstvene bunare) trebalo bi da ima vode bar još 50-tak godina. Daj bože da je sve ovo marketing Vodokanala da bi iskamčio novac od „šire društvene zajednice“, jer za poskupljenje vode nema prostora, odnosno, kao što je napred rečeno, Vodokanal ne može opstati od prodaje vode.
Negde 90-ih bile su instrukcije da se cela privreda veže na Vodokanal, što je i učinjeno, te pored saniranja gubitaka vode na cevima, predložio bih da se priključe postojeći bunari u Fadipu, Trikoteksu, Pivari i dr. na sistem Vodokanala, polovina Bečejaca ionako pije „žutu vodu“ ili kupuje mineralnu.
Ovo ne pišem zbog radnika Vodokanala, jer su više puta dokazali (naročito u vreme bombardovanja) da znaju i hoće da blagovremeno reaguju, već zbog birokratskih struktura koje su već htele da ostave Bečej danima bez vode dok priključuju „tamo neke“ potrošače, jer, navodno, pokvariće se ostareli ventili.
Bili smo svedoci da je pola Srbije bilo bez električne energije 5 dana zato što su odgovorni (verovatno političari) čekali tender (3 ponude) za tamo neke bandere za visoki napon, koje su hiljadama puta jeftinije od štete, ali je ispoštovana procedura i nisam pročitao da je neko i optužen a kamoli odgovarao.
U Bečeju 13. jula, Žarko Velimirov
