trg_fontane
Politika i zatvaranje očiju pred realnošću su uvek pratili PIK „Bečej“.
Bez obzira na to što je preduzeće u stečaju, u kom se isplaćuju minimalne zarade zaposlenima i moguće je da mu preti bankrot, na internet prezentaciji PIK-a 2014. godine navodi se da je „jedno od vodećih preduzeća u proizvodnji i preradi poljoprivrednih proizvoda u Jugoistočnoj Evropi“, da „se značajno pozicionirao na domaćem i inostranom tržištu sa tendecijama stalnog rasta tržišnog učešća, upravo usled uspešne implementacije jasne razvojne strategije kao i kvaliteta i prepoznatljivosti svojih proizvoda“.
Slično zatvaranje očiju pred realnošću bilo je prisutno i godinama ranije, pre privatizacije 2007. godine, kada je kombinat čak imao i „svog“ takmaca na izborima.
Naime, u to vreme je kolegijum PIK-a reagovao i na novinske tekstove, na ovakav način: „PIK BEČEJ je ozbiljna i ugledna kompanija koju vodi menadžment, koga čine ljudi koji su u stanju da sagledaju budućnost, da idu u susret događajima, da ih predvide i kreiraju. Zahvaljujući tome, PIK BEČEJ je uspeo da opstane i da prevaziđe sve tranzicione zamke i prirodne nepogode, i da nastavi da posluje na dobrobit zaposlenih, akcionara i bečejske opštine“ i „Oni koji nisu živeli životom naše Kompanije u ovom teškom vremenu i koji ne razumeju veličinu i značaj PIK-a BEČEJ za naš agrar i neodgovorno pokušavaju da unesu nemir u našu kuću, poručujemo: Dalje ruke od posla u koji se ne razumete i dalje ruke od ljudi koji su sačuvali PIK BEČEJ u najtežim okolnostima. Zahvaljujući tim ljudima PIK BEČEJ je došao u poziciju da se uz pomoć države privatizuje pod posebnim uslovima, što će akcionarima konačno dati priliku da postignu realnu i pristojnu cenu svojih akcija u PIK-u BEČEJ“.
PIK jeste privatizovan, a o uspehu privatizacije govori da za manje od šest godina – pod rukovodstvom vlasnika, konzorcijuma firme „Irva investicije“ biznismena Đorđija Nicovića i investicionog fonda sa Britanskih devičanskih ostrva – firma koja proizvodi hranu je u stečaju, a nije isključeno i da će da bankrotira.
Podsetimo da je i pre privatizacije bilo veoma interesantno finansijsko poslovanje kombinata. Zbog toga država od privatizacije PIK-a nije zaradila maltene ništa, jer je nakon privatizacije, u novembru 2007. godine, od novca ostvarenog od prodaje državnih akcija PIK-a, državnim poveriocima platila PIK-ove dugove u iznosu od 724.183.821,53 dinara! (Državni paket akcija prodat je za 980.680.842,72 dinara, tada oko 12,3 miliona evra).
Nakon isplate dugova nisu preostala sredstva za prenos u budžet Republike Srbije. Jedino je izvršen prenos sredstava na račun Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih u iznosu od 223.793.568,15 dinara, jer po tada važećim propisima sredstva od prodaje akcije Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje nisu ulazila u uslovni otpust duga.
Ukoliko raščlanimo dugove PIK-a „Bečej“ koje je platila država, videćemo da ovo preduzeće nije plaćalo poreze na zarade, doprinose za zdravstveno osiguranje radnika, račune za grejanje itd. Jasno je da su poreski organi bili izuzetno liberalni kada je PIK „Bečej“ u pitanju.
A i politika i političari oduvek su želeli da pomažu kombinatu. Mnogo puta je u vezi sa uplitanjem politike u privredu konstatovano: politika i novac idu zajedno.
Dakle, politika je pomagala PIK-u od pre privatizacije (Bubalo), do učešća na izborima tadašnjeg zaposlenog u PIK-u Dušana Jovanovića. U novije vreme takođe je bilo i ima pokušaja pomaganja: pokrajinska vlast (Vasin), lokalna vlast (Radojević) i republička vlast (smenjeni ministar Knežević, koji će ostati upamćen po aferi aflatoksin, kao i aktuelni predstavnici države).
Najnovije informacije, ako se informacijama mogu nazvati, o sudbini PIK-a plasirao je pre Nove godine predsednik opštine Bečej Vuk Radojević, rekavši u intervjuu za Bečejski mozaik: „Smatram da je neophodno da celokupna bečejska javnost malo više angažuje, animira i zainteresuje se za PIK ’Bečej’. Svi smo svesni značaja PIK-a u smislu proizvodne aktivnosti, i u smislu zaposlenih, jer 1.400 porodica zavisi direktno od tog kombinata. Moramo svi više da se zainteresujemo kao javnost koja očekuje da se problem PIK-a ’Bečej’ reši. Mi kao lokalna samouprava, kao niko do sada, preduzimamo aktivnosti. Toliko angažovani i konstruktivan pristup nije zabeležen u prethodnom periodu. Dobijamo
potvrde iz ministarstava i iz Vlade Srbije, a verujem da to prepoznaju i u PIK-u. Krajnje konstruktivnim pristupom od januara ove godine, analizama procene vrednosti kapitala i plana reorganizacije želimo da doprinesemo rešavanju problema kombinata. Prošle nedelje (sredinom decembra; prim. a.) smo imali sastanak kod ministra Glamočića, na kom su prisustvovali predstavnici nadležnog ministarstva i predstavnik prvog potpredsednika i drugi. Svi želimo da se usvoji plan reorganizacije koji će biti održiv za PIK ’Bečej’ i koji će mu omogućiti dalje nesmetano funkcionisanje“. Nekoliko meseci pre toga je sada već smenjeni ministar poljoprivrede Knežević rekao da će država da reši pitanje PIK-a. Nažalost, o tome kako to država planira da uradi, do danas javnost ne zna ništa.
Privatizacija i izbori
Istovremeno sa početkom procesa privatizacije PIK-a 2006. godine, dešavalo se i davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, a to je trebalo da ublaži višedecenijsku nepravdu: da se privilegovani, koji su desetinama godina besplatno koristili zemljište u državnoj svojini odreknu imovine koja im ne pripada i da i „neprivilegovani“ (obični zemljoradnici) imaju pravo da koriste tu zemlju – ako plate. Davanje u zakup državne zemlje nije moglo da prođe bez političkih skandala, bez bahate nadobudnosti velikih poljoprivrednih sistema koji su, ne sasvim bez razloga, smatrali da iza njih stoji država, bez tajkuna, bez rasprave o tome ko poštuje zakon, a ko ne, bez korišćenja paora u predizborne svrhe. Tadašnji izbori su bili veoma važni, jer se planiralo da se u naredne dve godine završi privatizacija u Srbiji. U to vreme se dešavalo „poslednje deljenje velikih para“ i „to je poslednja šansa za neko veliko okorišćavanje o proces privatizacije“, kako je rekla Jelica Minić, naučna saradnica u Institutu ekonomskih nauka.
Kako je počelo?
Predstavnici i zaposleni PIK-a su na čelu sa direktorom Draganom Satarićem osuđivali svakog ko je izrazio sumnju u uspešnost tada još buduće privatizacije i zdušno branili to što nije vlasništvo kombinata: državnu poljoprivrednu zemlju.
Agencija za privatizaciju je 11. decembra 2006. godine objavila javni poziv za učešće na tenderu radi prodaje 111.984 akcija PIK „Bečej“ – „Poljoprivreda“ A.D., nominalne vrednosti 8.000 dinara. Paket od 111.984 akcija činilo je 40,93% ukupnog kapitala PIK-a. Ukupan registrovani kapital PIK-a sastojao se od 31,59% kapitala u vlasništvu Akcijskog fonda, 9,34% kapitala u vlasništvu PIO fonda i 59,06% kapitala u vlasništvu pojedinačnih akcionara. Zainteresovani ponuđači su do 16. februara 2007. godine trebali da dostave konačne obavezujuće ponude za kupovinu akcija PIK-a „Bečej“.
Jedan od skandala u vezi sa državnom zemljom desio se upravo u Bečeju-Srbobranu: PIK „Bečej“, naime, „nije priznao“ odluku opštine Srbobran koja je na licitaciji izdala u zakup i ono državno zemljište (1.244 hektara) koje je PIK koristio.
Na kraju jasnu i nedvosmislenu političku notu ovoj priči dalo je pismo koje je PIK „Bečej“ Investments d.o.o. (firma koja okuplja male akcionare i koja je raspolagala sa 52 posto akcija PIK-a) uputilo akcionarima ovog preduzeća u kojem se konstatuje da je jasno ko PIK-ovce jedino razume i da zato 21. januara akcionari neka zaokruže broj 5 na izborima – DSS Vojislava Koštunice – kao i da time podržavaju i predsednika opštine Bečej, takođe iz redova DSS (Dušan Jovanović, izabran početkom 2006. godine; prim. a.).
U najmanju ruku nije uobičajeno ovakvo ubeđivanje građana, pa ni akcionara PIK-a, za koga da glasaju na izborima.
„Pozivanje“ na glasanje i način na koji
su PIK-ovci branili to što nije njihovo, mnogo govori o prilikama u Srbiji. U katastarskoj opštini Srbobran, naime, postojalo je 1.244 hektara državne zemlje koju je PIK „Bečej“ desetinama godina unazad koristio besplatno. Ministarstvo poljoprivrede (koordinator Ministarstva je bio Predrag Bubalo iz DSS-a) zatražilo je od vlasti u Srbobranu da se od izdavanja u zakup izuzme zemlja koju je koristio PIK, do završetka privatizacije kombinata na proleće 2007. godine. U suprotnom, priprećeno je Srbobrancima, Ministarstvo poljoprivrede neće dati odobrenje za raspisivanje licitacije za davanje u zakup zemlje u državnom vlasništvu. Opština Srbobran je zahtev Ministarstva poljoprivrede ocenila kao nezakonit, te je sprovela licitaciju za izdavanje zemljišta u državnoj svojini bez saglasnosti Ministarstva poljoprivrede. Izdato je u zakup ukupno 4.500 hektara državnog zemljišta, a zakupljeno je i zemljište (1.244 hektara) koje je u to vreme koristio PIK. PIK se, mada je bio obavešten, nije pojavio na licitaciji da zakupi zemljište kojim je i dalje hteo da gazduje.
Blaža Stajić, otac jednog od zakupaca 1.244 hektara „sporne“ zemlje, uz podršku mnogobrojnih poljoprivrednika iz opštine Srbobran, Branka Gajina, predsednika opštine Srbobran i Ivane Dulić-Marković, bivše ministarke poljoprivrede ušao je sa mehanizacijom u parcelu koju je uzeo u zakup. Veoma brzo se ispostavilo da predstavnici PIK-a neće lako da se odreknu zemlje, koja nije njihova. Na njivi su se pojavili „niži“ predstavnici PIK-a, koji su pokušali da spreče poljoprivrednika da uđe u svoj zakupljen posed, došla je i srbobranska policija, koja je bila „na strani“ zakupca. Umesto da je svako otišao svojim poslom, počeli su da organizovano pristižu na njivu zaposleni PIK-a. Pojavio se i Branko Gajičić, rukovodilac Ratarstva, koji je komandira srbobranske policije zamolio da obezbedi prekid izoravanja lucerke (naime, PIK je ranije zasejao zemljište koje nije uzeo u zakup) dok se stvar oko „spornog“ zemljišta ne reši. „Zaustavite ih sa oranjem pre nego što se napravi još veći problem. Ja mogu da pozovem 1.000 ljudi i vi tu ništa ne možete uraditi. Ja ne želim da pravim bilo kakve gluposti, jer ne želimo nikakve incidente. Mi ove parcele obrađujemo već pedeset godina i nije problem da se sutra na licitaciji podeli ovo zemljište, samo da sve to bude regularno i da se pre toga stvore uslovi da krave imaju dovoljno kabaste hrane. Ovako ugrožavamo fond od 2.700 najkvalitetnijih grla u ovoj državi“, rekao je Gajičić i dodao da će PIK poštovati odluku države, ali ovde ništa nije regularno“. Bivša ministarka poljoprivrede Ivana Dulić-Marković je o „neregularnom“ zakupu zemlje rekla: „Ministarstvo ne može po zakonu da traži ništa da se izuzme od izdavanja. Sva državna zemlja se daje u zakup, to je sve urađeno po zakonu. Sve što se ovde dešava, što rade paori iz Srbobrana i Bečeja, jeste po zakonu. Srbobran je kao opština sve uradila po zakonu, izdali su zemlju, napravili su ugovor i poljoprivrednici su ušli u posed. Ništa nije protivzakonito. Koordinator Ministarstva mora da potpiše ugovor. Po zakonu, nema drugu mogućnost nego da potpiše ugovor“. Branko Gajin, predsednik opštine Srbobran je rekao da je davanje u zakup državne zemlje u Srbobranu po zakonu: „Ovo jeste u skladu sa zakonom. Srbobranska opština je apsolutno poštovala jedan valjan zakon, a to je Zakon o poljoprivrednom zemljištu. A to što sada neko daje sebi za pravo, kao što koordinator Bubalo, da nešto ne potpiše, to je većopstrukcija zakona i niko nema pravo, pa zvao se i ministar, da opstruira zakon. Svi smo dužni da poštujemo zakon. Ako ste vi, kao građanka dužni, onda je i ministar dužan, on je svojim primerom dužniji da to poštuje, da pokaže nama kako vlada pravo i legalizam“. Predsednik opštine Srbobran je tom prilikom i pre privatizacije PIK-a „načeo“ priču o novcu i o načinu poslovanja kombinata: „Ima tu šef obezbeđenja, pa savetnik za bezbednost. Koji paor ima toliku mašineriju administrativaca? I onda pričamo zašto su takvi kolektivi nerentabilni i zašto zaposleni u tim PIK-ovima nemaju redovne prihode. Ne može se spasiti PIK ’Bečej’ sa 1.244 hektara srbobranske zemlje. To je zamena teza. Ovo zemljište se želi dati nekome bez naknade, nekome ko će da kupi PIK. I tek kada budemo videli ko bude kupio PIK, onda ćemo saznati ko stoji iza ove priče. Žao mi je što su radnici PIK-a izmanipulisani, ali oni bi pre svega trebali da se zapitaju: gde leži zlo u ovoj priči. Leži u njihovoj kući. Neka se zapitaju zašto je 95 posto kapitala njihove firme u dugovima? Koliko su dugovi firme? Ko je bacio u dugove tu firmu? Koliko je ova firma dužna državi i koliko su radnicima dužni za plate? Nije ova zemlja, 1.244 hektara, spas za taj kolektiv. Ako će ovo da spase PIK, mi ćemo dati tri puta toliko. Neka prvo pitaju svog direktora Satarića gde su novci i kako je vođen ovaj kolektiv. I kako se ti novci odlivaju iz kolektiva?“
Prvi čovek Srbobrana je naveo da od 14.000 hektara zemlje koju PIK obrađuje, u vlasništvu firme je svega 2.700 hektara (19,28 posto). „PIK 60 godina koristi tuđu nekretninu ne plaćajući arendu, ne plaćajući zakup i nisu u stanju da povećaju svoj zemljišni fond. Pa kakav je onda to domaćin?“ Nedugo potom na njivi je nastao haos. U prisustvu srbobranske i bečejske policije, oko 100 radnika PIK-a, zakupaca zemlje, poljoprivrednika, čelnika opštine Srbobran i Ivane Dulić-Marković, oko desetak traktora PIK-a bez upozorenja je jurnulo na njivu, blokirajući traktore zakupca Stajića, kako bi ga onemogućili da obrađuje zemlju. Ivana Dulić-Marković pokušala je telom da zaustavi traktore PIK-a, međutim, mašine su krenule ka njoj, te je na kraju bila prinuđena da se povuče. U opštem haosu čuli su se povici radnika PIK-a da njihovi traktori ne vrše nasilje, već sprečavaju da Srbobran neovlašćeno ulazi na PIK-ovu zemlju. Nakon jurnjave traktora, zakupac Blaža Stajić odlučio je da se povuče i da napusti parcelu koju je izlicitirao, rekavši da pametniji popušta i da neće da se svađa, a da će od PIK-a zatražiti da dobije drugo zemljište. Predsednik opštine Srbobran Branko Gajin prilikom napuštanja zemljišta rekao je da će se za sada povući, ali da će Srbobran istrajati u tome da celokupna državna zemlja sa teritorije te opštine bude data u zakup. Na „ratištu“ su potom ostali traktori PIK-a i policija. Radnici PIK-a, koji su takođe ostali na licu mesta, braneći ono što je, kako su rekli, njihovo.Nedugo zatim je u luksuznom automobilu na bojno polje stigao i generalni direktor PIK-a „Bečej“ Dragan Satarić. „Očigledno da iza ovog ima još nekih drugih stvari, ali to ćemo mi videti sa nadležnima. Moramo raspraviti ko privatizaciju PIK-a ’Bečej’ minira na ovako brutalan način i ko skreće pažnju javnosti na nešto što nema veze ni sa zakonom, ni sa institucijama, nego jednostavno ovo je hir, ovo su ljudi koji ne razumeju uopšte suštinu problema“. A suština problema je bila, po Satarićevom mišljenju, to što su maltene mitska bića umešala ruke. „Ono što smo pretpostavljali da će se dešavati, nažalost, desilo se danas, na Veliki petak. Antihristi su organizovali ovo na svoj način. Prema tome morate i ubuduće znati da ništa nas ne može iznenaditi u ovim uslovima. Firma koja 50 godina postoji, koja hrani ovu zemlju, zna se šta je ta firma, to je jedan nacionalni brend, izložena je danas bestijalnom, vulgarnom i brutalnom ataku. Ne biraju se sredstva protiv PIK-a ’Bečej’, vama se praktično ugrožava egzistencija, vaše se akcije na ovaj način obezvređuju, vaša se privatizacija na ovaj način onemogućava i uništava. Ovo je najbolji način da se napravi antimarketing, da se firma sroza što je moguće više pred predstojeću privatizaciju, da se ovde stvori tenzija, prašina i sve moguće…“, kazao je Satarić okupljenim radnicima. Istakao je da će se PIK „legitimno braniti“ od napada i najavio je krivične prijave protiv onih koji su uništili deo lucerke na spornoj parceli. „Borba“ za zemlju je nastavljena još mnogo dana. Najzad je, oko godinu dana nakon pokušaja ulaska Blaže Stajića i ostalih zakupaca u posed, pobedio zakon, ali do tada je bilo još mnogo protesta, u Srbobranu je čak Žandarmerija izvedena na ulicu protiv ljudi koji su protestovali zbog nepoštovanja Zakona o poljoprivrednom zemljištu u slučaju PIK-a, na „mitingu“ na njivi se, nakon privatizacije, pojavio i (su)vlasnik PIK-a Đorđije Nicović, koji, kao ranije generalni direktor PIK-a Dragan Satarić, takođe nije bio rad da se odrekne besplatne zemlje.
R.M.
Objavljivanje dodatka omogućio je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje
