trg_fontane
Građani Bečeja i Novog Bečeja su od 3. decembra na internet sajtu Bečejskog mozaika (www.becejski-mozaik.co.rs) odgovarali na pitanja o tome da li je po njihovom mišljenju potrebna dvojezičnost – korišćenje srpskog i mađarskog jezika – u javnim ustanovama i institucijama u Bečeju i Novom Bečeju.
Pored internet ankete, novinari Bečejskog mozaika napravili su i tzv. živu anketu.
U anketi (internet i „živa“ anketa) je učestvovalo ukupno 206 građana.
Rezultati govore da većina anketiranih građana opštine Bečej misli da je u javnim ustanovama i institucijama potrebna dvojezičnost.
Na anketno pitanje na internet sajtu Bečejskog mozaika odgovorilo je 64 građana, njih 32 (50 %) smatra da ima potrebe za dvojezičnošću, a 32 misli da za tim nema potrebe (50 %).
Rezultati ankete „licem u lice“ (68 građana) pokazuju da većina ispitanika smatra da postoji potreba za dvojezičnošću, njih 63 (92,64 %), a samo 5 (7,35 %) misli da za tim nema potrebe.
Objedinjeni rezultati ankete u Bečeju – ukupno 132 ispitanika – govore da 95 (71,96 %) ispitanika misli da ima potrebe za dvojezičnošću, a njih 37 (28,03 %) da nema.
U Novom Bečeju je drugačija situacija. Naime, polovina anketiranih građana (organizovana je samo internet anketa, učestvovalo je 74 građana), njih 37, smatra da u javnim ustanovama i institucijama u Novom Bečeju nema potrebe za dvojezičnošću, a 37 građana misli da je potrebno korišćenje srpskog i mađarskog jezika u tim institucijama i ustanovama.
Becse és Törökbecse község polgárai a Becsei Mozaik honlapján (www.becejski-mozaik.co.rs) válaszolhattak decemberi körkérdésünkre: Önök szerint szükség van-e a kétnyelvűségre (a szerb és a magyar nyelv egyenrangú használatára) a becsei, illetve törökbecsei közintézmények-ben?
Emellett lapunk újságírói ún. élő körkérdést is szerveztek, s megkérdezték a becsei polgárokat, hogy szerintük szükség van-e a szerb és a magyar nyelv egyenrangú használatára a közintézményekben.
Körkérdésünkre (internet, „élő“) összesen 206 polgár válaszolt.
Körkérdésünk eredménye szerint a megkérdezettek többsége (Becse község területén) fontosnak tartja a kétnyelvűséget.
Internetes körkérdésünkre 64 polgár válaszolt, 32-en (50 %) úgy gondolják, hogy a helyi közintézményekben szükség van a kétnyelvűségre, 32-en (50 %) pedig úgy vélekednek, hogy erre nincs szükség.
Az ún. élő ankétunkban résztvevők (68 polgár) többsége szerint is szükség van a kétnyelvűségre – 63-an (92,64 %) gondolják ezt, 5-en (7,35 %) pedig úgy vélik, hogy a közintézményekben nem szükséges a szerb és a magyar nyelv egyenrangú használata.
Az összesített eredmények a következők – összesen 132 polgár véleménye: a megkérdezettek közül 95-en (71,96 %) gondolják úgy, hogy kell a kétnyelvűség, 37-en (28,03 %) pedig azt állítják, hogy nincs rá szükség.
Törökbecsén más a helyzet, ugyanis a körkérdésünkre válaszolók felének (csak internetes körkérdés volt, amelyre 74-en válaszoltak), 37 polgárnak az a véleménye, hogy a törökbecsei közintézményekben nem szükséges a szerb és a magyar nyelv egyenrangú használata, 37-en pedig azt gondolják, hogy szükség van a kétnyelvűségre.
Anketa o dvojezičnosti – Körkérdés a kétnyelvűségről
Mara Antić: Naravno da je potrebna dvojezičnost. U Bečeju žive ljudi i jedne i druge nacionalnosti, prema tome potrebno je da oni koji su u direktnom kontaktu sa građanima i strankama poznaju oba jezika.
Ilona Halai: Po mom mišljenju je potrebna dvojezičnost. Pošto ovde žive stariji ljudi koji ne znaju srpski jezik i ne kreću se mnogo među ljudima, kada treba da sređuju neku dokumentaciju ili da plate račune potrebna su im objašnjenja.
Angela Munić: Mislim da je potrebna dvojezičnost, mada ja koristim stalno srpski jezik. One osobe koje rade na šalterima treba da znaju i srpski i mađarski jezik, jer je takva sredina. 
Silvija Feher: Po mom mišljenju je potrebna dvojezičnost, jer ima starijih ljudi koji ne znaju srpski jezik, pa im je teško da se sporazumevaju.
Žužana Milovanov: Normalno da je potrebna dvojezičnost na takvim mestima kao što su javne službe, jer ima puno starijih ljudi koji ne znaju oba jezika, a mlađe generacije bi trebale da znaju.
Dragan Matić: Iskreno rečeno, mislim da je poželjno ali nije obavezujuće. Poželjno je u našoj opštini, pošto je sastav stanovništva oko pedeset posto Srba i pedeset posto Mađara, poznavanje oba jezika. A sa druge strane devedeset, ali i više posto Mađara – pošto radim u firmi gde ima puno ljudi koji su druge nacionalnosti – zna srpski jezik, tako da u suštini dvojezičnost nije obavezujuća, ali poželjna je.
Ilona Gavrić: Hvala Bogu da je potrebna dvojezičnost u institucijama i ustanovama, zato što je Bečej mešovita sredina i ima Mađara toliko koliko i Srba.
Dragan Siljevski: Da li i vi kao novinar govorite mađarski jezik? Ne govorite? Pa zbog čega bi onda neko od zaposlenih u opštini, Vodokanalu, Toplani, nekoj prodavnici ili Domu zdravlja morao da zna da govori mađarski?
Boglarka Taloš: Mislim da jeste potrebna dvojezičnost u opštinskim institucijama, da svi imaju ista prava i da svako može da govori na svom maternjem jeziku.
Ljiljana Marjanović: Smatram da treba da postoji dvojezičnost u institucijama i ustanovama. Ja sam uvek bila za to da treba znati oba jezika i trebalo bi da se koriste oba jezika. Smatram da kad Kinezi znaju i srpski i mađarski jezik, ne bi bilo loše da ga i mi znamo. To kažem za sebe, rođena sam ovde, a ne znam mađarski i sramota me je zbog toga, a i naša deca ne znaju skoro ništa. Kad su mi deca išla u obdanište želja mi je bila da idu u dvojezičnu grupu da bi naučila mađarski jezik i po meni je to bilo sasvim normalno. Međutim, ima i Mađara koji ne znaju srpski i oni bi trebali da nauče da ga govore, jer svi bi trebali da znaju i jedan i drugi jezik.
Verica Gligorić: Potrebna je dvojezičnost u javnim institucijama i ustanovama.
Milan Maljković: Da, mislim da je potrebna primena oba jezika u javnim službama.
Milka Pašin: Mislim da je potrebna dvojezičnost na mestima gde se dolazi u direktan kontakt sa strankama. Smatram da je lepo znati oba jezika. Kada već živimo zajedno, onda treba da razumemo jedni druge, ne mora to biti onaj književni jezik, ali je potrebno ono osnovno znanje da možemo da se sporazumemo.
Marica Mićić: Potrebna je dvojezičnost u javnim institucijama. Treba i jedni i drugi da znaju oba jezika, jer treba da budemo složni, da lepo živimo i da se slažemo kao nekad.
Olivera Žikić: Da, potrebno je znati srpski i mađarski jezik jer je to stvar opšte kulture kada živite u sredini kakva je opština Bečej.
Zoran Zirojević: Nisam mnogo razmišljao o tome, jer do sada nisam imao prilike da ne mogu da se sporazumem sa službenicima u opštini, pošti ili na nekom drugom mestu.
Georgije Bogdanović: S obzirom na strukturu stanovništva, smatram da treba da postoji dvojezičnost u institucijama i ustanovama. Službeni jezik ove države je srpski, ali bez obzira na to treba da je zastupljena dvojezičnost, to je moje mišljenje.
Zdravko Prkosovački: Trebalo bi da postoji dvojezičnost u javnim službama i mislim da je to u redu. Kad nas ima i jednih i drugih, dobro je znati oba jezika, ko zna zna, ko ne zna, snalazi se, ali trebalo bi da se radi na tome da svi znaju oba jezika.
Ana Ljubinković: Moje mišljenje je da bi trebala da postoji dvojezičnost u ustanovama i institucijama, ali da svi treba da znaju srpski jezik. Ja sam Mađarica, rođena sam ovde, ali živim u Nemačkoj i to vam kažem zato što u Nemačkoj moraš da znaš nemački, a ne moraš da znaš mađarski ili srpski jezik. Zato smatram da ovde Mađari treba da znaju srpski, a Srbi baš ne moraju znati mađarski, jer ipak je ovo Srbija i jezik ove zemlje je srpski. Treba znati oba jezika, jer nije loše znati više jezika. Ja se radujem što znam i jedan i drugi, a sad i treći.
Lazar Prvulj: Što da ne, mislim da je sasvim normalno da je zastupljena dvojezičnost u javnim službama. Što više znamo, više smo cenjeni i pametniji smo, bar ja tako mislim. Ja sam pravoslavac, žena mi je Mađarica, tako da mi to ne smeta. 
Zoran Gan: Ne može da bude obavezna dvojezičnost u ustanovama i institucijama jer živimo u Srbiji gde je zvaničan jezik srpski, ali ovde u Vojvodini bi bilo poželjno i trebao bi da se zna i jedan i drugi jezik, a i treći.
Milana Gložanski: Smatram da bi trebala da bude zastupljena dvojezičnost u ustanovama i institucijama. Međutim, ako bi to bilo obavezujuće, onda se stvara jedan drugi problem: ljudi koji nisu mađarske nacionalnosti imali bi manje šanse prilikom zapošljavanja. U svakom slučaju, mislim da oni koji rade u javnim službama ili koji žele da rade na takvom mestu, treba da imaju jedan minimum znanja mađarskog jezika. Obrnuto se podrazumeva, jer ljudi koji su Mađari, a žive u ovoj zemlji su u svojoj zemlji i trebali bi da znaju jezik većine.
Julijana Ožvar: Sastav stanovništva u našoj opštini diktira potrebu znanja oba jezika. Svako ko misli drugačije debelo greši. Ako govorite srpski i mađarski, svakako da ćete imati lakšu komunikaciju sa poznanicima, prijateljima, komšijama i niko neće moći da vas prevede „žednog preko vode“.
Zoran Buru: Oba jezika treba da zna većina građana opštine Bečej, a ne samo oni koji rade na šalterima državnih firmi. Lepo je kada razumeš komšiju, prijatelja, poznanika ili slučajnog prolaznika koji je druge nacionalnosti. To može samo još više da doprinese dobrim odnosima Srba i Mađara i boljem društvu.
Dragoslava Repić: Potrebno je da svi koji u svom poslu komuniciraju sa ljudima poznaju mađarski i srpski jezik. Razloga je mnogo, a možda najvažniji je poštovanje prema komšiji ili poslovnom partneru koji je druge nacionalnosti.
Benjamin Dudaš: Ja sam iz Kule gde je takođe mešovito stanovništvo, ali tamo ipak ima oko 80 posto Srba. Ne kažem da se mora naučiti i mađarski jezik ali bi ipak bilo dobro, pošto čovek koji zna dva jezika, ipak vredi više. Na primer, kad odem u Mađarsku, pričam mađarski, to mi je maternji jezik, ali razumem i ljude koji su sa teritorije bivše Jugoslavije, mogu da pričam i sa Slovencem, Srbinom… i zato se osećam malo slobodnijim.
Kristina Vasić: Naravno da je potrebna dvojezičnost u javnim institucijama i ustanovama, jer ima puno ljudi koji ne znaju lepo da pričaju i da objasne šta im treba na srpskom jeziku, pa se zbog toga ni ne usuđuju da urade nešto. Kažem to, jer znam da se takve stvari dešavaju. Mislim da je dvojezičnost neizbežna, posebno u Vojvodini. Možda nije u Srbiji, ali u Vojvodini treba znati i jezik sredine, to nije obavezno, živimo u Srbiji i srpski jezik je obavezan, ali mislim da je poželjno i poznavanje mađarskog jezika.
Zdravko Memedović: Ne znam koliko je bitno da oni koji rade u javnom sektoru znaju i srpski i mađarski. Iako je odnos ove dve nacionalnosti u Bečeju otprilike pola-pola, mislim da većina Mađara govori srpski, pa nije neophodno da službenici poznaju taj jezik. Dovoljno je da razumeju srpski.
Njegoš Božović: Pitate me da li službenici u javnom sektoru treba da znaju i srpski i mađarski jezik? U Novom Sadu živi više Mađara nego u Bečeju, pa da biste radili na šalterima u gradskoj kući ne morate da znate i mađarski, ali ni rusinski ili slovački. Ovo je Srbija i u državnim i opštinskim institucijama treba da se govori samo srpski jezik.
Slobodan Bakić: Osobe koje rade u javnim ustanovama i na šalterima trebalo bi da znaju i zvanični jezik i jezik sredine, dok u prodavnicama, radnjama i buticima ne moraju. Mislim da važnost državnih institucija zahteva takvo znanje, dok bi na ostalim mestima znanje samo jednog jezika bilo dovoljno.
Dragana Brizić: Smatram da je potrebno znanje oba jezika jer je stanovništvo mešovito i treba da bude zastupljena dvojezičnost. Međutim, ne znam kako bi uticali na nekoga ko nije odrastao u sredini koja je dvojezična, ne možemo te ljude uslovljavati, ili da ne dobiju posao zato što ne poznaju jezik sredine, koji god da je. Znanje oba jezika nije obavezujuće, ali je u ovakvoj sredini poželjno.
Stevan Stojšić: Potrebna je dvojezičnost u ustanovama i institucijama, ali mislim da prvo treba da se razgovara na srpskom, pa onda na mađarskom, a ne obrnuto, jer ipak živimo u Srbiji gde je zvaničan jezik srpski.
Đorđe Stojanov: Složio bih se sa tim da je potrebna dvojezičnost, ali smatram da je prvo potrebno korišćenje srpskog, pa tek onda mađarskog jezika.
Jasna Đurić: Nemam ništa protiv dvojezičnosti u institucijama i ustanovama, međutim, dolazimo u situaciju da su građani srpske nacionalnosti na neki način diskriminisani, jer se prilikom zapošljavanja traži znanje mađarskog jezika. Ako ga ne znate ne možete da dobijete posao, iako ste kvalifikovani. Mislim da bi poslodavci trebali nekako da se dogovore po tom pitanju.
Geza Takač: Mislim da je dvojezičnost u javnim institucijama i ustanovama potrebna, zato što sam i ja mađarske nacionalnosti, meni je potrebno da se obratim na mađarskom kad odem u neku od tih javnih službi. Takođe, ni deca ne znaju toliko srpski i kad odu negde ne mogu da se sporazumevaju. Ako se već kaže da je mađarski jezik zvanično upotrebljiv svugde, kao i srpski, onda je potrebno da to bude obavezujuće.
Zoltan Der: Po meni je potrebna upotreba dvojezičnosti u javnim službama, pošto ovde ima dosta Mađara. Mislim da je to u redu. Ima starijih građana koji slabije govore srpski jezik i problem je kada su u pitanju neki stručni izrazi, pa ne mogu da srede dokumentaciju ili plaćanje poreza. Tu postoji problem, jer ne mogu da ostvare komunikaciju sa zaposlenima u ustanovi gde treba to da se reguliše. Mislim da jeste poželjna dvojezičnost, ali nije obavezujuća, jer danas ništa nije obavezujuće.
Ződi Anna: Szerintem fontos, hogy az intézményekben mindkét nyelvet beszéljék az alkalmazottak, hiszen a város lakosságának összetétele is fele-fele. Ha ezt vesszük figyelembe, akkor nagyon is fontos, hogy a szerb mellett a magyar nyelvet is beszéljék a közintézményekben dolgozók. Nem azt mondom, hogy tökéletesen kell magyarul beszélniük, de kommunikációs szinten kellene tudniuk.
Szűcs Katalin: Csak kicsit tudok szerbül, ezért szerintem nagyon fontos volna, ha olyanok ülnének a tolóablakoknál, akik tudják a kisebbség nyelvét is. Sokszor nem értik meg, hogy mit akarok, nem válaszolnak a kérdéseimre a hivatalos helyeken.
Berkec Katalin: Nagyon fontosnak tartom, hogy magyarul is tudjanak az intézményekben dolgozók. Sokan nem beszélik a magyar nyelvet, így a kisebbség hátrányban van. Ki kell emelni negatív példaként a postát, ahol nagyon kevesen beszélnek magyarul, alig találni néha valakit, aki fordít. Jó lenne, ha minden hivatalban lenne legalább egy alkalmazott, aki beszél magyarul is.
Laslo Faluši i Andor Turčik: Lepo je kada vas u nekim ustanovama pozdrave i na mađarskom i na srpskom jeziku, i kada po vašem odgovoru nastave sa vama da razgovaraju na vašem maternjem jeziku. Dobro je i kada sa drugarima možeš da pričaš na oba jezika. Dakle, što više ljudi bi trebalo da zna oba jezika jer je to važno za dobru komunikaciju.
Vera Bojović: Sredina u kojoj živimo je mešovita, ima stanovništva srpske i mađarske nacionalnosti, ali ima i drugih manjina i ponekad je neophodno da postoji dvojezičnost u upotrebi. Ako se poštuje ono što je zagarantovano Ustavom, zakonom, onda bi bila potrebna primena dvojezičnosti, mada to ne bi smelo da bude i uslov. Jezik se može naučiti u svim starosnim dobima i može se naučiti ono najosnovnije za komunikaciju. Bilo bi potrebno i poželjno da bude dva jezika i mislim da će onda ljudi biti zadovoljni, a kad su zadovoljni, onda ima manje problema.
Karolj Komaromi: Za mlađe mislim da nije, ali za starije jeste potrebna primena dvojezičnosti u javnim službama, jer ima dosta i Mađara i Rusina koji slabije govore srpski jezik. Ako opština može da finansira službenike koji rade na mestima gde je potrebna dvojezičnost da nauče oba jezika, onda bi znanje oba jezika trebalo biti obavezujuće, a ja mislim da opština to može. Neka malo smanje doživljaje na Fantastu, pa će biti sredstava i za to. 
Vida Bundević: Mešovita smo sredina i zato bi bilo poželjno da postoji dvojezičnost u ustanovama i institucijama.
Kristina Kočiš: Naravno da je potrebna dvojezičnost u javnim institucijama i ustanovama. Moj suprug je mađarske nacionalnosti, a ja sam Srpkinja, prema tome mislim da je jako važno da znamo oba jezika. Nije obavezno, ali je poželjno.
Gyerekek a kétnyelvűségről
Megkérdeztünk néhány magyar anyanyelvű, 13 és 18 év közötti gyereket, hogy anyanyelvükön kívül beszélik-e a környezet nyelvét (szerb nyelv) is.
Rókus Ármin: Igen, beszélem a szerb nyelvet, az iskolában, a társaságban tanultam meg. Szerintem szükség van a környezetnyelv ismeretére, hiszen jobban tudunk tájékozódni, majd később munkát kapni.
Dudás Melinda: Értek szerbül, de nem tudok válaszolni. Ha kiskoromban szerb gyerekek is lettek volna játszótársaim között, most biztosan jobban menne!
Bognár Renáta: Folyékonyan beszélek szerbül, szüleim, barátaim, tatám tanítottak meg. Nagyon is szükség van a szerb nyelv ismeretére, hiszen ebben az országban élünk, hivatalos helyeken a szerb nyelvet használják.
Sass Szabina: Nem beszélek jól szerbül, ez talán azért van így, mert mindig magyar környezetben éltem, habár nagyon is szükség lenne a szerb nyelv ismeretére. Ha egyetemre akarok menni, meg kell tanulnom nekem is.
Lovasi Ottó: Mindent értek szerbül, de nem tudok mindig válaszolni. Legtöbb a fociedzésen ragadt rám, mert az iskolában nemigen lehet megtanulni a nyelvet.
Juhász Kornél: Nem beszélek szerbül, alsóban nem kaptam meg a megfelelő alapokat, amire most tudnék építeni. Szükségünk van a szerb nyelv ismeretére, mert itt mindkét nyelvet kell beszélnünk, tudnunk kell kommunikálni, de azt hiszem, hogy a szerb polgároknak is kellene tudni magyarul.
Péter Diana: Nem mondhatom azt, hogy hibátlanul beszélek szerbül, de nem adnának el. Az iskolában és a szerb barátaimtól tanultam meg, de angolul jobban tudok kommunikálni.
Kohajda Noémi: Az iskolában tanultam meg szerbül, mert ott is lehet, ha nagyon akarunk, de még távol vagyok attól, hogy hibátlanul beszéljek.
Máté Enikő: Mondhatom, hogy kicsit beszélem a szerb nyelvet, megértem, ha mondanak valamit, de válaszolni már kevésbé tudok. Sok szavat a szüleim segítségével tanultam meg, de az iskolában is tanulom. Szerintem nagyon is szükség van a szerb nyelv ismeretére, hiszen itt, Becsén is sokan élnek körülöttünk.
Juhász Krisztián: Megértem, amit mondanak, de nem tudok válaszolni.
Kancsár Izabella: Nem beszélem tisztán a nyelvet, megértem, csak a beszéddel van gondom. Főleg az iskolában tanultam meg, de a társaságban is vannak szerb anyanyelvű barátaim, akik segítségével tanulom a nyelvet. Szerintem nagy szükség van arra, hogy tudjunk szerbül, mert ez az ország hivatalos nyelve, könnyebben ismerkedsz, könnyebben találsz munkát magadnak, az egyetemen is szerb nyelven tartják az előadásokat.
Bennárik Anna: Vegyes házasságból születtem, az általános iskolát magyarul végeztem, most a Gimnáziumban szerb tannyelvű osztályba járok, jól beszélem a szerb nyelvet.
Nakić Kinga: Tudok szerbül, az iskolában és a baráti körben tanultam meg. Szerintem szükség van országunk hivatalos nyelvének ismeretére, mert mindenkivel meg kell értetnünk magunkat.
Ljiljana Milovanov, Ricz Róbert, Slobodan Malešev
(Nastavak u sledećem broju)
