trg_fontane
Javna je tajna da se politički subjekti na svim nivoima niz godina delom finansiraju iz plata i/ ili odborničkih i poslaničkih apanaža svojih predstavnika, ali se o tome nije javno govorilo. U Bečeju su sredinom maja meseca, na konferenciji za novinare tu „okolnost“ prvi „priznali“ predstavnici pokreta „Dosta je bilo“, jer su rekli da će deo svojih odborničkih naknada – 12.000 na mesečnom nivou po odborniku – da daju pokretu.
Podsetimo na to da je realnost da ljudi koji su zaposleni u javnim preduzećima, javnim ustanovama i lokalnim administracijama zahvaljujući partijskoj knjižici ili „bliskosti“ sa strankama na vlasti od 10 do 30 procenata svojih apanaža „doniraju“ stranci, a događa se i da ostanu bez posla ukoliko otkažu „poslušnost“, mada se to retko dešava, jer te osobe verovatno ne bi bile zaposlene bez takozvane partijske podrške.
„Partijski harač“ je postala tema u „velikim“ medijima krajem maja kada je na internet sajtu pokreta „Dosta je bilo“ objavljen tekst potpredsednika ove organizacije Dušana Pavlovića, u kom se navodi: „Kako bi svaki lokalni odbor bio samoodrživ i sam se finansirao od članarina, donacija, a kako nećemo da se bavimo korupcijom i partijskim zapošljavanjem, DJB je uveo pravilo da se svaki član lokalnog odbora koji uđe u lokalnu skupštinu, u vidu donacije odriče jednog dela naknade za političke funkcije koje obavljaju u skupštinama, u korist lokalnog odbora. A onda isti ti odbornici i raspolažu sa tim zajedničkim novcem iz kase lokalnog odbora. Svaki član pokreta, ukoliko želi da postane član pokreta, mora da prihvati ovo pravilo. Ko ne želi, ne može da bude član pokreta. Svi znaju da iza njih stoje lokalni timovi koji će im, za vreme rada u skupštini, pomagati da rade na analizama, odlukama i zakonima. Novac koji poslanici i odbornici doniraju je skroman, ne koristi se za vile, zimovanja u mondenskim mestima, skupe automobile ili telohranitelje za decu lidera stranaka, već za rad lokalnih timova koji će im pomagati dok su u skupštini. Šta ako neko kasnije odluči da zadrži novac i ne donira deo lokalnom odboru pokreta? Desiće se isto kao i za one odbornike koji odluče da ne dolaze na redovne sastanke lokalnog odbora, ne dolaze na sednice skupštine opštine, ne sastaju se redovno sa građanima, ne rade ništa na stvarima za koje su izabrani: biće isključeni iz pokreta. Mi mislimo da ovako treba da se finansiraju političke organizacije.“
Partijski porez, kojem je pribegao pokret „Dosta je bilo“, poznavaoci oblasti finansiranja političkih stranaka ne ocenjuju kao dobru praksu, iako nema zakonskih prepreka za to.
Upravo transparentnost je glavno objašnjenje tog pokreta da odbornicima i poslanicima internim aktom propiše obavezu da od 30 do 50 odsto svojih primanja izdvoje za stranku.
Predsednik Upravnog odbora Centra za razvoj Srbije Lazar Marićević, koji se između ostalog bavio analizom finansiranja stranaka na nacionalnom i regionalnom nivou, kaže da je izdvajanje priloga fizičkih i pravnih lica regulisano zakonom i da svaka stranka može svojim internim dokumentima to da reguliše, ali da je potez DJB povod za vraćanje na staru temu – transparentnost u finansiranju političkih stranaka. Marićević smatra da Zakon o finansiranju političkih subjekata nije do kraja uređen, da postoji niz problema od toga da su postojali slučajevi da neka lica nisu bila zaposlena, a davala su velike priloge, do toga da su stranke uzimale kredite od banaka pa je po njihovom gašenju ostalo pitanje ko će da ih vraća, do toga da sada stranke mogu da raspolažu nepokretnostima i imaju svoju imovinu i koriste je u različite svrhe.
„Smatramo da bi naknade koje dobijaju javni funkcioneri trebalo da pripadaju njima, a da sa druge strane političke stranke, koalicije i grupe građana koje su dobile poverenje na izborima treba da dobijaju iz budžeta takođe određenu sumu novca za finansiranje redovnog rada“, rekao je programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić.
Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, prema njegovim rečima, ne zabranjuje takozvani partijski porez, koji postoji dugo kao praksa u Srbiji, s tim da se modaliteti razlikuju od partije do partije i njihove interne regulative.
Iz DJB objašnjavaju da je cilj tog poteza bila transparetnost. „Hoćemo da sve bude transparentno. I druge stranke su pribegavale takvom načinu finansiranja. Hoćemo da sprečimo dosadašnji dominantan način finansiranja, gde se preko javnih preduzeća, subvencija, kredita koji se ne vraćaju državi stranke finansiraju. Da bismo sve to mogli, moramo da prekinemo sa netransparentnim načinom, kroz čije kanale prolazi mnogo veći novac“, rekao je potpredsednik Dušan Pavlović.
R.M. (Izvor: Tanjug, sajt DJB)
