Sredinom prošle godine opština Bečej (kao većinski vlasnik) i PIK „Bečej – Agrobečej“ osnovali su zajedničko preduzeće „Link FTO“ d.o.o. koje treba da se bavi čuvanjem poljoprivrednog zemljišta (poljočuvarska služba) i obezbeđivanjem javnih prostora u Bečeju (javna preduzeća, ustanove, centar grada, škole itd.).
Prema informacijama dobijenih od Andraša Boje, člana Opštinskog veća zaduženog za poljoprivredu, ovo preduzeće počelo je sa radom 5. oktobra prošle godine i trenutno ima dvanaest izvršilaca zajedno sa direktorom firme Bojanom Petkovićem. „Većinu zaposlenih u ovoj firmi čine radnici koji su bili angažovani po ugovoru o delu za dosadašnje poljočuvarske službe, a pošto je ovo mešovito preduzeće, i PIK ’Bečej’ će dati svoja tri radnika. Inače, imamo opštinsku odluku u kojoj stoji preporuka da poljočuvari budu sa teritorije svake mesne zajednice, odnosno katastarskog dela opštine, i koji poznaju teren i vlasnike poljoprivrednih zemljišta i dobara“, rekao je Boja.
Međutim, upravo iz mesnih zajednica stižu informacije o učestalosti, odnosno o povećanom broju krađa kako na poljima i u domaćinstvima, tako i o bespravnoj seči drva u vetrozaštitnom pojasu.
Na pitanje kako objašnjava ovu pojavu ako je opštinska poljočuvarska služba počela sa radom još prošle godine, Andraš Boja je odgovorio: „Da bi ova služba bila delotvorna, trebalo bi bar sada, u početku, povećati broj izvršilaca, međutim, mi za sada nemamo finansijskih mogućnosti da to uradimo. Zbog toga je još prošle godine u razgovorima sa poljoprivrednicima bilo reči o tome da se naplaćuje poljarina, da bismo mogli sa više izvršilaca bolje čuvati atar. Taj predlog sam izneo na sednici Opštinskog veća i predsedniku opštine, a trenutno je u toku formulisanje odluke o uvođenju poljarine, ona će najverovatnije biti od 150 do 300 dinara po hektaru, a to bi već omogućilo da poljočuvarska služba radi bezbedno i delotvorno.“
Boja je ukazao na još neke probleme koji sprečavaju efikasniji rad poljočuvarske službe, a tiču se zakona: „Što se tiče krađa i štete napravljene u poljoprivredi, tu je Krivični zakon po kom se kažnjavaju osobe koje izvrše krađe i to je suštinski problem države, jer naši zakoni nisu usklađeni da bi to funkcionisalo kako treba. Trebalo bi dosta stvari promeniti u zakonima Srbije, da se ne koristi Krivični zakon za kažnjavanje prestupa ili krađa u poljoprivredi, nego da se te stvari tretiraju kao prekršaji. Poljočuvari su podnosili prijave protiv počinilaca po prekršajnom postupku i tako su kažnjavani ljudi koji prave štetu u poljoprivredi, ali protiv svih onih koji naprave veću štetu, samo oštećena osoba, to jest vlasnik može da podnese krivičnu prijavu i to pod uslovom da ga uhvati na delu. U tom delu možemo pomoći, zato što je ova služba relativno dobro radila, jer je i hvatala počinioce, međutim, vlasnik zemljišta treba da podnese krivičnu prijavu i tu opština ne može ništa. Opština Bečej ima preko 40.000 hektara obradive površine, to je relativno teško čuvati i sačuvati i zbog toga je potrebna i pomoć građana koji treba da prijave lopove. Lokalna samouprava namerava da otvori i jednu besplatnu telefonsku liniju putem koje će građani moći da obaveste poljočuvarsku službu o krađama“.
Tri miliona za čuvare polja Preduzeće „Link FTO“ trebalo bi, osim čuvanja poljoprivrednog zemljišta, da se bavi i obezbeđivanjem javnih prostora, ali taj posao ne obavlja. Upitan zašto je to tako, Andraš Boja je odgovorio da je zbog ograničenih finansijskih sredstava opštine za sada akcenat stavljen na obezbeđenje useva na poljoprivrednom zemljištu, vetrozaštitnih pojaseva i na opremanje ove službe, a da je namera da „Link FTO“ u budućnosti obezbeđuje škole i ostale institucije, kao i da radi poslove za javna preduzeća i građane. |
Član Opštinskog veća je saopštio i da je zbog problema iz prethodnih godina, kada su stada nomadskih ovčara napravila ozbiljne štete poljoprivrednicima, lokalna samouprava donela odluku po kojoj je predviđeno da svi koji vrše ispašu na tuđoj njivi moraju da imaju pisano odobrenje o tome od vlasnika tih površina, kao i dozvolu od mesne zajednice preko čije teritorije treba da preteraju svoje stado ili vrše ispašu i čuvaju stado.
LJ.M.