trg_fontane
Položaj osoba sa invaliditetom, odnosno prava osoba sa invaliditetom uređeni su zakonima i podzakonskim aktima. Ustаv Rеpublikе Srbiје sаdrži оdrеdbе kоје sе оdnоsе nа prаvа оsоbа sа invаliditеtоm kоје dајu оsnоvu zа bližu rаzrаdu tih prаvа u zаkоnimа i pоdzаkоnskim аktimа. Postoje i zakoni koji regulišu isklјučivo prava osoba sa invaliditetom u pojedinim oblastima društvenih odnosa (lex specialis), kao Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošlјavanju osoba sa invaliditetom, ali u vеlikоm brојu slučајеvа odredbe koje se odnose na prava osoba sa invaliditetom možemo naći i u drugim zakonima i podzakonskim aktima kojima se na sistemski način regulišu različite oblasti života i društvenih odnosa (Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o radu, Zakon o socijalnoj zaštiti, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju i dr.). Opštine i gradovi svojim opštim aktima mogu propisati dodatna prava za osobe sa invaliditetom. Najčešće se radi o određenim povlasticama s ciljem obezbeđivanja višeg stepena sоciјаlnе sigurnоsti i zbrinjаvаnjа оsоbа sа invаliditеtоm.
Prava osoba sa invaliditetom regulisana su mnоgоbrojnim međunarodnim konvencijama koje je Srbija ratifikovala. Najznačajnija konvencija je Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom koja je postala sastavni deo pravnog sistema Srbije donošenjem Zakona o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.
Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom uređuje se opšti režim zabrane diskriminacije osoba po osnovu invalidnosti. Vlada Srbije donela je 2006. godine i Strategiju unapređenja položaja osoba sa invaliditetom. Nјen strateški cilј je unapređenje položaja osoba sa invaliditetom do pozicije ravnopravnih građana. Strategija obuhvata period od 2007. do 2015. godine. Аlаrmаntnо је tо dа аkciоni plаnоvi kојi bi trеbаlо dа služе еfikаsnоm sprоvоđеnju cilја Strаtеgiје ni nаkоn skоrо sеdаm gоdinа оd usvајаnjа Strаtеgiје nisu dоnеsеni. Pојеdinе јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе dоnеlе su lоkаlnе аkciоnе plаnоvе zа unаprеđеnjе pоlоžаја оsоbа sа invаliditеtоm, аli upitnо је u kојој sе mеri оni sprоvоdе.
Usvојеni prоpisi pоstаvili su visok standard, аli je problem (ne)primenjivanje tih propisa u realnom životu.
Ipak, ima primera dobre prakse, recimo, u Novom Sadu, gde postoje programi podrške osobama sa invaliditetom: besplatan dnevni boravak u osnovnoj školi za decu predškolskog uzrasta i besplatan dnevni bоravаk za decu sa smetnjama u razvoju i omladini sa invaliditetom, dodatna socijalna podrška detetu i učeniku, programi razvoja usluga koje podržavaju život u prirodnoj porodici (rana intervencija i stimulacija dece uzrasta od 0 do 7 godina sa oštećenjem sluha, vida i višestrukim smetnjama u razvoju i psihosocijalna podrška roditelјima, servisi za čuvanje dece), programi razvoja usluga podrške za samostalan život i podsticanje uklјučenosti (zaštićeno stanovanje korisnika Doma „Veternik“ u otvorenoj sredini uz stručnu podršku, servisi za podršku stanovanju-kućne zajednice, radni centar), programi udruženja (35 udruženja po javnom konkursu – programske aktivnosti 15 udruženja koje se sprovode u kontinuitetu tokom cele godine), info-centar za osobe sa invaliditetom, SOS služba za žene sa invaliditetom izložene nasilјu, dispečerski centar za prevoz osoba sa invaliditetom i osoba sa otežanim kretanjem, servis personalnih asistenata, psihološko savetovalište, informativno-edukativne aktivnosti, program „Predah“, klimatski i rehabilitacioni oporavak dece i omladine sa smetnjama u razvoju, besplatan parking i prevoz u gradskom i prigradskom saobraćaju, besplatne ulaznice za kupаlištе „Štrand“ itd. Novi Sad pruža neposrednu i posrednu podršku osobama sa invaliditetom u оblаsti оbrаzоvаnjа.
U opštini Bečej malo toga postoji od navedenih stvari.
Bečej ne promoviše prava osoba sa invaliditetom?
U istraživanju pokrajinskog ombudsmana o položaju osoba sa invaliditetom navode se mnoge poražavajuće činjenice, recimo, od toga da postoje opštine u kojima gradska kuća nema prilagođen prilaz osobama sa invaliditetom (korisnici kolica), do toga da pojedine lokalne samouprave ne rade ništa na promovisanju prava osoba sa invaliditetom – taj posao, inače, ne košta ništa, ili ne košta mnogo. Na pitanje pokrajinskog ombudsmana da li јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе radе na promovisanju prava osoba sa invaliditetom, 12 opština je odgovorilo potvrdno, dok su samo iz opštine Stara Pazova istakli da veoma mnogo rade u tom smislu. Po dеsеt opština je odgovorilo da rade malo, odnosno da ne mogu da procene, a čеtiri opštine su odgovorile da ne rade na promovisanju prava osoba sa invaliditetom – jedna od tih opština je Bečej.
Prema rеzultаtima istrаživаnjа, pоkrајinski оmbudsmаn је zаklјučiо dа jеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе nа tеritоriјi Vојvоdinе nisu dоnеlе nоrmаtivnе аktе kојimа nа sistеmаtičаn i svеоbuhvаtаn nаčin rеgulišu pitаnjа prаvа i pоlоžаја оsоbа sа invаliditеtоm, prоgrаmi i mеrе kоје prеduzimајu јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе sа cilјеm unаprеđеnjа pоlоžаја оsоbа sа invаliditеtоm i njihоvоg uklјučivаnjа u društvеnе tоkоvе prеtеžnо sе svоdе nа pružаnjе finаnsiјskе i mаtеriјаlnе pоdrškе udružеnjimа i оrgаnizаciјаmа kоје sе bаvе оvim pitаnjimа. Sа drugе strаnе, nеpоsrеdnа pоdrškа јеdinicа lоkаlnе sаmоuprаvе unаprеđеnju pоlоžаја оsоbа sа invаliditеtоm оglеdа sе u nаstојаnju dа sе izvršаvајu i sprоvоdе оdrеdbе zаkоnskih i drugih prаvnih аkаtа. Primеnа prоpisа u vеlikој mеri zаvisi оd kаpаcitеtа јеdinicа lоkаlnе sаmоuprаvе, finаnsiјskih, stručnih, kао i оd stаnjа u sаmоm lоkаlnоm оkružеnju prе usvајаnjа prоpisа.
Ombudsman je zaključio i da pristupаčnоst оkružеnjа, kао prеduslоv оstvаrivаnjа prаvа оsоbа sа invаliditеtоm u svim оstаlim оblаstimа, niје u оdgоvаrајućој mеri pоstignut u јеdinicаmа lоkаlnе sаmоuprаvе.
Pоkrајinski оmbudsmаn je opštinama i gradovima u Vojvodini uputio sledeće preporuke: pоtrеbnо је sаčiniti lоkаlnе strаtеškе dоkumеntе о unаprеđеnju pоlоžаја i prаvа оsоbа sа invаliditеtоm kаkо bi sе pоtrеbе zа prеduzimаnjеm оdgоvаrајućih mеrа nа lоkаlnоm nivоu sаglеdаlе nа svеоbuhvаtаn i sistеmаtičаn nаčin i dа bi sе stvоrili uslоvi dа sе dоslеdnо primеnjuјu оdrеdbе prоpisа u оvој оblаsti; pоtrеbnо је dа sе ustаnоvi pоsеbаn fоnd ili liniја u budžеtimа јеdinicа lоkаlnе sаmоuprаvе zа pоdršku prоgrаmа i mеrа, оdnоsnо zа sprоvоđеnjе pоlitikе unаprеđеnjа pоlоžаја оsоbа sа invаliditеtоm; pоtrеbnо је dа svаkа јеdinicа lоkаlnе sаmоuprаvе uspоstаvi stručnо tеlо, službu ili drugi vid оrgаnizоvаnе stručnе pоdrškе nаdlеžnе zа pitаnjа prаvа оsоbа sа invаliditеtоm.
Usluga „Pomoć u kući“ za decu sa ivaliditetom
U okviru projekta „Razvoj usluga u zajednici za decu sa invaliditetom i njihove porodice“ koji finansira Evropska unija, a realizuje se u tročlanom partnerstvu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Evropske unije i UNICEF-a, nastalo je šest priručnika za pružaoce lokalnih usluga za porodice i decu sa invaliditetom.
Priručnici su osmišljeni kao skup praktičnih ideja, saveta i preporuka za uspostavljanje i unapređivanje usluga za porodice i decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, sa ciljem da se pospeši socijalna inkluzija i spreči institucionalizacija ove dece.
Jedna od usluga koje već neke opštine u Srbiji praktikuju – opština Bečej ne – jeste usluga „Pomoć u kući“ za decu sa invaliditetom i njihove porodice. Osnovni koraci u procesu uspostavljanja te usluge, koju bi trebala da finansira lokalna samouprava, sama i/ili kroz projekat – su analiza potreba i definisanje prioriteta u lokalnoj zajednici, formulisanje lokalnih strateških dokumenata, usvajanje neophodnih podzakonskih akata, donošenje odluka i sklapanje ugovora sa pružaocima usluge, upućivanje korisnika na uslugu i definisanje uloge koju u tome ima centar za socijalni rad.
Na Fakultetu političkih nauka je u januaru 2013. godine održana konferencija „Usluge u zajednici za decu sa smetnjama u razvoju: prva iskustva i rezultati istraživanja“, na kojoj su učesnici, između ostalog, govorili i o usluzi „Pomoć u kući“. „Ciljna grupa kojoj se usluge ’Pomoć u kući’ omogućavaju jesu deca sa smetnjama u razvoju, uzrasta od četiri do osamnaest godina i lica od 18 do 26 godina kod kojih je produženo roditeljsko staranje. Za svako dete je izrađen individualni plan podrške čija se revizija vrši na svakih šest meseci“, rekla je Mirjana Barošević iz Centra za socijalni rad iz Kikinde.
Jedan od primera dobre prakse je Užice, naime užički Centar za socijalni rad, uz podršku EU, pre dve godine pokrenuo je projekat „Pomoć i nega u kući za decu sa smetnjama u razvoju“. Od tada, projekat je prerastao u stalnu uslugu Centra, koju, uz podršku grada, koristi šest porodica.
Narodna skupština Republike Srbije usvojila je novi Zakon o socijalnoj zaštiti u martu 2011. Članom 40 Zakona definisane su grupe usluga socijalne zaštite, između ostalog i usluga „Pomoć u kući“.
Primena novih i starih metoda lečenja
Nedavno je u Italiji definisan potencijalno novi metod lečenja multiple skleroze – jednostavnom operacijom angioplastike jugularnih vena. Srbija je jedna od prvih zemalja u regionu gde je omogućena primena ove nove metode na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, tako da osobe sa multiplom sklerozom mogu da obave ovu jednostavnu operaciju bez troškova u Kliničkom centru Beograd i Kliničkom centru Niš.
Nažalost, u Srbiji mnoge terapije, pre svega za decu sa invaliditetom, nisu priznate, i roditelji ih sami moraju plaćati, a često nisu u situaciji, jer su terapije veoma skupe.
Ono što je u Vojvodini obezbeđeno u institucionalnim okvirima – u Dečjoj bolnici u Novom Sadu – jeste Vojta terapija. Međutim, roditelji veoma često ne mogu da savladaju način samostalnog izvođenja terapije u kućnim uslovima – tri puta na dan – zbog kratkoće vremena koje im se posvećuje u bolnici, te su prinuđeni, ako imaju novca, da odlaze u privatnu ordinaciju, gde za dvonedeljnu obuku moraju da plate više stotina evra. U bolnici u Novom Sadu je obezbeđena radna terapija i kineziterapija, na koje deca imaju pravo nekoliko puta u toku godine.
Ukoliko je deci sa invaliditetom potrebna, recimo, učestala kineziterapija (a jeste), ABR terapija, therasuit terapija, itd, te terapije roditelji sami moraju da finansiraju. Reč je o skupim terapijama, recimo, therasuit u Novom Sadu košta oko 1.200 evra (tri nedelje tretmana).
U susednoj Mađarskoj postoji jedna terapija za decu sa invaliditetom, naziv je terapija Devenj, koja je veoma učinkovita ukoliko se počne raditi u ranom uzrastu (kada beba ima tek nekoliko meseci). Bečeju je najbliži Segedin, gde postoji licenciran terapeut koji sprovodi terapiju Devenj – 45 minuta rada sa detetom košta oko 10 evra.
Hipoterapija je omogućena u Novom Sadu. Ovu terapiju pokrenulo je udruženje „Hipotens” uz Konjički centar (iza Novosadskog sajma). Da bi deca sa invaliditetom mogla da idu na hipoterapiju koju je pokrenulo udruženje „Hipotens“, potrebno je da imaju odobrenje fizijatra iz Dečje bolnice (terapija nije besplatna).
U terapiji za decu sa teškoćama u razvoju ili za decu koja imaju autizam koriste se, između ostalog, i senzorne sobe. Ova vrsta prostora se već decenijama koristi u svetu. Senzorne sobe imaju podove i zidove obložene mekim strunjačama, a opremljene su reflektorima u boji, loptama različitih boja, tubama sa tečnošću, foteljama koje pri upotrebi omogućavaju audio-vibracije itd. Deca sama biraju stimulaciju, što im pomaže da se umire i povećava spremnost za učenje i primanje novih sadržaja.
U školi „Bratstvo“ u Bečeju postoji senzorna soba, međutim, nije opremljena svim potrepštinama, te bi bilo potrebno da ova škola dobije sprave, naprave i ostali materijal koji je potreban za optimalan rad sa decom.
Pored toga, školi „Bratstvo“ bi bilo potrebno da angažuje somatopeda (za decu sa motoričkim poteškoćama) i tiflologa (za decu sa oštećenjem vida), međutim, ti stručnjaci ovoj školi, po raspoloživim informacijama novinara Bečejskog mozaika, nisu odobreni.
Terapijski vrt
U novembru 2010. otvoren je prvi terapijski vrt na Adi Ciganliji, koji se prostire na 10 ari, a koji će u prvo vreme koristiti omladina iz dnevnog boravka sa teškoćama u razvoju. Hortikulturna terapija je odavno poznata u svetu kao veoma delotvorna za osobe koje imaju teškoće u razvoju, kao i za sve vrste stresa, odnosno bolesti zavisnosti.
Dostupne plaže
Opština Bečej nema čak ni uređenu plažu na obali reke Tise, a kamoli dostupnu za osobe sa invaliditetom. U razvijenom svetu (recimo, Portugal) da bi plaža bila proglašena dostupnom, mora da zadovolji najmanje šest preduslova: parking-mesta, pristupačnost plaže, pristupačnost vode (rampa ili ravan prilaz), staze na pesku, pristupačne toalete i lak pristup prvoj pomoći. Dodatno, takva plaža mora imati spasioca. Neke od plaža takođe imaju opremu poput kolica ili štaka koje se mogu upotrebljavati u vodi.
Usluga personalnih asistenata
Usluga personalnih asistenata osobama sa invaliditetom, nakon usvajanja novog Zakona o socijalnoj zaštiti i zvanično je postala priznata usluga socijalne zaštite u Srbiji.
Servis personalnih asistenata je usluga kojom se obezbeđuje podrška osobama sa invaliditetom sa visokim stepenom zavisnosti od fizičke pomoći drugih ljudi za obavljanje svakodnevnih aktivnosti: od lične higijene, preko izlaska iz kuće, do podrške neophodne za obavljanje posla, odnosno vođenje aktivnijeg života.
Obezbeđenje ove vrste usluge socijalne zaštite doprinosi smanjenju njihove zavisnosti od porodice i drugih ljudi, povećava samostalnost, omogućava njihovo veće društveno i radno angažovanje i obezbeđuje bolji kvalitet života. Istovremeno smanjuje nezaposlenost, kako korisnika, tako i osoba koje dobijaju posao kao personalni asistenti.
Prema novom zakonu, uslugu treba da finansiraju lokalne samouprave, dok pružaoci usluge mogu biti različite institucije ili organizacije, uključujući i udruženja osoba sa invaliditetom, koje budu dobile licencu za pružanje ove usluge.
Ko ima pravo na tuđu negu?
Pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica ima lice kome je zbog telesnog ili senzornog oštećenja, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju neophodna pomoć i nega drugog lica u ostvarivanju osnovnih životnih aktivnosti (čl. 92, st. 1 Zakona o socijalnoj zaštiti). Potreba za pomoći i negom drugog lica postoji kod lica kome je usled telesnog oštećenja, oštećenja čula vida koje uzrokuje gubitak osećaja svetlosti sa tačnom projekcijom ili se vid postiže sa korekcijom 0.05, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju neophodna pomoć i nega drugog lica radi zadovoljenja osnovnih životnih potreba i koje ne može da ustane iz kreveta, da se kreće unutar stana bez upotrebe pomagala, da se hrani, svlači, oblači ili da održava osnovnu ličnu higijenu bez pomoći drugog lica (čl. 92, st. 5).
Pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica se ostvaruje u postupku propisanom propisima o penzijsko-invalidskom osiguranju.
Zakon predviđa da je iznos mesečnog dodatka za pomoć i negu drugog lica 7.600 dinara (u vreme donošenja zakona, sada je taj iznos nešto veći od 9.000 dinara) i da se usklađuje sa indeksom potrošačkih cena dva puta godišnje.
Pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica ima osoba kojoj je na osnovu propisa o penzijsko-invalidskom osiguranju utvrđeno telesno oštećenje od 100 procenata po jednom osnovu, ili da ima trajni organski poremećaj neurološkog ili psihičkog tipa. Pravo na uvećani dodatak takođe stiče i lice koje ima više oštećenja, s tim da nivo oštećenja iznosi po 70% i više procenata po najmanje dva osnova.
Zakon takođe predviđa da jedan od roditelja koji nije u radnom odnosu, a koji najmanje 15 godina neposredno neguje svoje dete koje je ostvarilo pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, ima pravo na posebnu novčanu naknadu u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja u visini najniže penzije u osiguranju zaposlenih, kad navrši opšti starosni uslov za ostvarivanje penzije prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, ako nije ostvario pravo na penziju.
Mesečni iznos uvećane naknade je 23.500 dinara (u vreme donošenja zakona, danas oko 26.000 dinara) i on se usklađuje sa indeksom potrošačkih cena dva puta godišnje.
Postupak za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć, prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica i prava na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica pokreće se po zahtevu, a može se pokrenuti i po službenoj dužnosti.
Pravo na novčanu socijalnu pomoć, pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica i pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica priznaje se od dana podnošenja zahteva ako su u momentu podnošenja zahteva ispunjeni uslovi za priznavanje prava.
O pravu na novčanu socijalnu pomoć, pravu na dodatak za pomoć i negu drugog lica i pravu na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, odlučuje centar za socijalni rad osnovan za teritoriju na kojoj podnosilac zahteva ima prebivalište, odnosno boravište, nakon nalaza lekarske komisije (u slučaju Bečeja prvostepena lekarska komisija je u Novom Sadu).
Uprkos tome što bi lekarska komisija trebala da donese nalaz po zahtevu eventualnog korisnika tuđe nege i pomoći za oko dva meseca od upućivanja zahteva, realnost je sasvim drugačija: na nalaz lekarske komisije (organ veštačenja) iz Novog Sada Bečejci čekaju i 7-8 i više meseci. Građani iz Bečeja su se obraćali i pokrajinskom ombudsmanu zbog nepoštovanja tog roka, međutim, uprkos intervenciji ombudsmana, organ veštačenja u Novom Sadu nije poštovao rok od dva meseca.
Inkluzivno obrazovanje
Inkluzivno obrazovanje počinje u dečjim vrtićima. Deca u vrtićima sada imaju prilike da se upoznaju sa različitostima kroz slikovnice iz edicije „Naš novi prijatelj“ kroz koje mogu više da nauče o deci sa invaliditetom.
Školske 2010/2011. godine započeo je proces obaveznog inkluzivnog obrazovanja, počev od predškolskog uzrasta.
Deca koja se sa inkluzijom sretnu u predškolskom periodu imaće mnogo manje teškoća da se prilagode tom procesu u kasnijem školovanju i životu.
Još jedan od načina koji treba da pomogne proces inkluzije jeste i angažovanje pedagoških asistenata, čija pomoć će omogućiti deci da se lakše uklope u proces inkluzivnog obrazovanja.
Proces inkluzije u vrtićima teče postepeno, tako da se pripreme i deca koja imaju određene teškoće, ali i vaspitači i deca koja pohađaju redovan program. Tako na primer, u Beogradu, od 59.000 dece koja pohađaju vrtiće, 1.180 ima neku teškoću u razvoju; postoji 30 razvojnih grupa u kojima se radi sa ovom decom, dok se paralelno odvija i priprema sa vaspitačima i drugom decom kako bi se proces uklapanja što brže i lakše završio.
Počev od školske 2010/2011. godine započeo je proces obaveznog inkluzivnog obrazovanja u školama, koji je do usvajanja Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (septembra 2009) bio ostavljen kao mogućnost, te se sporo prihvatao, a najveće probleme sa prihvatanjem imala su upravo deca čiji su roditelji želeli da iskoriste tu zakonsku mogućnost. Kako bi pružilo podršku ovom procesu, Ministarstvo prosvete je formiralo mrežu podrške nastavnicima i školama za uvođenje inkluzivne obrazovne prakse.
Stipendije – prvi put i za srednjoškolce sa invaliditetom
Sekretarijat za obrazovanje grada Beograda je u januaru ove godine raspisao redovan konkurs za stipendije za srednjoškolce i studente. Po prvi put ove godine, priliku da dobiju stipendiju imaju i studenti i srednjoškolci sa invaliditetom. Od 466 stipendija koje su na raspolaganju, 156 je bilo namenjeno mladima koji imaju neki oblik invaliditeta. Za slepe i slabovide studente Pravnog fakulteta dostupni su svi udžbenici i materijali. Program je osmišljen na Elektrotehničkom fakultetu u Novom Sadu i koristi se za sve pisane elektronske forme, uključujući i internet prezentacije i elektronsku komunikaciju.
Što se obrazovanja tiče, navodimo primer Hrvatske. Tamo postoji nastava za decu koja nisu u mogućnosti da pohađaju školu. Za decu koja su na duže vreme smeštena u bolnicu predviđena je osnovnoškolska nastava u bolnici, koju sprovodi najbliža osnovna škola. Za decu koja su zbog hroničnih bolesti sprečena da pohađaju nastavu organizuje se individualna osnovno-školska nastava u kući, što takođe sprovodi najbliža škola.
Zapošljavanje
Nacionalna služba za zapošljavanje otvorila je Centar za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje. Ovaj centar pruža niz različitih usluga građanima koji imaju invaliditet, a traže posao. Centar pruža informacije o kretanjima na tržištu rada, savetovanje i posredovanje u zapošljavanju, ali i savetovanje o planiranju karijere bazirano na kvalifikacijama. Centar organizuje radionice za traženje posla, kao i niz različitih obuka uz pomoć asistivnih tehnologija, kako bi obuke bile prilagođene osobama sa bilo kojom vrstom invaliditeta. NZS pruža i obuku, kao i jednokratnu finansijsku pomoć za pokretanje sopstvenog posla i samozapošljavanje.
U decembru 2010. Nacionalna služba je otvorila poseban telefon za informacije vezane za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Prema podacima pokrajinskog ombudsmana iz 2011. godine, od 73 pokrajinskih i lokalnih organa uprave, javnih ustanova i preduzeća, ukupan broj zaposlenih iznosi 9.237, dok ukupan broj zaposlenih osoba sa invaliditetom iznosi 225 (samo u Javnom preduzeću Vojvodina šume zaposleno je 125 osoba sa invaliditetom). U odnosu na ukupan broj zaposlenih u ispitanim institucijama broj zaposlenih osoba sa invaliditetom iznosi oko 2%, dok se zastupljenost zaposlenih osoba sa invaliditetom posmatrano po institucijama kreće od 0 do 8% (JP Vojvodina šume).
Savet za osobe sa invaliditetom
Vlada Srbije obrazovala je Savet za osobe sa invaliditetom. Zadaci Saveta su da razmatra pitanja društvenog i ekonomskog položaja osoba sa invaliditetom i pokreće inicijative za koordinaciju sa državnim organima u postupku donošenja propisa; sprovođenje zakonskih i drugih propisa o zaštiti osoba sa invaliditetom; usvajanje međunarodnih akata iz oblasti zaštite osoba sa invaliditetom; uspostavljanje i ostvarivanje saradnje sa vladinim i nevladinim međunarodnim organizacijama koje se bave zaštitom osoba sa invaliditetom.
Pristup informacijama
Vodič kroz prava osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji objavljen je na sajtu Ministarstvo za rad, taj dokument daje pregled zakonskog okvira za prava i sprečavanje diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Portal za osobe sa invaliditetom takođe nudi informacije, kao i besplatnu pravnu pomoć koju građani mogu koristiti putem elektronske komunikacije.
Kako to rade drugi? Vlada Velike Britanije ima dobar primer pristupa informacijama. Na jednoj od zvaničnih internet prezentacija postoji posebna stranica posvećena informacijama koje su važne za osobe sa invaliditetom. Na njoj se mogu naći vladini odgovori na zahteve udruženja osoba sa invaliditetom, kao i informacije vezane za konsultacije Vlade sa organizacijama i osobama sa invaliditetom, i informacije o pravima osoba sa invaliditetom i vladinim programima vezanim za zapošljavanje, obrazovanje, transport, stambeni prostor, finansijskoj podršci, zdravstvenoj zaštiti, ali i uopšte o pravima osoba sa invaliditetom, pa čak i informacije o putovanjima i mogućnostima za provođenje slobodnog vremena. Na ovaj način, koji nije ni skup ni komplikovan, vlada Velike Britanije je omogućila svim osobama sa invaliditetom jednostavno i brzo dolaženje do pouzdanih i ažurnih informacija iz svih oblasti života.
Takav primer bi trebala da sledi i Vlada Srbije.
Korisni linkovi
– Мinistаrstvо za rаd, zаpоšlјаvаnje boračka i sоciјаlna pitanja
http://www.minrzs.gov.rs/index.php
– Pоvеrеnik zа zаštitu rаvnоprаvnоsti
http://www.ravnopravnost.gov.rs/
– Zаštitnik grаđаnа Rеpublikе Srbiје
http://www.ombudsman.rs/
– Pоkrајinski оmbudsmаn
http://www.ombudsmanapv.org/ombjo/
– Nаciоnаlnа оrgаnizаciја оsоbа sа invаliditеtоm
http://www.noois.rs/
– Cеntаr zа rаzvој inkluzivnоg društvа
http://www.crid.org.rs
– Cеntаr živеti usprаvnо
www.czuns.org/
– Cеntаr zа sаmоstаlni živоt оsоbа sа invаliditеtоm Srbiје
http://www.cilsrbija.org/
– Rеsursni cеntаr zа оsоbе sа invаliditеtоm
http://resursnicentar.ehons.org/rs/
-…Iz krugа – Vојvоdinа, оrgаnizаciја zа pоdršku žеnаmа sа invаliditеtоm
http://www.izkrugavojvodina.org/
R.M.
(izvori: štampa; Ministarstva RS, Vodič kroz prava osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji – Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, 2014)
Objavljivanje dodatka omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja
