Ovi događaji su obeležili 2016. u Srbiji: Iz izbora u izbore

U 2016. godini bilo je lepih događaja, ali i tužnih i nemilih scena. Smeha, radosti, ponekad i suza. Nekim danima nam je bilo neizdržljivo toplo, nekada, pak, hladno.

Bilo je sumnji u pripremu atentata na premijera, čak je i privedeno preko 90 sumnjivih i „bezbednosno interesantnih lica“, ali epilog priče o tome ko je hteo da ubije premijera još nismo dobili, bilo je najavljenih državnih udara na ružičastoj televiziji, koji se nisu dogodili, rušilo se i zidalo. U Savamali i na Savi.
Na političkoj sceni tokom 366 dana najčešće pominjana reč su bili „izbori“. Njome je 2016. godina otvorena, ali i njome je zatvorena i započeta 2017.

Odluka o izborima

Burna politička 2016. startovala je već 17. januara, kada je premijer Aleksandar Vučić najavio vanredne parlamentarne izbore.
„Moja odluka je da idemo na izbore, da idemo u pobedu za budućnost Srbije”, poručio je tada on. Kampanjom i pre kampanje, otvaranjem fabrika, rekordnim brojem kamena temeljaca, svečanim otvaranjem deonica puta, tunela i mostova. I stranke vlasti i opozicije utrkivale su se za glasove sve do 24. aprila.

Topao februar

Početak godine obeležio je mesec februar. Po zvaničnim podacima, februar 2016. bio je drugi najtopliji mesec u istoriji Beograda. Temperatura je samo dva dana bila ispod 10 stepeni, prosečna je bila 14,3 stepena, a za Dan zaljubljenih – čak 20 stepeni. Ministar odbrane Bratislav Gašić je razrešen krajem februara. Da podsetimo, ministar Bratislav Gašić krajem 2015. godine novinarki B92 Zlatiji Labović je rekao: „Volim novinarke koje ovako lako kleknu“, novinarska udruženja i novinari iz 15 gradova, okupljeni u inicijativi „Novinari ne kleče“, protestovali su u više navrata tražeći njegovu smenu.

Zahuktavanje kampanje

Tokom marta predstavnici vlasti ubeđivali su građane da je bolji život nadohvat ruke. Svakodnevno iz nebrojenih vanrednih konferencija za novinare premijer je saopštavao kako u novijoj istoriji nismo imali bolje rezultate na polju ekonomije od onih koji su upravo ostvareni, ali ih građani još nisu osetili u svojim novčanicima, kako se gradi punom parom i na vodi i na suvom. Međunarodni monetarni fond (MMF) ocenio je da je Srbija primetno poboljšala poslovno okruženje, da inflacija ostaje pod kontrolom, a da je javni dug počeo da opada. Svetska banka je takođe pohvalila Srbiju da spada u zemlje sa najvećim napretkom što se tiče uslova poslovanja. Ipak, premijer Srbije je, kao najveći ekonomski uspeh, praktično kao spas za srpsku ekonomiju, navodio prodaju Železare Smederevo kineskoj kompaniji Hestil do koje je došlo neposredno uoči izbora. Vreme će pokazati koliko će taj potez doneti koristi, ali ne treba zaboraviti da su svojevremeno i Amerikanci bili dočekani kao spasioci Železare…
Nejaka opozicija pokušava da prestane da se bavi sobom i da pošalje neku poruku do biračkog tela, ali nema mnogo uspeha. Pomaže joj u tome sled događaja, međutim, to je vrlo kratkog daha jer se dešava u izbornoj noći, kao da je neko precizno odredio tajming, tako da ga nije bilo moguće iskoristiti u predizbornoj kampanji.
Naime, između 24. i 25. aprila, srušeno je više objekata u beogradskom naselju Savamala, posle čega su počeli građanski protesti. Grupa ljudi fantomkama na glavama i bagerima je porušila objekte u Hercegovačkoj ulici u Beogradu. Građani su pozivali policiju i prijavljivali da ih nepoznate osobe maltretiraju i da im oduzimaju mobilne telefone, ali policija nije reagovala ni na jedan poziv.
Kako se vidi iz izveštaja zaštitnika građana Saše Jankovića o radu policije, te noći policiji je „iz vrha“ naređeno da ne reaguje. Premijer Srbije Aleksandar Vučić je oko mesec dana posle incidenta kao krivce označio „vrh gradske vlasti“, ali je sve vreme insistirao na tome da su porušeni objekti bili nelegalni.
Više desetina hiljada građana je na protestima, koji su se periodično održavali u organizaciji Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“, tražilo razrešenje ljudi u vrhu policije, ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića i vrha gradske vlasti u Beogradu. Porušeni objekti nalaze se na parceli na kojoj je planirano da bude izgrađen „Beograd na vodi“. U tužilaštvu još traje predistražni postupak i za slučaj niko nije krivično, ali ni politički odgovarao.
Od aprila do decembra slučaj „Savamala“ je pokrenuo građane da šest puta izađu na ulice i zatraže od nadležnih institucija da se taj slučaj razreši, tako da je pitanje ko će snositi odgovornost za rušenje objekata u Hercegovačkoj ulici i zbog činjenice da policija nije reagovala na pozive građana, ostalo bez odgovora.

Rezultati izbora

U Srbiji su 24. aprila održani vanredni parlamentarni izbori, izbori za Skupštinu Vojvodine i lokalni izbori. U Skupštinu Srbije ušlo je 12 izbornih lista. Najviše glasova osvojila je lista „Aleksandar Vučić Srbija pobeđuje“. Koaliciji oko Srpske napredne stranke (SNS) pripalo je 131 poslaničko mesto, od kojih 98 SNS-u, što je za 27 poslanika manje u odnosu na broj mandata osvojenih na izborima dve godine ranije.
Vlada na čelu sa liderom naprednjaka Aleksandrom Vu-čićem izabrana je 11. avgusta, a vladajuću većinu, pored SNS, čine Socijalistička partija Srbije i Jedinstvena Srbija, koje su osvojile 29 poslaničkih mandata i Savez vojvođanskih Mađara sa četiri mandata. U parlament je ponovo ušla Srpska radikalna stranka predvođena Vojislavom Šešeljem, osvojivši 22 mandata.
U Skupštinu su prvi put ušli pokret „Dosta je bilo“ (DJB), koji predvodi Saša Radulović, bivši ministar u Vladi Aleksandra Vučića, i desničarski Srpski pokret Dveri, koji je na izbore izašao u koaliciji sa Demokratskom strankom Srbije (DSS).
Nakon što je Republička izborna komisija utvrdila konačne rezultate izbora, mesta u poslaničkim klupama dobili su poslanici sa 12 lista. Među njima bilo je i zadovoljnih, ali i nezadovoljnih.
„Nemamo vremena za slavlje, uskoro ćemo početi da radimo“, kratko je poručio Vučić posle izbora.
Lider pokreta „Dosta je bilo“ Saša Radulović zvučao je zadovoljnije.
„Osvojili smo između tri i pet puta više nego na prethodnim izborima na gotovo svim biračkim mestima“, podsetio je on.
Predsednik radikala Vojislav Šešelj bio je vidno razočaran. „Što se tiče samih izbornih rezultata, ja moram priznati da nismo zadovoljni…“, naveo je on.
Tadašnji predsednik DS-a Bojan Pajtić imao je opravdanje za slabiji rezultat svoje stranke. „Ovi izbori su bili sve samo ne fer i pošteni“, ocenio je on.

Smene u RTV

Neposredno posle izbora došlo je do promena i u RTV. Prvo je 4. maja smenjen direktor programa Radio-televizije Vojvodine (RTV) Slobodan Arežina koji je izjavio da nije bio obavešten o mogućnosti njegove smene sa te pozicije i da je u pitanju „više nego evidentan politički pritisak“. Upravni odbor RTV je odlučio da smeni Arežinu zbog, kako je navedeno, „utvrđenog pada gledanosti televizijskog programa i nepostojanja Plana proizvodnje i emitovanja programa RTV za 2016. godinu, kao jednog od bitnih dokumenata vezanih za rad pokrajinskog javnog servisa“.
Nakon toga ostavke su podneli i generalni direktor Srđan Mihajlović i glavna urednica Prvog programa televizije Marjana Jović. Došlo je novo rukovodstvo i uredništvo, a posle smena gotovo svih urednika informativnog programa redakcije na srpskom, počeli su protesti inicijative „Podrži RTV“ protiv „nezakonitih smena“. Zbog, kako su rekle, cenzure u ovoj televiziji, novinarke pokrajinskog javnog servisa Sanja Kljajić i Vanja Đurić dale su otkaz.
Početkom jula glavna i odgovorna urednica lista Politika Ljiljana Smajlović podnela je ostavku na tu funkciju iz protesta protiv menadžmenta koji „sprečava glavnu urednicu u samostalnom rukovođenju redakcijom“, te je ocenila da nema stvarne uređivačke slobode. Nekoliko dana kasnije na kućnu adresu stiglo joj je rešenje o otkazu. Kako je navela, otkaz su potpisale direktorke ovog medija, ali je izjavila da „misli da iza njega stoji državni vlasnik, odnosno Aleksandar Vučić“.
Da bi pokazali da u Srbiji navodno nema cenzure, pres služba Srpske napredne stranke u julu je organizovala izložbu „Necenzurisane laži“, na kojoj su prikazani medijski sadržaji iz prethodne dve godine – isečci iz novinskih članaka, delovi emisija, citati iz novina, kao i sa Tvitera – u kojima se negativno pisalo o aktuelnoj vlasti. Izložba je gostovala u više gradova u Srbiji, a deo javnosti je komentarisao da je u pitanju „satanizovanje medija“ i „popis neprijatelja“.

Poglavlja

Srbija je u 2016. otvorila četiri poglavlja u pregovorima sa EU. Ključna su poglavlja 23, Pravosuđe i osnovna prava i 24, Pravda, sloboda i bezbednost (otvorena 18. jula). Poglavlja 5, Javne nabavke i 25, Nauka i istraživanje (koje je odmah i zatvoreno) otvorene su 13. decembra.
Otvaranje poglavlja obeležili su sporovi sa Hrvatskom. Zagreb je u junu blokirao otvaranje poglavlja 23 i 24, tražeći izmenu srpskog zakona o regionalnoj nadležnosti srpskog suda za ratne zločine, pa su poglavlja otvorena mesec dana kasnije nakon manjih izmena pregovaračke pozicije EU.
Hrvatska je 13. decembra blokirala otvaranje poglavlja 26, Obrazovanje i kultura. Po navodima iz pregovaračkog tima Srbije, ovu blokadu Hrvatska nije zvanično obrazložila, dok su mediji prenosili da se zahtevi Hrvatske odnose na udžbenike za hrvatsku nacionalnu manjinu.
Hrvatska je ukinula blokadu 10 dana kasnije, odnosno 23. decembra, istog dana kada su u Beogradu ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, direktor Zavoda za udžbenike Dragoljub Kojičić i predstavnik hrvatske nacionalne manjine potpisali aneks Memoranduma za pripremu i štampu nedostajućih udžbenika za školsku 2017/2018. godinu. Pregovori Srbije i EU otvoreni su u januaru 2014, a do sada je otvoreno ukupno šest poglavlja.

Prvi put u istoriji – protest Vojske Srbije

Verovatno inspirisani čestim izjavama premijera da se nešto dogodilo prvi put u (novijoj) istoriji Srbije, Vojni sindikat Srbije (VSS) je krajem novembra, prvi put u istoriji oružanih snaga, održao protest u Beogradu, na kojem je izrazio nezadovoljstvo finansijskim i socijalnim položajem pripadnika Vojske.
Sindikalci su naveli da se u vojsci mnogo novca troši nepotrebno i nenamenski, dok profesionalni vojnici primaju platu znatno manju od proseka, iako obavljaju teške poslove i nedeljama dežuraju u Kopnenoj zoni bezbednosti prema Kosovu. Podršku VSS pružio je i Policijski sindikat Srbije, a ti sindikati su zajedno održali još dva protesta.
Vlast je odbacila njihove tvrdnje, a premijer Vučić je vojne i policijske sindikalce optužio da „štrajkuju protiv svoje zemlje“, dok su mediji bliski vladi ocenili da protest nije motivisan socijalnim, nego političkim razlozima.

Let u Evropu ruskim migovima?

Prema objavljenim podacima, Srbija će od Rusije dobiti šest lovačkih aviona MiG-29 i po trideset tenkova T-72 i izviđačkih oklopnih vozila BRDM-2. Sva sredstva su polovna, a prema najavama zvaničnika, predstavljaju donaciju, odnosno Srbija za njih ništa neće platiti. Srbija je, međutim, najavila da će avioni biti remontovani i modifikovani u savremeniju verziju, što bi u narednih nekoliko godina moglo da košta između 180 i 230 miliona dolara. Stručna javnost ocenila je da je nabavka aviona dobra vest za lovačku avijaciju Srbije, ali da je ostalo nejasno zbog čega su tenkovi i oklopna vozila deo tog paketa, s obzirom da Vojska Srbije ima u svom naoružanju, ali i u rezervi, modernija oruđa u sasvim zadovoljavajućem broju.

Polovinom decembra je još jedna novina izazvala različita tumačenja.
Međunarodna telekomunikaciona unija dodelila je 15. decembra trocifreni pozivni broj +383 Kosovu, dok je srpskoj kompaniji MTS d.o.o. dodeljena privremena dozvola za mobilnu telefoniju. Kosovo je pozivni broj dobilo u skladu sa dogovorom Beograda i Prištine o telekomunikacijama.
Kosovska strana o broju govori kao o međunarodnom pozivnom broju, dok Srbija insistira da je to pozivni broj za teritorijalnu celinu i da imovina Telekoma na Kosovu ostaje u vlasništvu Srbije. Delegacije Beograda i Prištine dogovorile su da sporazum o pravosuđu počne da se primenjuje od 10. januara. Srpske sudije i tužioci treba da budu integrisane u kosovski sistem, što znači da će raskinuti ugovore sa Srbijom i da će ona prestati da ih finansira.
Sve u svemu, odnosi u regionu su promenljivog kursa. Kreću se od hapšenja špijuna, lica osumnjičenih za pokušaj državnog udara u Crnoj Gori, pružene ruke prijateljstva Beograda i Zagreba, do „gorkih“ čokoladica… a šef srpske diplomatije Ivica Dačić konstatuje u medijima: „Odnosi u regionu svakako moraju da budu bolji, što nije toliko teško, pošto su sada loši…“.
Spoljnopolitička slika nije se značajnije promenila. Balansiranje između istoka i zapada i dalje je kurs kojim plovi Srbija.
„Ne pada mi na pamet da sečemo granu na kojoj sedimo a da pri tome ne znamo za šta ćemo se uhvatiti kada odsečemo tu granu”, rekao je Dačić.
A godina koja je pričom o izborima startovala, tako se i završila. Poslednje dane 2016. građani će zapamtiti po otvaranju nezvanične trke za fotelju na Andrićevom vencu. Za sada – lista broji mnogo potencijalnih kandidata.
Tomislav Nikolić ne krije ambiciju da osvoji još jedan mandat. „Ja nisam neskroman, ali je Srbiji potreban ovakav predsednik”, kaže on.
Učešće u izbornoj trci najavio je i zaštitnik građana Saša Janković.
„Biću kandidat građana. Predsednik izražava državno, odnosno nacionalno, a ne stranačko jedinstvo, a stranke svoje mesto mogu, treba i dobrodošle su da pronađu u opštem interesu, a ne obrnuto”, naveo je on.
Bivši šef diplomatije Vuk Jeremić kaže da će eventualno učešće na predsedničkim izborima biti njegova najozbiljnija odluka. „Kad bih se kandidovao, bila bi to moja najvažnija odluka u karijeri i stoga prilazim ozbiljno tome i ne zatrčavam se”, poručuje on.
U 2017. godinu Srbija je ipak, ušla sa neizvesnošću: hoće li se uz predsednika birati i novi saziv Skupštine, kao što su to predvideli neki od poslanika opozicije? Tako je Saša Radulović zajedno sa kolegama iz Pokreta, poslednjeg radnog dana Skupštine, u holu parlamenta zapevao Bajaginu pesmu „Pada Vlada“. Po većini bilo je to nedolično, a po nekima samo potvrda da se nalazimo u svojevrsnom rijalitiju i „večitoj“ kampanji koja pomalo podseća na cirkus.
Kako bi bilo još veselije i zelenije, usledio je i povratak u Srbiju Bogoljuba Karića, oslobođenog svih optužbi, i to nakon deset godina provedenih van nje. Ipak, kako je rekao, on neće biti još jedna politička figura, već „sluga“ onih koji su na vlasti.