trg_fontanePoštovana redakcijo „Bečejskog mozaika“, poštovana gospođo Demeter Filipčev, veoma smo vam zahvalni što se brinete o sudbini PIK Bečej, platama zaposlenih, setvi, dugovima i svemu ostalom što se tiče naše kompanije.
Ujedno Vam postavljamo pitanje da li je to iz dobrih namera, po nečijem zadatku ili zato što Vam je ostalo slobodnog prostora pa niste imali o čemu drugom da pišete?
Ako ste pisali zato što ste stvarno zabrinuti, iskreno se nadamo da ćete se u nekom od sledećih brojeva zabrinuti i za velike dugove „Toplane“, „Stankoma“, finansijskim problemima „Vodokanala“, Sportskog centra, nezaposlenim i ostavljenim na cedilu radnicima „Fadipa“, „8. oktobra“ i da više ne nabrajamo.
Zbog svega što ste naveli u naslovu vašeg članka „Para nema, plata nema, dugovi veliki, za setvu se još ne zna“ u broju 541 od 11.02.2011. godine, želeli bi da Vas i Vaše „IZVORE“ IZ PIK BEČEJA upoznamo sa nizom činjenica koje su vam očigledno promakle ili su namerno izokrenute i izostavljene.
Zbog svega gore pomenutog, želimo da Vaše navode demantujemo i informišemo Vas o stvarnom činjeničnom stanju:
– zarade radnika za novembar su u potpunosti isplaćene a isplaćeno je i više od 70 % zarada za prvi deo decembra, sa završetkom isplata do 20. februara i da se krene sa isplatom drugog dela decembarske zarade.
– Para u PIK-u ima koliko ima, a od mnogo čega zavisi njihov dotok. Na mnoge stvari ne možemo direktno da utičemo jer su ukupni uslovi privređivanja veoma složeni u našoj zemlji i okruženju. Ono što se tiče dnevne likvidnosti PIK Bečeja, funkcioniše planski i o svakom dinaru se vodi računa, tako da je nivo dnevne likvidnosti u proseku između 3 i 5 miliona dinara dnevno. Želeli bi da Vam skrenemo pažnju da je naš dug prema dobavljačima smanjen za otprilike 280 miliona dinara i da se svaki dan blokada PIK-a smanjuje u proseku za 200 hiljada dinara. Takođe su izvršeni mnogi reprogrami dugova u zadnja četiri meseca (do 31.12.2010.) i da se obaveze ispunjavaju na vreme (Srbija-gas, Telekom, Elektroprivreda, lizing kuće). Isto tako bi želeli da Vas upoznamo da smo od 320.000 eura nasleđenog duga inodobavljačima vratili 250.000 eura (dugovi su bili iz 2007, 2008, 2009 i 2010.g) i da smo na ovaj način obezbedili semenski grašak, boraniju i kukuruz šećerac i da će, ukoliko vreme dozvoli, setva ovih kultura početi u optimalnom roku.
Obezbeđene su dovoljne količine semenskog kukuruza, veštačkog đubriva za prihranu pšenice i setvu prolećnih kultura. Značajno su povećane i ugovorene površine pod šećernom repom i površine namenjene za semensku proizvodnju kukuruza, soje i drugih kultura.
Planiramo da isfinansiramo kooperativnu proizvodnju soje, kukuruza i suncokreta dajući avansno, prvenstveno sitnim poljoprivrednicima, semensku robu, veštačka đubriva i zaštitna sredstva. Napominjemo, da za setvu nismo uzeli ni dinara kredita niti avanse za ugovorenu proizvodnju, samo smo počeli da primenjujemo nove načine rada u određenim sektorima PIK-a Bečeja.
U protekla dva meseca PIK Bečej je bez ikakvog zaduživanja sopstvenim rezervama koje je našao u uštedama i racionalizaciji, pokrenuo probnu proizvodnju prerade mesa i uveliko pregovara sa jednom renomiranom klanicom o zajedničkoj proizvodnji i preradi kao i stvaranju brenda koji bi se ponudio čak i tržištu Evropske unije. Takođe je počeo izvoz Florinih proizvoda na tržište Hrvatske („Podravka“, „Ledo“), a do nove žetve će čitav lager hladne prerade biti isporučen kupcima u Rusiji, Belorusiji, Bugarskoj, Turskoj i Makedoniji.
– Ove nedelje PIK Bečej će kupiti oko 2.000 tona merkantilnog veštački sušenog kukuruza i plaćaće ga avansno (sredstva su obezbeđena).
Jedino što je istina u Vašem navodu da kukuruz moramo da kupujemo, jer ga nemamo dovoljno iz razloga što ga je predhodno rukovodstvo prodalo još pre žetve, na „zeleno“ kao što je uostalom učinilo i sa pšenicom i sojom. Čudno je samo da ovaj podatak niste čuli od vaših „IZVORA“.
Kakvi su Vam „izvori“, a i autor članka, vidi se u delu gde se kaže „završavaju se nepostojeći izveštaji o poslovanju PIK-a“. G-đo Demeter Filipčev, to što ne postoji i ne mora da se završava, a Vi i Vaši „izvori“ treba da znate da čitavo naše poslovanje podleže kontroli revizorskih kuća a takođe je sporazumom, potpisnim između vlasnika i menadžmenta PIK-a i Pokrajinske vlade dogovorena i predviđena kontrolna revizija od strane nezavisne revizorske kuće. Suludo je pomisliti da će bilo ko od rukovodstva pokušati da bilo šta prikrije, što se tiče poslovanja PIK Bečeja.
Slažem se samo u jednom, želeli bi da nadležni organi provere celokupno poslovanje, ali ne samo od 2007. godine, već i pet-šest godina pre izvršene privatizacije. Jedino bi se možda tada dobila kompletna slika ko je doveo PIK Bečej u ovaj položaj.
– Što se tiče dugoročnog zajma od 8,8 miliona eura, on se uredno nalazi u evidenciji potraživanja PIK Bečej što je, ako već koristite sajt NBS, lako proverljiva činjenica kada je predstečajni postupak IRVE u pitanju, a trebalo bi da napomenete da isti može da potraje i do 3 godine. O sudbini IRVE će odlučiti nadležne institucije i njena sudbina nema veze sa sudbinom PIK-a. Ne bismo želeli da Vas zamaramo ovolikom količinom informacija, ostavićemo nešto i za neki drugi put, ali Vas molimo da ne pronalazite „izvore“ jer mnogi od tih „izvora“ u PIK-u imaju sasvim lične razloge i traže istinu koja će odgovarati njihovim ličnim interesima (kao do sada) a ti interesi su im u ovom momentu onemogućeni ili će vrlo brzo biti onemogućeni.
Slažemo se da se treba samo domaćinski odnositi prema onome što se stvara i prema onome čime se upravlja i to je jedino što mene i moje saradnike u ovom trenutku vodi i zbog toga molimo sve „dušebrižnike“ da nam više ne pomažu, a mi ćemo se već nekako snaći sami.
v.d. Generalni direktor PIK-BEČEJ AD Bečej,
Gavrilović dipl.ing Živan
(Pismo v.d. generalnog direktora PIK-a „Bečej“ objavljen je bez redakcijske i lektorske obrade. Odgovor redakcije Bečejskog mozaika objavićemo u sledećem broju novina)
