(Ilustracija: pixabay.com)Među publikacijama koje je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama otkupio za potrebe javnih biblioteka u Vojvodini, nalaze se i knjige Milorada Ulemeka, osuđenog za ubistvo premijera Zorana Đinđića i druge teške zločine. Sekretarijat je početkom juna doneo rešenje o otkupu knjiga za ukupno 20 miliona dinara.
Na osnovu obrazloženog predloga komisije za književnost – direktor Arhiva Vojvodine Nebojša Kuzmanović, Kristina Ćirišan iz Savremene galerije Zrenjanin i Aleksandra Kozarev iz Narodnog muzeja Zrenjanin – odlučeno je da se otkupe knjige više desetina izdavača. Među njima je i I.P. Panonija iz Rume. Za otkup knjiga od tog izdavača obezbeđeno je 462.180 dinara.
Ulemek pored Šekspira i knjiga za decu
Na listi za otkup za javne biblioteke u Vojvodini I.P. Panonije nalazi se i deset knjiga Milorada Ulemeka, osuđenog na 160 godina zatvora za ubistva premijera Zorana Đinđića, Ivana Stambolića, pokušaj atentata na Vuka Draškovića, ubistva na Ibarskoj magistrali i zločine zemunskog klana (po tadašnjem zakonu, maksimalna kazna zatvora bila je 40 godina).
Spisak je sastavljen tako da su Ulemekove knjige u društvu dela velikana kao što su Šekspir, Dostojevski, Crnjanski, ali i knjiga za decu poput „Priča o životinjama za laku noć“.
Narodna biblioteka Bečej: „Nismo to naručili, jer nismo morali“
Iz Narodne biblioteke Bečej za Bečejski mozaik potvrđeno je da su u pokrajinskoj ponudi bile i knjige Ulemeka, „ali mi nismo to naručili, jer nismo morali“. Dela koja su na listi za otkup označena zvezdicom obavezna su za naručivanje.
Biblioteka je imala mogućnost da naruči knjige ukupne vrednosti 300.000 dinara.
Pismo, pismo… a stigne i latinica
O tome da li biblioteka mora da naruči knjige isključivo na ćiriličnom pismu, odgovoreno je da je „spisak knjiga na ćirilici, ali i prošle godine je bio na ćirilici, ali kad su stigle, bile su knjige i na latinici“.
Bez komentara o vrednostima koje se promovišu
Pokrajinski sekretarijat i komisija za književnost nisu se do sada oglasili o vrednosnim kriterijumima koji su primenjeni prilikom izbora publikacija, niti o tome da li autor sa takvom krivičnom prošlošću i literaturom koja je ranije kritikovana zbog gramatičkih grešaka, treba da se promoviše javnim sredstvima kroz sistem javnih biblioteka.
Gramatika kao večiti problem
Još 2005. godine novinar Vremena Dejan Anastasijević u tekstu „Drveno gvožđe“ kritikovao je Ulemekovu prvu knjigu „Gvozdeni rov“, navodeći da je jedan od „glavnih problema ovog romana je gramatika: javljaju se problemi sa padežima, slaganjem vremena i upotrebom velikog slova. Reč ’srpstvo’, na primer, pravilno se piše sa malim ’s’, dok se imena nesrpskih naroda pišu velikim početnim slovom, ali Ulemek to neće da zna. Ima mnogo rečenica koje bi, da su se našle u pismenom zadatku, svaki nastavnik podvukao crveno. Žeđ za avanturom je u ranoj fazi osujetila autorovo formalno obrazovanje, i to se i te kako vidi“.
Odluka da se otkupe knjige Milorada Ulemeka dovodi u pitanje ulogu institucija kulture i postavlja pitanje da li javni kulturni sistem ima odgovornost da promoviše određene vrednosti.
Jezički propust i u dokumentu pokrajine
Zanimljivo je, međutim, da se i u dokumentu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu može uočiti jezički propust: u rešenju o otkupu knjiga navode se i prijave koje „neispunjavaju“ uslove propisane konkursom.
K.D.F.
