Početak i kraj najavljene kapitalne investicije u Bečeju: Akvaprofit neće da gradi banju

Priča o izgradnji bečejske banje u režiji opštine i budimpeštanske firme Akvaprofit započeta je u martu 2011. godine. Oktobra 2012. godine – mada je izgradnja banskog kompleksa trebala biti započeta ovog leta – ta priča je završena. Naime, Akvaprofit neće da gradi banju u Bečeju.

To je naveo predstavnik te firme u ime Petera Ududa, generalnog direktora Akvaprofita, u odgovoru i-mejlom, koji je upućen novinaru na pitanja o tome da li će i kada da bude započeta izgradnja banje u Bečeju. U odgovoru na pitanje da, s obzirom na to da je u ugovoru na koji je dao saglasnost lokalni parlament u februaru ove godine, rok za obezbeđivanje finansijskih izvora za izgradnju banje bio 30. septembar, te da li je obezbeđen potreban novac, navodi se da ugovor nije potpisan, a to znači da u njemu naveden rok ne znači obavezu ni za jednog partnera (Akvaprofit, odnosno opština; prim. nov.). Osnivački dokument društva (VitalSpa d.o.o.; prim. nov.) potpisan je 7. decembra 2011. godine, ali društvo do danas nije registrovano. Na pitanje da ukoliko Akvaprofit ne raspolaže potrebnim novcem za ulaganje da li to znači da neće biti investicije u izgradnju banje, ili ta firma ipak namerava da započne investiciju, Udud je odgovorio da bespovratna finansijska podrška mađarske vlade po svemu sudeći neće biti na raspolaganju Akvaprofitu, a bez toga ta firma ne može da započne investiciju.
Sada je sve jasno, Akvaprofit zasigurno neće biti strateški partner opštine Bečej u poslu izgradnje banjskog kompleksa, a trenutno ne postoje pouzdane informacije o tome da li će neko drugi da ulaže novac u ovu veliku bečejsku ideju. Prema poslednjim informacijama iz opštine Bečej iz avgusta ove godine, nova lokalna vlast takođe ne zna tačno šta će biti sa projektom banje. Član Opštinskog veća Mikloš Đurčik je u avgustu u izjavi za Bečejski mozaik rekao da je delegacija opštine krajem jula posetila Budimpeštu, gde su se Bečejci sastali sa zamenicom državnog sekretara mađarske vlade za spoljnu ekonomiju dr Žužanom Horvat. Razlog sastanka je bio eventualni dogovor o finansijskoj pomoći Mađarske u vezi sa izgradnjom komercijalne banje u Bečeju. Đurčik je objasnio da su predstavnici mađarske vlade, mada su delimično informisani o tome šta se dešava s projektom banje, zatražili dokumenta kojima opština Bečej raspolaže u vezi sa tim ulaganjem. „Za oko nedelju dana će nam se nadležni iz sekretarijata za spoljnu ekonomiju javiti u pisanoj formi, nakon razgovora sa predsednikom Vlade Mađarske Viktorom Orbanom, koji je, kako su preneli mediji u februaru ove godine, prilikom sastanka sa Ištvanom Pastorom, predsednikom Saveza vojvođanskih Mađara, rekao da će Mađarska za bečejsku banju da obezbedi nepovratna sredstva (iznos nije preciziran). Ukoliko to obećanje i dalje važi, mađarska vlada će preduzeti potrebne korake u cilju ispunjenja obećanja. U svakom slučaju, dobili smo uveravanja da Mađarska želi da bude uključena u projekat banje“, rekao je Đurčik.
Od tada, međutim, nema novih informacija o sudbini (nepostojećeg) kapitalnog ulaganja u Bečeju.
A sve je počelo tako lepo. Početkom marta 2011. godine predsednik vojvođanske vlade Bojan Pajtić je u Bečeju potpisao Memorandum o namerama kojim je predviđena izgradnja turističko-zdravstvenog banjskog kompleksa. U ime Vlade Republike Mađarske, koja je uz pokrajinsku vladu trebala da pruži podršku realizaciji tog velikog projekta, dokument je potpisao državni sekretar Žolt Bečei. Pored njih, Deklaraciju o zajedničkim namerama (o izgradnji komercijalne banje) potpisali su Peter Knezi, tadašnji predsednik opštine Bečej i Peter Udud, generalni direktor akcionarskog društva Akvaprofit iz Budimpešte. Saopšteno je da će u prvoj fazi projekta biti izgrađena termalna banja i prateći smeštajni kapaciteti u vrednosti od 30 miliona evra. Opština je trebala da obezbedi površine za izgradnju banje i pravo eksploatacije termalne vode, a Akvaprofit svoj intelektualni kapital, menadžment projekta, organizovanje finansiranja i upravljanje kompleksom.

Istorijske rečenice

Početkom marta 2011. godine, prilikom potpisivanja Memoranduma o namerama, predsednik vojvođanske vlade Bojan Pajtić je rekao: „Krajnje je vreme da Vojvodina sa banjskog turizma koji se svodio na zdravstvenu funkciju, postane ona vrsta regije koja će imati vrlo razvijen banjski turizam i to ne samo interni, nego i eksterni. Značaj ove banje je, pored toga što će ona biti turistička Meka, ne samo u tome što će ona da zaposli nekih 200 ljudi u prvoj fazi, nego što će ona angažovati kooperantski stotine i stotine ljudi u oblasti poljoprivrede, trgovine, saobraćaja i u tom smislu ova banja će dati jedan doprinos ne samo u razvoju Bečeja nego i celog ovog dela Vojvodine“.
Tadašnji predsednik opštine Bečej Peter Knezi je istom prilikom rekao: „Svi oni snovi koji su bili dosta daleki ovog dana su toliko blizu, na dohvatu ruke. Zahvaljujući vladi AP Vojvodine i Žoltu Bečeiu koji su procenili važnost i veličinu ovog poduhvata koji smo mi pokrenuli kao lokalna samouprava, dali su nam podršku da bi ovaj poduhvat mogao da istraje, da uspe. Ne možemo mi ovo sopstvenim sredstvima izneti. Investitor i politička saglasnost po ovom pitanju obezbeđuje nam dobar manevarski prostor da uspemo u našem nastojanju i zaista da od Bečeja napravimo centar kojim će turizam da uđe na velika vrata u našu opštinu. Mogu da obećam da ćemo sve učiniti što je u našoj moći i znanju da ovaj projekat uspe i da na taj način opravdamo ovo poverenje koje smo danas dobili“.
U decembru prošle godine, prilikom potpisivanja ugovora o osnivanju zajedničke firme opštine i strateškog partnera, Akvaprofita, pokrajinski sekretar za privredu i potpredsednik Vlade Vojvodine Ištvan Pastor je govorio o značaju projekta banje iza kog su, objasnio je, stali predstavnici Vojvodine i Mađarske. Pastor je kazao i da je početkom decembra na sastanku sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom razgovarao o izgradnji bečejske banje, te da mađarska vlada snažno podržava projekat. Pastor je govorio i o sumnjama u vezi sa realizacijom ovog projekta, rekavši da se izražava sumnja u ozbiljnost namere izgradnje banje i da je on uveren da će ta sumnja postojati do momenta presecanja vrpce nakon završetka investicije. Kazao je da je normalno, s obzirom na to da je reč o velikoj investiciji, da postoji veliko interesovanje javnosti i značajna doza skepticizma. „Čak mislim da je danas veći broj onih koji navijaju da ovo ne uspe, nego broj onih koji navijaju da ovo uspe. Bez obzira na to koliko nas je koji navijaju za to da uspe, sigurno će uspeti. Uspeće zbog toga što je ova ideja utemeljena i racionalna“, rekao je Pastor.

Za nešto više od mesec dana od potpisivanja memoranduma, predsednik vojvođanske vlade Bojan Pajtić obišao je radove na izgradnji geotermalne bušotine kod Šlajza. Pajtić je objasnio zašto je potrebna geotermalna bušotina Bečeju: „Pre mesec dana smo se sastali u Bečeju i dogovorili da ćemo stvoriti preduslove za otvaranje banje u Bečeju, a evo, već krajem ovog meseca će biti završena bušotina, dakle biće završen tehnički preduslov da se tako nešto dogodi. Mi smo preko Fonda za kapitalna ulaganja 44 miliona dinara usmerili u ovaj projekat, pa će on doneti stotine radnih mesta (…)“. Izvođač radova bila je firma Hidrosonda iz Novog Sada.
U junu 2011. godine raspisan je javni poziv za izbor strateškog partnera opštine. Prijavila se samo jedna firma, Akvaprofit iz Mađarske, ali je javni poziv poništen. U oktobru mesecu je ponovljen javni poziv, koji je zatim i ispravljen, i najzad je 14. novembra okončan i taj postupak: ponovo se prijavio samo Akvaprofit.
U decembru prošle godine je najzad „ozvaničen početak velike investicije, izgradnje banje, nakon tri i po godine uloženog rada i nakon nekoliko decenija bez velikih projekata u ovoj opštini“, rekli su na svečanom potpisivanju ugovora o osnivanju preduzeća VitalSpa d.o.o. osnivači, predsednik opštine Peter Knezi i izvršni direktor zatvorenog akcionarskog društva Akvaprofit iz Budimpešte Tamaš Nadaši.
Predstavnik tvorca idejnog projekta, direktor Akvaprofita Peter Udud je rekao da je projekat vredan 30 miliona evra, da će banjski-rekreativni kompleks imati hotel sa više od 200 soba, sale za konferencije, banju, centar za zdravstveni turizam i objekat gde će biti velnes centar, akvapark, elementi zdravstvenog turizma, i sve to će služiti za odmor, razonodu i aktivan odmor, a kasnije bi u sadržaje kompleksa koji ciljaju razvoj turizma, bila uključena i reka Tisa, kao i kanal DTD. Rečeno je i da će u budućoj banji biti otvoreno 200 radnih mesta, a postojala bi mogućnost za zapošljavanje 150 porodica.

Geotermalna bušotina još nije plaćena

Geotermalna bušotina u Bečeju postoji nešto više od godinu dana, međutim, prema nezvaničnim informacijama novinara Bečejskog mozaika, 44 miliona dinara iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine do danas nisu plaćena za bušotinu. Inače, danas iznos koji treba da plati Fond s kamatama iznosi 51 milion dinara. U slučaju da Fond ne plati taj novac, obavezu mora da preuzme opština Bečej.

Što se tiče obezbeđivanja novca za izgradnju bečejske banje, odgovarajući na pitanje novinara Peter Udud, pokrajinski sekretar za rad Miroslav Vasin i predsednik opštine Peter Knezi su rekli da je ulog opštine građevinsko zemljište (trebalo bi da je reč o oko 7 hektara u vrednosti od oko 2 miliona evra) i pravo korišćenja geotermalne vode, a pokrajina učestvuje u projektu sa oko 3 miliona evra (izgradnja geotermalne bušotine, obezbeđivanje novca za stimulisanje otvaranja novih radnih mesta). Što se tiče Akvaprofita, prema rečima Petera Ududa, zbog teške ekonomske situacije, naročito na polju turizma, teško je zamisliti da će se iz komercijalnih izvora obezbediti novac za izgradnju banje. „Iz tih razloga smo pozvali u pomoć sve državne izvore finansiranja projekta i, srećom, naišli smo na otvorena vrata. Sa srbijanske strane obezbeđeno je 3 miliona evra nepovratnih sredstava za realizaciju projekta, od toga će se ostvariti infrastrukturno opremanje banje. I mađarska vlada je obećala da će podržati ovaj projekat. Nadamo se da će sa mađarske strane biti obezbeđeno 5 miliona evra, a pored toga postoji i preliminarni sporazum o 15 miliona evra kredita, a ostatak novca do 30 miliona evra će obezbediti Akvaprofit. Naravno, struktura ulaganja još može da se promeni, ali to je osnov“, rekao je Udud.
VitalSpa do 10. oktobra 2012. godine nije registrovan u Agenciji za privredne registre.
Najzad, na sednici lokalnog parlamenta sredinom februara ove godine odbornička većina je dala saglasnost na ugovor o ulaganju i ugovor članova o izgradnji bečejskog banjskog i velnes kompleksa. Zajedničko preduzeće opštine i investitora, zatvorenog akcionarskog društva Akvaprofit iz Budimpešte, funkcionisaće pod imenom VitalSpa d.o.o., piše u ugovoru, u kom se detaljno navode i rokovi, prava i obaveze ugovornih strana. Osnovni kapital firme Vital-Spa, koja će se nalaziti na aktuelnoj adresi Komunalca, biće milion dinara, opština će uplatiti 250.000 dinara (25%), a Akvaprofit 750.000 dinara (75%). Osnovni kapital firme će se naknadno povećavati, a učešće opštine u kapitalu će u svakom momentu biti 10 ili više posto, navodi se u ugovoru.
Novac za izgradnju banje, reč je o oko 30 miliona evra, trebalo bi obezbediti do 30. septembra ove godine, objasnio je advokat Miloš Subakov, čija je kancelarija izradila ugovor.
Od momenta obezbeđenja finansijske konstrukcije banjski kompleks bi trebalo da se izgradi u roku od dve godine, međutim, ukoliko do 30. septembra opština i Akvaprofit ne obezbede sredstva, ugovor se može poništiti.
Što se tiče Akvaprofita, ta firma bi trebala da obezbedi 6,3 miliona evra, kao kapital firme VitalSpa, a opština 2,1 milion evra (lokacija za banju). Akvaprofit bi zatim trebao da obezbedi i 19,7 miliona evra za finansiranje investicione obaveze i investicionog programa (taj novac se planira obezbediti od banaka ili drugih monetarnih institucija), a opština 3 miliona evra za izgradnju banjskog i velnes kompleksa (od republike ili pokrajine), tu su zatim termalne vode, „preseljenje“ Komunalca sa lokacije za potrebe banje, finansiranje izgradnje infrastrukture oko te lokacije.
U ugovoru piše i da će Akvaprofit snositi eventualne gubitke u prve tri godine funkcionisanja banje. U naznačenom roku od dve godine, trebalo bi da se izgradi velnes i banjski hotel sa 4 zvezdice, površine oko 10.000 kvadratnih metara sa najmanje 200 soba, sa oko 2.500 kvadratnih metara površine bazena oko hotela.
Ugovor do 10. oktobra 2012. godine nije potpisan.

Redakcija Bečejskog mozaika