trg_fontane
Nizom manifestacija u svetu i u Srbiji 8. aprila obeležen je Svetski dan Roma. U Bečeju je tim povodom u Narodnoj biblioteci priređeno književno veče na kojem je predstavljena knjiga epsko-lirskih pesama Marije Aleksandrović „Bacila sam jabuku u peć“.
Program je počeo izvođenjem himne „Đelem, đelem“, brojne posetioce pozdravile su opštinska koordinatorka za romska pitanja Angela Slavnić, predstavnica Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice Jelena Jovanović, potpredsednica udruženja „Istraživači Romi“ Živka Fan i direktorica biblioteke Izabela Šormaz. Potom je svoje stihove govorila autorka Marija Aleksandrović uz muzičku pratnju tamburaša Stevana Kolompara.
Na svečanosti je bilo reči i o datumu obeležavanja Svetskog dana Roma, čiji je cilj da se ukaže na probleme Roma i da se podstaknu vlasti da poboljšaju položaj ove nacionalne zajednice.
Koordinatorka za romska pitanja Angela Slavnić je za Bečejski mozaik izjavila da je u proteklih nekoliko godina u opštini Bečej mnogo toga urađeno na poboljšanju položaja romske zajednice i pomenula neke od projekata, među kojima su završetak izgradnje kupatila za 117 porodica prošle godine, predavanja i obuke o zdravstvenoj zaštiti, pomoć za kupovinu školskog pribora za 198 učenika.
„Zaposlili smo jednu Romkinju, koja je u školama na teritoriji opštine Bečej radila sa romskom decom. Ona sada radi kao romski asistent u školi u Bačkom Petrovom Selu. Taj projekat traje do kraja juna, a potom ćemo videti da li će nadležno ministarstvo imati mogućnosti da i dalje finansira rad romskih asistenata. Od septembra bi trebalo da počne sprovođenje novog projekta, koji se odnosi na uvođenje romskog jezika sa elementima nacionalne kulture u osnovnim školama ’Šamu Mihalj’ u Bačkom Petrovom Selu i ’Svetozar Marković’ u Bačkom Gradištu. Sada radimo projekat koji zagovara poboljšanje uslova za povratnike Rome iz zapadnoevropskih zemalja po pitanju zdravstvene zaštite i završavamo projekat ’Inicijativa za obrazovanje romskih devojčica’ koji se dve i po godine sprovodi u Bečeju. Značaj ovog programa je to što smo osnažili mlade ljude, stekli su razne veštine, a sada na njih možemo da se oslonimo u budućem radu u cilju razvoja romske zajednice. Imamo i formiranu lobi grupu koja trenutno sastavlja akcioni plan za unapređenje obrazovanja Roma na pokrajinskom nivou, sa akcentom za Romkinje, pošto su one više diskriminisane nego muška deca. Akcioni plan za Rome na nacionalnom nivou obezbeđuje uslove za srednju školu i za studiranje, ali najbitnije je početi od predškolskog uzrasta. Prošle godine je mnogo dece uključeno u predškolske ustanove i pokušavamo da se takav akcioni plan usvoji na pokrajinskom nivou“, rekla je Slavnić.
|
Obrazovanje jedini put Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u Srbiji živi preko 147.000 Roma prosečne starosti oko 28 godina. U 80 opština u Srbiji postoje koordinatori za rešavanje problema Roma. Vitomir Mihajlović iz Nacionalnog saveta Romske nacionalne manjine je povodom Svetskog dana Roma izjavio da država Srbija ima pozitivnu zakonsku regulativu kada je u pitanju položaj nacionalnih manjina, i da je Dekada Roma, u koju se Srbija uključila 2005. godine, donela napredak u definisanju problema sa kojima se suočava romska nacionalna zajednica, koja je od tada postala mnogo „vidljivija“ u društvu i javnosti. Međutim, istakao je Mihajlović, nezaposlenost, siromaštvo, stereotipi i diskriminacija su i dalje glavni problemi sa kojima se suočava romska populacija, a obrazovanje predstavlja jedini put ka punoj integraciji u društvo. Podaci govore da oko 20 odsto romske dece rano napušta školovanje, a manje od jedan odsto Roma završi fakultet. S obzirom na to, promovisanje, podsticanje i unapređenje obrazovanja ostaje prioritet i za naredni period, rekao je Mihajlović, i napomenuo da su neki od vidova pomoći države akcioni planovi kojima se predviđaju stipendije i smeštaj u učeničke domove i pozitivna diskriminacija prilikom zapošljavanja. |
Ona je istakla da je jedan od problema u realizaciji akcionih planova to što nema dovoljno romskih asistenata i aktivista, jer ministarstvo nema dovoljno para da plaća asistenta za svaku školu i predškolsku ustanovu, kao i da ne postoje instrumenti za nadgledanje sprovođenja tih planova.
U Bačkom Petrovom Selu je prethodnih godina bilo problema u vezi sa uključivanjem dece romske nacionalnosti u školski sistem. Odgovarajući na pitanje o tome kakva je sada situacija u ovom naseljenom mestu, Slavnić je rekla da je taj problem i dalje prisutan, iako je iz tih razloga upravo tamo angažovan romski asistent: „U Petrovom Selu je najteža situacija za Rome na svim poljima, a uključivanje romske dece u školu je i dalje najveći problem, jer roditelji te dece na shvataju koliki je značaj obrazovanja. U Bečeju i Gradištu je drugačija slika, romska deca su u najvećoj meri uključena u sistem obrazovanja. U Bačkom Gradištu ima 50 dece koja se izjašnjavaju kao Romi i koja su uključena u školski sistem, ali i dalje je veliki broj van tog sistema. Prema mojoj evidenciji ima 250 učenika na teritoriji opštine Bečej od predškolskog uzrasta do fakulteta, sa kojima sarađujem i koji mi se obraćaju za pomoć, a izjašnjavaju se kao Romi, ali to nije zvaničan podatak“.
LJ.M.
