(Izvor: Bečejski mozaik/Sora)Gotovo tri od četiri žene koje rade kao novinarke, aktivistkinje, braniteljke ljudskih prava ili javne komunikatorke doživele su neki oblik onlajn nasilja zbog svog posla, a 41 odsto njih kaže da se ono prelilo u oflajn svet – kroz fizičke napade, uhođenje ili drugo zlostavljanje. To su ključni nalazi nove publikacije „Tipping point: The chilling escalation of violence against women in the public sphere“, koju je objavio UN Women u okviru programa „ACT to End Violence against Women“.
Publikaciju potpisuje autorski tim koji čine Julie Posetti, Lea Hellmueller, Kaylee Williams, Pauline Renaud, Nermine Aboulez i Nabeelah Shabbir. Istraživanje upozorava da se nasilje prema ženama u javnoj sferi – naročito onima koje javno zastupaju ljudska prava, kritikuju vlast ili rade u medijima – pretvara u sistematsku i opasnu praksu, dodatno pojačanu alatima veštačke inteligencije.
Nasilje kao „normalizovani“ deo javnog angažmana
Istraživanje je zasnovano na globalnoj onlajn anketi sprovedenoj između avgusta i novembra 2025. godine, na uzorku od 874 ispitanika, među kojima je 641 žena. Ciljna grupa bile su novinarke i medijske radnice, braniteljke ljudskih prava, aktivistkinje i spisateljice/javne komunikatorke (uključujući kreatorke sadržaja i influenserke). Upitnik je bio dostupan na pet jezika, a uzorak je prikupljan kroz međunarodne mreže UN Women, UNESCO-a, ICFJ-a i partnerskih organizacija.
Čak 70 odsto ispitanih žena izjavilo je da je doživelo neki oblik onlajn nasilja u vezi sa svojim javnim ili profesionalnim angažmanom.
Po profesijama, slika je još poraznija:
- 76% spisateljica i drugih javnih komunikatorki,
- 72% braniteljki ljudskih prava i aktivistkinja,
- 75% novinarki i medijskih radnica bilo je meta onlajn napada.
Drugim rečima, onlajn nasilje postalo je gotovo „očekivani“ prateći fenomen za žene koje javno govore, pišu, istražuju ili kritikuju moćne aktere.
Od komentara na mrežama do napada na ulici
Najalarmantniji deo izveštaja tiče se veze između onlajn i oflajn nasilja.
Ukupno 41 odsto ispitanih žena navodi da je doživelo neki oblik oflajn napada ili uznemiravanja, poput fizičkog napada, uhođenja, zastrašivanja uživo, za koji veruje da je direktno povezan sa prethodnim onlajn kampanjama. Među njima:
- 44% braniteljki ljudskih prava i aktivistkinja,
- 44% spisateljica i javnih komunikatorki,
- 42% novinarki i medijskih radnica.
Posebno zabrinjava poređenje podataka za novinarke. U ranijem globalnom istraživanju iz 2020. godine, oko 20 odsto novinarki je prijavilo da je onlajn nasilje bilo povezano sa kasnijim fizičkim napadom ili drugim oflajn incidentom. Pet godina kasnije, taj udeo porastao je na 42 odsto.
Autorke zaključuju da onlajn nasilje više ne može da se posmatra kao „virtuelni problem“ ograničen na društvene mreže, već kao realna pretnja fizičkoj bezbednosti žena u javnoj sferi.
AI i ubrzano nasilje: deepfejkovi, manipulacije i masovne kampanje
Izveštaj uvodi i pojam „technology-facilitated violence against women“ (TF VAWG) – nasilja nad ženama koje je počinjeno, olakšano ili pojačano upotrebom digitalnih tehnologija. Tu spadaju govor mržnje, doxxing (objavljivanje ličnih podataka), nadzor i praćenje, manipulacija fotografijama i video zapisima (deepfake), kao i pretnje nasiljem koje se šire onlajn.
Novi element je masovna upotreba veštačke inteligencije u ovim napadima. Prema nalazima istraživanja, 23,8 odsto ispitanih žena navodi da je nasilje koje su doživele uključivalo i AI tehnologije, bilo kroz generisane ili manipulisane slike i video, bilo kroz automatizovane kampanje.
Po profesijama:
- oko 30% spisateljica i javnih komunikatorki,
- 28% braniteljki ljudskih prava i aktivistkinja,
- 19% novinarki i medijskih radnica suočilo se sa AI-asistiranim nasiljem.
Autorke upozoravaju da dostupnost generativne veštačke inteligencije omogućava:
- jeftinu i brzu proizvodnju lažnih i kompromitujućih sadržaja,
- njihovo masovno širenje, uz algoritamsko podsticanje besa i mržnje radi profita platformi.
Time se, kako se naglašava, stvara „dvoslojni izazov“: neophodno je razviti tehnologije i alate za prepoznavanje, praćenje, prijavu i uklanjanje AI-asistiranog nasilja, ali i oblikovati pravne i regulatorne mehanizme koji obavezuju tehnološke kompanije da spreče zloupotrebu svojih sistema protiv žena u javnom prostoru.
Tačka preloma – i za politike, i za praksu
Nalazi publikacije „Tipping point“ pokazuju da je globalna javna sfera došla do tačke u kojoj su digitalno i fizičko nasilje nad ženama neraskidivo povezani, a veštačka inteligencija dodatno ubrzava i pojačava rizike.
Za novinarke, aktivistkinje, braniteljke ljudskih prava i javne komunikatorke to znači da su njihovi ekrani, telefoni i nalozi na društvenim mrežama postali ulazna tačka za napade koji se sve češće završavaju na ulici – u stvarnom životu.
Za države, međunarodne organizacije i tehnološke kompanije, ovaj izveštaj je poziv da ovu „tačku preloma“ shvate ozbiljno i da hitno razviju odgovore koji će ženama omogućiti da i onlajn i oflajn budu ono što jesu, glasne, vidljive i aktivne učesnice javnog života, a ne mete nekažnjenog nasilja.
Šta piše autorka izveštaja u Guardianu
Autorka izveštaja Julie Posetti, koja je o ovim nalazima pisala i za Guardian, opisuje „umreženu mizoginiju“ kao jednu od ključnih taktika savremenih autoritarnih režima. Organizovane kampanje mržnje prema ženama u javnom životu, uz podršku botova i trolova, koriste se da bi se:
- vratila unazad rodna ravnopravnost i ženska reproduktivna prava,
- ugušila sloboda izražavanja žena,
- diskreditovali „donosioci istine“ – posebno novinarke i braniteljke ljudskih prava,
- učvrstila autoritarna vlast.
Posetti upozorava da novi podaci UN Women pokazuju „oštar i potencijalno smrtonosan“ rast slučajeva u kojima se onlajn nasilje pretvara u stvarnu fizičku štetu, naročito kod novinarki. Dok je 2020. godine svaka peta prijavila oflajn napade povezane sa onlajn pretnjama, danas je to već 42 odsto.
Pretnje se dodatno pojačavaju generativnom veštačkom inteligencijom, koja omogućava munjevito kreiranje deepfejkova i drugih manipulisanih sadržaja usmerenih na diskreditaciju i ponižavanje novinarki. Prema istraživanju, više od 19 odsto novinarki iskusilo je ono što smatra AI-asistiranim nasiljem.
Posetti ukazuje i na „začarani krug“: onlajn pretnje vode ka napadima uživo, a napadi i političke kampanje protiv novinarki na javnim događajima potom podstiču novi talas onlajn nasilja. To postaje kontinuum nasilja nad ženama u javnom životu, od Meksika do Indije i Južne Afrike, od Evrope do SAD i Filipina. Među emblematskim slučajevima izdvajaju se brutalne kampanje mržnje protiv nobelovke Marije Resse i ubijene malteške istraživačke novinarke Dafne Karuane Galicije, čije je ubistvo prethodno bilo praćeno godinama mizoginog onlajn zlostavljanja.
(Izvor: NUNS, I.K)
