„Dobar deo useva je skinut, žetva kukuruza i soje je pri kraju, osim određenih vrsta soje i suncokreta, ali će i to biti urađeno za nekoliko dana. Na određenim površinama, radi se od 50 do 100 hektara, imamo posebnu vrstu soje, to je druga setva ove godine, i suncokret, koji još nisu požnjeveni“, rekao je Andraš Boja, član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu.
Po podacima opštinskog odeljenja za poljoprivredu, merkantilni kukuruz je zasejan na oko 13.000 hektara, a semenski na 520 hektara. Suncokret zauzima površinu od 4.000 hektara, soja oko 6.500 hektara, dok je šećerna repa posejana na oko 2.000 hektara, a na 4.000 hektara je povrće i druge poljoprivredne kulture.
Prosek ostvarenog prinosa po toni kukuruza je zadovoljavajući uprkos lošim vremenskim prilikama. „U toku proleća i u avgustu nije bilo dovoljno padavina, ali bez obzira na to prosečan rod kukuruza je 7,4 tone po hektaru, a prinos semenskog kukuruza u PIK-u je tri tone. Otkupna cena kukuruza je opala zbog velike ponude, zato mnogi lageruju kukuruz i čekaju bolju otkupnu cenu. Trenutno se cena kukuruza do 14 procenata suve materije kreće od 14,5 do 15,5 dinara po kilogramu. Prinos suncokreta je 2,5 tone po hektaru, soja je malo podbacila i oko 2,6 tona je po hektaru, a šećerna repa je 51,5 tona po hektaru, to je blizu dosadašnjih prosečnih prinosa“, rekao je Boja.
Inače, skidanje šećerne repe još nije završeno, radi se po strategiji fabrika.
Prema rečima Boje, žetva je obavljena u optimalnim rokovima, čemu je doprinela suva jesen i lepo vreme, međutim, upravo ta suša sada pravi probleme oko jesenjih radova i pripreme zemljišta za setvu.
„Što se tiče setve pšenice za sledeću godinu, ona ide vrlo otežano, jer je tlo suvo. Jul i avgust mesec su bili gotovo bez padavina, suv je bio i septembar, tako da mnogi poljoprivrednici ne mogu da pripreme zemljište za jesenju setvu pšenice i ozimog ječma. Poljoprivrednici koji imaju odgovarajuće mašine, taj posao su već uradili, ali nemaju svi teške tanjirače ili podrivače pa ne mogu adekvatno da obrade suvo zemljište. Zato je za sada posejano jako malo ječma i pšenice. Pšenica će se sejati i u novembru, a možda čak i u decembru, kao i prošle godine, kada zbog previše padavina setva nije mogla da bude obavljena na vreme“, objasnio je član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu.
On je apelovao na poljoprivrednike da ne pale strnjišta, što je inače zakonom zabranjeno i kažnjava se na osnovu opštinske odluke i Zakona o poljoprivredi, kojim se predviđa i mogućnost da oni koji budu uhvaćeni u ovakvim aktivnostima izgube subvencije za naredne godine. „Opštinsko odeljenje za privredu podnosi prijave protiv počinioca, jer se desilo da je opštinska komisija za procenu štete nastalu u poljoprivredi već dva puta morala da izlazi na teren, zato što je prilikom paljevine došlo do prelaska plamena na susednu parcelu i oštetilo useve na njoj, a više od pet puta je intervenisala i protivpožarna dobrovoljna vatrogasna služba. Na neki način mogu da razumem poljoprivrednike koji ne mogu drugačije da obrade zemlju i pripreme je za setvu pa pribegavaju ovoj metodi, ali ona je protivzakonita i biće sankcionisana.“
Dobar prinos kukuruza, ali loša cena
Kiša je ovih dana prekinula berbu kukuruza, koji je prema informacijama iz OZZ Bečej, do sada obran sa oko 80 posto površina koje ova zadruga obuhvata. Direktor OZZ Bečej, Miroslav Glavaški, kaže da su prinosi relativno dobri i očekuje se oko 8 do 9 tona po hektaru, ali da je 95 posto poljoprivrednika kukuruz ostavilo na lageru čekajući bolju cenu otkupa koja je trenutno oko 15 dinara za veštački suv kukuruz.
„Cena kukuruza je niska zato što Dunav već mesec i po dana nije plovan u ovom delu, a to je jedan od osnovnih načina transporta ove robe koja je kabasta i puno ide za izvoz. To je sve uslovilo da je otkupna cena niska, jer nema transporta i trenutno nema zainteresovanosti za prodaju“, rekao je Glavaški.
Što se tiče žetve soje i suncokreta, ona je završena i prinosi su, prema rečima direktora zemljoradničke zadruge, zadovoljavajući ukoliko se uzmu u obzir vremenski uslovi.
„Suncokret je imao bolji rod, prosečni prinosi su daleko bolji nego prošle godine i kreću se čak između 2,8 do 3 tone po hektaru. Soja je podbacila u odnosu na prošlu godinu, ali nije toliko koliko smo očekivali, s obzirom na to da je bila izuzetna suša u julu i avgustu kada je soji najviše potrebna vlaga. Prinosi su oko 2,5 tone po hektaru, što je za 10 posto manje nego prošle godine. U toku je i vađenje šećerne repe. Prinosi su zadovoljavajući i kreću se preko 50 tona po hektaru. Cena repe je ove godine dobra i verovatno će proizvođači biti zadovoljni, jer jedino se tu beleži povećanje u odnosu na prošlu godinu. Repa se trenutno otkupljuje po 4,3 dinara, a prošle godine cena je bila tri dinara. Ove godine je Zadruga Bečej možda ostvarila i rekord u otkupu. Na lager je primljeno između 7-8.000 tona veštački suvog kukuruza. Otkupljeno je 5.700 tona suncokreta, što je skok od 50-60 posto u odnosu na prošlu godinu. Na to su uticali i novi tereni, otvorili smo otkupno mesto u Srpskoj Crnji i nekoliko u Sremu. Soja se standardno seje na površinama od oko 800 hektara, i sa dodatnim količinama sa drugih terena otkupljeno je oko 2.700 tona“, rekao je Glavaški i dodao da je isplata jesenjih kultura pri kraju ili je već završena.
Kasni setva pšenice
Iako je kiša prekinula berbu kukuruza i drugih poljoprivrednih kultura, ona je dobrodošla, kažu stručnjaci, jer će pšenice verovatno biti manje posejano nego što je bilo planirano.
„Ova kiša će izuzetno pomoći i za one površine koje su posejane, pšenica će imati vlagu da nikne, što je vrlo bitno, jer je dugo stajala u suvom. Od 21. do 24. oktobra palo je oko 25 litara kiše po metru kvadratnom, što je dovoljno da se pripremi zemljište za setvu pšenice na kukuruzištu, međutim, za to će trebati nekoliko dana i optimalni rok će proći. Verovatno će se setva pšenice obavljati i u novembru, tako da će se morati baciti više semena i to će poskupeti setvu. Problem je i sa đubrivom. Zbog vodostaja Dunava nije bilo sirovina i u poslednje dve nedelje se pojavila nestašica đubriva na tržištu, a za manje količine koje su bile u ponudi cena je povećana za 10 posto i više. Ugovoreno je i manje pšenice za setvu nego prošle godine, a podeljeno je i manje repromaterijala. Planirali smo da se pšenicom zaseje 2.000 hektara, međutim, do sada smo daleko manje ugovorili, oko 1.500 hektara. Očekujem da će biti smanjeno interesovanje za setvu pšenice i zbog niske otkupne cene od 16,5 dinara (plus PDV) za proizvođače, a to je 17,32 dinara po kilogramu za zemljoradnike. To je cena iz jula meseca koja se nije menjala četiri meseca“, objasnio je direktor zemljoradničke zadruge.
Na pitanje koliko će jesenja setva da bude skuplja od prošlogodišnje, Glavaški je odgovorio da očekuje da će setva biti skuplja preko 20 posto: „Ako uzmemo u obzir da je gorivo poskupelo za oko 10 posto i da je đubrivo skuplje između 20-30 posto u odnosu na isti period prošle godine, i setva će biti skuplja i to će opteretiti novu cenu koštanja koja mora biti viša nego ove godine“.
LJ.M.