trg_fontane
Usluga ličnih pratilaca za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ne razvija se zadovoljavajućom dinamikom od trenutka otkad je takoreći uvedena inkluzija, pre oko deset godina i čini se da se odvija pre svega na papiru.
S obzirom na to da su lični pratioci usluga iz domena socijalne zaštite i u nadležnosti su lokalnih samouprava, situacija je od opštine do opštine različita, negde ih ima, negde ne – zvanični razlog je „nedostatak“ novca u lokalnim budžetima – negde su bolje, negde lošije plaćeni, negde taj posao rade stručnjaci, u drugim mestima ne, ne „ide“ im staž itd.
U Bečeju ova usluga postoji od 2014. godine, međutim, prvog dana ove školske godine, po informacijama novinara Bečejskog mozaika, nekoliko pratilaca je odustalo od rada, a sa druge strane, dogodilo se, recimo, da u školi „Bratstvo“, koju pohađaju deca sa smetnjama u razvoju, za dva deteta je određen samo jedan pratilac (ova usluga treba da bude jedan na jedan: jedno dete, jedan pratilac).
Problemi s ovom uslugom u Bečeju i širom Srbije postoje godinama, ali u opštini Bečej novinari su prvi put došli do podatka da je jedan pratilac „podeljen“ na dva deteta. Pored toga, sve je izraženije i nezadovoljstvo pratilaca niskim primanjima, činjenicom da taj posao ne podrazumeva staž u Bečeju, a i u drugim gradovima.
O aktuelnoj situaciji postavljena su pitanja koordinatorki ličnih pratilaca u Centru za socijalni rad Dunji Šormaz.
Koliko ima ličnih pratilaca na teritoriji opštine Bečej?
– Na teritoriji opštine Bečej trenutno imamo 20 ličnih pratilaca deteta.
Koliko ima obdaništanaca i školaraca kojima je po mišljenju interresorne komisije potreban lični pratilac? Da li svi kojima je potreban i imaju pratioca?
– U opštini Bečej postoji ukupno 25 dece kojima je interresorna komisija procenila da im je neophodan lični pratilac deteta. Od ukupnog broja 20 dece ima obezbeđenog ličnog pratioca. Četvoro dece kojima nije obezbeđen pratilac su deca sa izuzetno teškim smetnjama i koja pohađaju vaspitno-obrazovnu ustanovu jednom do tri puta nedeljno. S obzirom na to da se otežano kreću i uz pomoć drugog lica, uvođenje nastave u kućnim uslovima bi im možda bila adekvatnija usluga koja bi odgovorila na sve njihove potrebe. Sa druge strane, prvi put za ovih pet godina, od kada se pojavila usluga lični pratilac deteta, imamo jedno dete koje pripremamo da izađe iz sistema socijalne zaštite, što i jeste cilj ove usluge, dete je osposobljeno za samostalan život (samostalno se oblači, hrani, uspostavlja komunikaciju, snalazi u prostoru i vremenu, adekvatno reaguje i snalazi se u različitim životnim situacijama). Ovo je, zaista, veliki uspeh, jer je ovo jedan dugogodišnji proces u koji su uključeni svi relevantni akteri zajednice (prvenstveno dete, roditelji, ali i lični pratilac, osoblje u obrazovnoj ustanovi i Centar, kao pružalac usluge). Ovo je konkretan primer koliko je usluga dragocena i neophodna kako za našu opštinu, tako i za državu Srbiju.
Kada je uvedena usluga pratilaca koliko ih je bilo?
– Opština Bečej je uvela uslugu 1. oktobra 2014. godine. Tada je bilo angažovano 5 ličnih pratilaca, dok se naredne godine angažovalo 14 ličnih pratilaca. Tada je direktni pružalac usluge bila opština Bečej. Od 1.1.2018. godine Centar za socijalni rad Bečej preuzima ulogu pružaoca usluge, a ja sam 1. aprila 2018. godine postala koordinatorka usluge lični pratilac deteta i tada je u sistemu bilo 11 dece, a danas imamo 20 dece kojima je obezbeđena ova vrsta usluge socijalne zaštite. To nam mnogo govori. Prvenstveno to da se povećava broj dece koja imaju potrebu za određenom dodatnom podrškom. Takođe, na neki način dolazi do uspostavljanja poverenja u ustanove i institucije koje su obuhvaćene ovom uslugom (Centar za socijalni rad, škole, vrtići, Dom zdravlja, IRK). Od početka godine pa do danas, opština je senzibilisana za ovaj problem, jer u kontinuitetu izdvaja sredstva za unapređenje usluge. Opština Bečej je bila među prvim opštinama koje su pokrenule uslugu lični pratilac deteta na teritoriji Republike Srbije.
Koja deca u većini slučajeva imaju pratioce, koja idu u školu za decu sa smetnjama u razvoju „Bratstvo“ ili u tipične škole?
– Pravo na ličnog pratioca imaju deca sa smetnjama u razvoju, odnosno sa invaliditetom kojima je potrebna podrška za zadovoljenje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da su uključena u vaspitno-obrazovnu ustanovu (školu, vrtić) do kraja redovnog školovanja, uključujući i završetak srednje škole. Od 20 dece koja imaju ličnog pratioca, 10 dece pohađa ŠOSO „Bratstvo“, dvoje dece pohađa PU „Labud Pejović“, a sedmoro dece pohađa osnovnu školu, dok jedno dete pohađa srednju školu.
Da li su pratioci prošli obuke, bili na seminarima?
– Prema Pravilniku o bližim uslovima i standardima za pružanje usluge iz oblasti socijalne zaštite lični pratilac deteta bi trebalo da ima završenu akreditovanu obuku od strane resornog ministarstva. Na teritoriji Srbije postoje programi i obuke za pružanje usluge lični pratilac deteta. Tokom 2018. godine organizovali smo jednu akreditovanu obuku u mesecu februaru koju su tada prošli svi pratioci i koji su po završetku obuke dobili sertifikat koji je neophodan za obavljanje ove usluge. Sredstva za ovu obuku bila su obezbeđena iz budžeta opštine Bečej. Organizujemo i grupne i individualne sastanke sa pratiocima. Na grupnim sastancima pratioci međusobno razmenjuju iskustva i na taj način uče jedni od drugih. Na individualnim sastancima koji se organizuju svakog meseca vrši se mesečna evaluacija rada pratioca i dobija se sva stručna podrška i sugestija od strane koordinatora.
Ko finansira uslugu, osim lokalne samouprave? Ima li novca za sve?
– Usluga lični pratilac deteta na teritoriji opštine Bečej se finansira delom iz budžeta opštine Bečej, a delom iz namenskih transfera za poboljšanje kvaliteta usluga socijalne zaštite Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Trenutno, novca ima za sve pratioce koji su trenutno angažovani. Centar za socijalni rad Bečej u zajedničkoj saradnji sa lokalnom samoupravom ulaže maksimalne napore da odgovori na potrebe svakog deteta.
Postoje priče o uvođenju pratilaca u „normalne tokove“ od januara meseca, šta to znači i da li je realno očekivati da će se to desiti u januaru?
– Cilj nadležnih je da se ova usluga u što skorijem roku uvede u zakonske okvire, što znači da se licencira, odnosno da svaki lični pratilac poseduje licencu za rad. Trenutno je lokalna samouprava u pregovorima sa licenciranim pružaocima usluga i neki konkretni koraci su već sprovedeni. Očekujemo da će od januara naredne godine ova usluga biti u potpunosti licencirana, što znači da će se unaprediti položaj samih ličnih pratilaca, a ono što je najbitnije, jeste da će se unaprediti kvalitet pružanja usluge sa ciljem adekvatnijeg odgovora na potrebe dece.
Čime su pratioci nezadovoljni i čime su roditelji dece koja imaju pratioce nezadovoljni?
– Ono na čemu uvek najviše insistiram u radu sa pratiocima i roditeljima jeste razgovor i dobijanje povratnih informacija. Uveli smo razne sisteme praćenja usluge, jer su nam mišljenja dece, pratilaca i roditelja veoma važna i dragocena. Pratioci su uglavnom nezadovoljni visinom plate. Potpuno ih razumem i to je potpuno opravdano. Ono što je zajedničko kod roditelja i pratilaca, a tiče se nezadovoljstva, jeste da određene ustanove obrazovanja nisu spremne za dete sa pratiocem (ne postoji medicinsko osoblje, ustanova nije arhitektonski prilagođena, stručno osoblje ulogu ličnog pratioca meša sa ulogom pedagoškog asistenta…).
Čime ste vi kao koordinatorka pratilaca zadovoljni, odnosno nezadovoljni? Kakva su pozitivna i negativna iskustva u oblasti „pratilaštva“?
– Zadovoljna sam odnosom koji sam uspostavila sa decom, pratiocima i roditeljima. Težimo da se razumemo. Trudimo se da uvek budemo konstruktivni, iskreni, posvećeni i da izlazimo u susret jedni drugima. Zadovoljna sam radom naših pratilaca. Pored tih nezadovoljstava koji su opravdani, oni su i dalje motivisani i posvećeni svom poslu. Spremni su da saslušaju sugestije i odlično znaju da reaguju o određenim situacijama. Zadovoljna sam svojim kolegama i direktorkom Centra, jer u našoj ustanovi važi pravilo timskog rada i da zajedničke korisnike (deca koja su ostvarila pravo na ličnog pratioca deteta su vrlo često korisnici i drugih usluga i prava socijalne zaštite) sagledamo iz različitih uglova kako bismo što adekvatnije odgovorili na potrebe deteta. Ono na čemu bismo trebali više da radimo jeste uspostavljanje što kvalitetnije saradnje sa ustanovama obrazovanja.
Da li je priča o pratiocima održiva na sadašnji način ili ne?
– Opština Bečej jedna je od prvih opština u Srbiji koja je uvela ovu uslugu socijalne zaštite, sa ciljem njene održivosti od samog uvođenja. Ono što je svake godine problem jeste činjenica da je ovo najskuplja usluga socijalne zaštite, pošto se pruža 1 na 1 (jedno dete, jedan pratilac), te se svake godine povećava broj dece koja ostvaruju pravo na ovu uslugu, a usluga se uglavnom pruža tokom čitavog procesa obrazovanja. Samim tim, neophodno je obezbediti sredstva za pružanje usluge, koja se svake godine gotovo udvostručuje.
Da li nadležni u opštini posvećuju dovoljno pažnje ovom segmentu života/obrazovanja dece? Da li je inkluzija u Bečeju (Srbiji) iz vašeg aspekta, što se ličnih pratilaca tiče, sprovodljiva, ispravna ili je pre svega na papiru?
– Ako inkluziju i uvođenje usluge lični pratilac deteta posmatramo kao socijalnu inovaciju koja za cilj ima prepoznavanje i rešavanje socijalnog problema, mi zaista jesmo na putu ka ostvarivanju tog cilja. Nerealno je očekivati da jedan dan uvedemo inovacije, a da drugi dan očekujemo da sve funkcioniše u najboljem redu. Sa druge strane, moramo uključiti sve aktere zajednice u ovaj proces i da svako zna svoju ulogu u rešavanju socijalnog problema i da težimo kontinuiranoj međusektorskoj saradnji. Mislim da nam to nedostaje i da na tome, kao zajednica, moramo mnogo da radimo. Ako posmatramo konkretno uslugu ličnog pratioca deteta, vidimo da je ona iz domena socijalne zaštite, a da se najveći broj aktivnosti odvija u ustanovama obrazovanja i vaspitanja. Iz ovoga zaključujemo da je saradnja ovih ustanova od velike važnosti. Takođe, veoma je bitno da savladamo strahove i da se suočimo sa njima, i da posmatramo inovaciju kao izazov, a ne kao problem – rekla je Dunja Šormaz.
K.D.F. (5. deo)
Projekat „Odluke u ime građana 2019“ sufinansiran je iz budžeta opštine Bečej. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
(Tekst je objavljen 20. septembra, u 783. broju Bečejskog mozaika)
