Pokrenut stečaj nad PIK-om „Bečej“: Stečaj da, propast ne

Poreska uprava inicirala je pokretanje stečajnog postupka nad PIK-om „Bečej“, jer su dugovi kombinata u vlasništvu biznismena Đorđija Nicovića veći od 60 miliona evra, računi firme su u blokadi od juna meseca 2009. godine, a obaveze u prinudnoj naplati u martu ove godine su 19 miliona evra.

Te podatke je u ponedeljak na konferenciji za novinare u Bečeju saopštio Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, koji je na čelu državne radne grupe formirane u septembru prošle godine, koja je nakon dubinske analize stanja u PIK-u (završena je u toku marta meseca) trebala da predloži način stabilizacije kombinata.
Vasin je, međutim, rekao da želi da umiri zaposlene u PIK-u, jer je reč o tzv. radnom stečaju, te će država učiniti sve da kombinat nakon višegodišnje krize u roku od 4 do 6 meseci konsoliduje i stabilizuje poslovanje, a za 2-3 godine da se u potpunosti oporavi, tako da zaposleni ne treba da se plaše da će ostati bez posla (osim viška od oko 300 ljudi, a i oni će dobiti otpremnine).
Prema rečima Vasina, stečaj će značiti imenovanje stečajnog upravnika i novog menadžmenta u kombinatu kome su „spremni da pruže pomoć sve državne institucije i Institut za ratarstvo i povrtarstvo i sve druge relevantne poljoprivredne institucije“, i sprovođenje plana reorganizacije.
Pokrajinski sekretar za rad istakao je da će se u okviru plana reorganizacije pristupiti izradi socijalnog programa koji će za oko 300 ljudi (u kombinatu, po podacima kojima barataju predstavnici države, radi 1.500 ili 1.600 ljudi) omogućiti da uz otpremnine napuste preduzeće, dok će ostalim zaposlenima biti osigurana radna mesta i zarade. „U prelaznom periodu, od pokretanja stečajnog postupka do usvajanja plana reorganizacije, država će PIK-u staviti na raspolaganje sve svoje resurse kako bi firma sačuvala kontinuitet i stabilnost proizvodnje i socijalnu sigurnost zaposlenih“, rekao je Vasin.
Osnov programa reorganizacije PIK-a će biti ranije predstavljen program, ali će on sada biti rađen kroz stečajni postupak i bez predstavnika sadašnjeg većinskog vlasnika (Nicović), objasnio je Vasin. Reč je o sledećim potezima: o regulisanju dužničko-poverilačkih odnosa, odnosno o konverziji potraživanja države i velikih poverilaca (tu su i banke) u jedinstveno potraživanje koje bi se konvertovalo u većinsko vlasništvo države Srbije ili Vojvodine nad PIK-om; o obezbeđivanju obrtnog kapitala (pominje se i uključivanje državnih finansijskih institucija i Razvojne banke Vojvodine); o prekidu poslovnih odnosa sa povezanim pravnim licima koji zbog blokade poslovnog računa nemaju finansijski niti poslovni kapacitet za saradnju sa PIK-om; o obezbeđivanju istog nivoa i strukture subvencija kao onih koje država daje individualnim gazdinstvima (subvencije po hektaru).
Pored navedenih poteza, istakao je Vasin, planira se i obezbeđenje povraćaja oko 6.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, što uz 2.900 hektara u vlasništvu PIK-a i oko 5.000 hektara državnog zemljišta u zakupu (zakup nije plaćen), daje fond od oko 14.000 hektara, što bi PIK dobio u dugoročni zakup (i cena zakupa bi povećala udeo države u vlasništvu). Vasin je rekao da obezbeđenje tog zemljišnog fonda neće biti na štetu individualnih poljoprivrednih proizvođača iz Bečeja, jer „gledaćemo da taj jedan resurs koji je potreban PIK-u obezbedimo na razne načine, pa i zakupom iz okolnih opština ili drugih opština u Vojvodini“.
Što se tiče obezbeđenja oko 2 miliona evra za sprovođenje socijalnog programa za višak zaposlenih, i taj iznos će se konvertovati u deo vlasništva države nad PIK-om. Pored toga, po istom principu, treba da se obezbedi i novac za zaostale plate radnicima (prema rečima Vasina, reč je o zaostalim zaradama za dva meseca).

O tome šta je od septembra prošle godine, kada je država odlučila da pomogne PIK-u, do danas rađeno u firmi Nicovića, Miroslav Vasin je rekao: „Mi smo želeli, kada smo u septembru ušli u ovaj proces, da damo šansu menadžmentu i poslovodstvu PIK-a da konsoliduje poslovanje preduzeća, da krenemo u redovno isplaćivanje zarada i da se resursi potpuno angažuju, s tim što smo rekli da ćemo pomoći da potraživanja i poverioce u tom vremenskom periodu kontrolišemo koliko je to moguće kroz razgovore, sugestije, preporuke, nikako na prinudan način, na to nemamo pravo, niti je to iko želeo, ali uz preporuke, uz razgovore i prezentaciju plana svim većim poveriocima. Očekivali smo da će se PIK ‘Bečej’ konsolidovati, da ćemo nakon toga napraviti plan preuzimanja većinskog vlasništva i otplaćivanja onih dugova koji su napravljeni do septembra. Međutim, desilo se da je bez obzira na svu volju i republičke i pokrajinske vlade, finansijsko-poslovna kriza u PIK-u nastavila da se produbljuje i u ovih nekoliko meseci od septembra do danas. Došlo je do novih blokada računa, došlo je do vrlo rizičnih procesa, da su pojedini poverioci želeli da aktiviraju hipoteke, da PIK deo po deo na osnovu prodaje i aktiviranja hipoteka bude rasparčan. Pojedine banke nemaju strpljenja više gledajući da se ništa u PIK-u ne stabilizuje, i u jednom momentu je zapretila opasnost da krene rasparčavanje PIK-a kroz aktiviranje hipoteka pojedinih poverilaca i na druge načine. U međuvremenu porezi i doprinosi nisu plaćani, dugovi za struju su porasli na 100 miliona dinara, i u ovih šest meseci nije došlo bar do delimične konsolidacije poslovanja. Naprotiv, stanje se pogoršalo, dugovi su se povećali i poverioci više ne žele, ne mogu, a i država kao poverilac više ne može da trpi takvo stanje, i neprekidno povećavanje obaveza. Imamo nezvaničnih informacija da je došlo i do neselektivnog povećavanja radne snage, bilo je informacija da je pitanje i da li je i setva spremljena“, rekao je Vasin.
Ipak, bez obzira na ove zastrašujuće podatke, Vasin je rekao da je PIK „Bečej“ „bez obzira na sve probleme koje ima, perspektivno preduzeće koje ima četiri resursa koja se mogu aktivirati relativno bezbolno i brzo. To je Flora, prerada povrća, farma, tj. stočarstvo, ribnjak i zemlja, aktiviranje delatnosti na zemlji. Sigurno je da će u konsolidaciju i u narednom periodu u vođenje preduzeća biti uključen Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, kao referentna ustanova na teritoriji republike, ali će tu biti uključeni i stručnjaci iz drugih institucija koje u Srbiji vode poljoprivredu“.
Nažalost, ni na ovoj konferenciji za novinare, kao ni na ranijim sastancima sa novinarima, nije rečeno da li nakon rezultata „dubinske“ analize stanja u PIK-u postoje razlozi za pokretanje krivičnih ili prekršajnih postupaka protiv eventualno odgovornih ljudi u ovoj firmi, na koji način i zbog čega su stvoreni ogromni dugovi PIK-a, kako su poslovala povezana preduzeća itd.
Te su informacije važne i neophodne, jer je jasno da će privatnu firmu PIK „Bečej“ iz dubioze „izvlačiti“ država, odnosno poreski obveznici, koji, ako će već plaćati, trebalo bi da znaju zašto plaćaju. Tim pre, što za razliku od pojedinih PIK-ovih bivših i sadašnjih „funkcionera“, nisu „stekli“ besne automobile i stanove širom Vojvodine.

Redakcija Bečejskog mozaika