841vidovic1Vozači kamiona u brojnim slučajevima pokazuju da su ljudi velikog srca – donose lekove bolesnoj deci iz inostranstva, nabavljaju i transportuju pomagala osobama sa invaliditetom, pomažu porodicama kolega šofera.
Prošle godine je Bečejac Petar Vidović osnovao Udruženje „Drug sa druma“, koje okuplja vozače kamiona pre svega oko ideje da pomognu porodicama tragično stradalih i obolelih kolega šofera i, u okviru mogućnosti, i drugim porodicama koje imaju teško obolelu decu, te su im neophodni medikamenti i razna medicinska pomagala.
Osnivanju Udruženja „Drug sa druma“ prethodilo je rad grupa na društvenoj mreži Fejsbuk, jedna je „Drug sa druma“ koja ima oko 4.000 članova, a u drugoj grupi se vozači i roditelji bolesne dece dogovaraju o nabavci u Srbiji nedostupnih suplemenata i lekova iz inostranstva – vozači kamiona su tim roditeljima bukvalno slamka spasa.
Vidović – koji je postao vozač kamiona kada je imao 36 godina, bez ikakvog prethodnog iskustva, sada već godinama vozi kamion sve do Skandinavije i uporedo se bavi humanitarnim radom upravo iz kamiona – govori o tome zbog čega je „ozvaničio“ humanitarni rad vozača kamiona osnivanjem Udruženja „Drug sa druma“.
– Udruženje „Drug sa druma“ je nastalo spontano, mogu reći i pod pritiskom jedne grupe vozača, pritiskom u smislu da su ti ljudi mene prepoznali kao lidera jedne zajednice vozača. Mene su u svet humanitaraca uveli neki dobri ljudi i omladina još od vremena bečejske akcije „Osmeh“ i sve to vreme do današnjih dana trudio sam se da ne okrećem glavu od problema, već gde i koliko mogu da pomognem. Tako sam u leto 2020. godine primio u kamion jednog momka iz doma, pustio njegovu priču na Fejsbuk uživo, u želji da mu pomognemo da dođe do svog oca, dosta kolega se priključilo toj akciji, skupili smo za dva sata par stotina evra, bukvalno smo mu i posao našli da bi se ispostavilo da je taj momak neiskren, par bitnih detalja je slagao. Odmah sam vratio kolegama novac i time stekao poverenje i onih ljudi koji me nisu poznavali. Taj događaj su upamtili, i na moju inicijativu da kao vozači kamiona obradujemo neku decu novogodšnjim paketićima, učinili su da to ne bude svega nekoliko dece, nego preko 150.
Zbog čega ste otišli korak dalje i osnovali Udruženje „Drug sa druma“?
– Da se vratim na onaj „pritisak“, u tom periodu sam video koliko je snažna želja nas, običnih ljudi, vozača kamiona da imamo neko udruženje, sindikat, nešto… S obzirom na to da mene politika kao politika ne interesuje i ne vidim sebe u njoj, a sindikat i politika su usko povezani, na razočarenje dela tih kolega prihvatio sam se osnivanja udruženja humanitarnog karaktera i ništa dalje od toga. Mislim da ima mlađih, pametnijih i obrazovanijih ljudi od mene da se uhvate ukoštac sa tom temom, moj maksimum je „Drug sa druma“, humanitarna organizacija. Kao takva zvanično je osnovana u septembru 2021. Cilj udruženja je da okupimo sto veći broj vozača i približimo im ideju da zaista naše malo nekome može pomoći mnogo! Kutija cigareta, boca piva, jedan obrok iz Mekdonaldsa – naš porok možemo lako pretvoriti u lek za bolesno dete, ili ogrev za neku porodicu, toplu garderobu, obuću… S druge strane, dok čekamo u beskrajnim kolonama, lepše nam je da otvorimo stranicu naše grupe i pogledamo dela koja su iza nas i kojima smo doprineli, nego da posmatramo ko i zašto nas obilazi na granici, zašto carina ne radi i slično. No stres! Koliko god je moguće. Po Statutu udruženja mi pomažemo prevashodno porodice tragično nastradalih kolega sa malom decom, obolelih kolega sa malom decom i generalno, decu. Trudimo se da ostanemo u tim okvirima iako ima raznoraznih molbi, apela, zahteva i slično.
Na šta ste ponosni?
– Trenutno udruženje broji 333 člana, ali od tog broja je zapravo trećina aktivna, da tako kažem, u svakom trenutku. Otvorena Fejsbuk grupa „Drug sa druma“ broji nekoliko hiljada ljudi, ali to nije nikakav validan marker. Mada, sa ponosom bih mogao izdvojiti nekoliko naših sugrađanki koje nisu vozači, moji su poznanici i prijatelji koji podržavaju povremeno akcije i finansijski. Neću ih imenovati, znaju ko su i neka ih prati svako dobro zbog njihovih velikih srca. Upravo u tim ljudima nalazim motivaciju da ne odustanem, ne mogu da ih razočaram, a iskren da budem, veoma je teško raditi sve sto radimo iz kamiona, u tempu u kojem smo. Dela koja učinimo zajedno, svaki problem koji zajedničkim snagama rešimo nekoj porodici, svaki osmeh koji izmamimo čine me ponosnim i daju podsticaj za dalje. Bez velikih planova.
Da li postoji nešto zbog čega niste ponosni?
– Razočarenja ima, naravno, bude tu teških momenata. O lošim i ružnim stvarima neću da govorim, kao takve one iz sećanja odlaze brzo, ostanu kao opomene i lekcije, ali ne i garancije da se opet neće pogrešiti. Ljudi kao ljudi, neki loši su našli načina da ostvare svoje interese lažima, manipulacijama, pa tako ima i raznoraznih situacija. Borimo se da ne budemo izmanipulisani i prevareni i to je zapravo i sve sto možemo učiniti. Ako i ne uspemo, glavu gore, naše namere su plemenite i čiste, a Bog je taj koji će nam svima dela izvagati. I da, isplati se biti dobar svuda, pa i u Srbiji. Plata nije u blagu i novcu, ali osećaj unutrašnje ravnoteže, mira i sreće je nezamenjiv i vredan svega.
K.D.F. (Foto: P.V., FB „Drug sa druma“)
