Podržite Bečejski mozaik

Dostupan za sve, finansiran od strane čitalaca

Arhiva |

Impresum |

Kontakt |

Pretražite

Logo Becejski

Popis i zatvaranje nebezbednih dečjih igrališta: Popravka sedam igrališta još nije započeta

Popis i zatvaranje nebezbednih dečjih igrališta: Popravka sedam igrališta još nije započetatrg_fontane

Javno preduzeće Komunalac je u saradnji sa Opštinskom upravom 11. maja zatvorilo 5 dečjih igrališta, jer nisu bila bezbedna za korišćenje.

Zatvorena su igrališta u naselju 7 sekretara SKOJ-a, na zelenoj površini u Dositejevoj ulici iza robne kuće, ispred kuće u Potiskoj ulici broj 6, prekoputa „Male pijace“ na uglu ulica Proleterska i Hunjadi Janoša i ispred kuće u ulici Severa Đurkića broj 17.

Još je u toku proveravanje preostalih igrališta – na teritoriji opštine trebalo bi da ih bude 27 – i verovatno će još neko biti proglašeno nebezbednim za korišćenje.

Do 11. maja zatvorena igrališta su ograđena trakom da bi građani znali da nisu pogodna za korišćenje, međutim, v.d. direktora Komunalca Željko Plavšić je nekoliko dana kasnije rekao da su vandali na nekoliko lokacija već pocepali trake i natpise s upozorenjem o zatvorenom igralištu i apelovao je na njih da to ne čine. Apel nije urodio plodom, jer sada, desetak dana kasnije, na većini zatvorenih igrališta nedostaju trake kojima su ograđena, te neupućeni roditelji i njihova deca ne znaju da ta mesta nisu bezbedna za igru. Plavšić je 23. maja rekao da će poslati nadležne na igrališta kako bi ona bila ponovo ograđena. Stiče se utisak da igrališta u Bečeju ne nadgleda niko, mada bi taj posao, dok se ne postavi video nadzor, moglo da radi opštinsko preduzeće Link FTO, koje osim organizovanja poljočuvarske službe, u opisu rada ima i obezbeđenje.  

Gde je nestala teretana na otvorenom?

U opštini Bečej nisu uništena samo dečja igrališta, već i „igralište“ za odrasle, takozvana teretana na otvorenom, koja je na obali Tise postavljena 2012. godine. Na šetalištu kraj reke Tise u Bečeju nešto više od godinu dana nakon postavljanja, bilo je 7 oštećenih sprava i jedno prazno betonsko postolje. Teretana je „živela“ godinu dana, a od tada nije pogodna za korišćenje i do proleća 2017. godine nikom nije palo na pamet da je sanira, popravi, dopuni ili skloni sa šetališta kraj reke.
Podsetimo se da „vežbaonica“ na otvorenom nije bila jeftina, iz opštinskog budžeta je u tu svrhu 2012. godine potrošeno oko 1,8 miliona dinara.
Firma „Eurocoop“ Orlando Guljaš PR u toku 2012. godine dobila je posao nabavke i montaže teretane na otvorenom. Ugovor s tom firmom nakon postupka javne nabavke male vrednosti 10. aprila 2012. godine potpisali su ovlašćeno lice za „Eurocoop“ Tibor Guljaš i predsednik opštine Peter Knezi. Prethodno, o postupku javne nabavke male vrednosti nadležni u opštini obavestili su tri potencijalna ponuđača, kako pravila nalažu. Međutim, indikativno je da su ponuđači bili sledeći: SZR „Europlast“, SZR „Eurocoop“ (obe firme u vlasništvu porodice Guljaš) i SZR „Eurovar“ (firma koja je tada sarađivala, po priznanju preduzetnice na čije ime se vodila, sa Guljašem). Ponudu je dostavila samo jedna od pozvanih firmi – „Eurocoop“.
Za postavljanje otvorene teretane koja je u sastavu imala 7 sprava i jedno pomagalo, uključujući i pripremu terena i betoniranje, firmi „Eurocoop“ plaćeno je 1.715.000 dinara. Doduše, za izradu postolja (betonska ploča) za otvorenu teretanu angažovana je bečejska firma „Termo-stan“ d.o.o. u aprilu 2012. godine. U ponudi sa tehničkim specifikacijama za javnu nabavku građevinskih radova, u okviru kojih je bila i izrada postolja, „Termo-stan“ je naveo da izrada postolja za otvorenu teretanu košta 32.000 dinara (bez PDV-a).
Ukoliko je za 1.715.000 dinara kupljeno 7 sprava i jedno pomagalo, neka bude ukupno 8 sprava, cena jedne sprave je iznosila 214.375 dinara, to jest oko 1.950 evra.

Uprkos tome što je, prema najavama iz Komunalca, prošle nedelje trebalo da bude započeta popravka 7 odabranih igrališta – pet dosad zatvorenih u Bečeju i dva u Bačkom Petrovom Selu – taj posao 23. maja još nije bio započet. Kako je v.d. direktora Komunalca rekao, još se sastavlja precizna specifikacija potrebnih popravki na igralištima, a prema njegovoj proceni, saniranje uništenih igrališta trebalo bi da bude započeto početkom juna meseca. Komunalac je za te potrebe iz sopstvenog budžeta obezbedio 330.000 dinara.

Podsetimo da su dečja igrališta na teritoriji opštine Bečej godinama unazad u veoma lošem stanju, neka od njih su opasna po život mališana – recimo, ono iza robne kuće i na obali kanala u Picoderu – i o njima prethodnih godina nije vođeno računa uprkos sugestijama, apelima i žalbama građana.

Javnom preduzeću Komunalac su krajem prošle godine, na 9. sednici bečejskog parlamenta proširene nadležnosti zbog gašenja Javnog preduzeća Direkcija za izgradnju i sada je ovo komunalno preduzeće nadležno za održavanje dečjih igrališta.

Poslednji put je ulagano u igrališta 2011. i 2012. godine, a u junu mesecu 2016. godine, kada je novinar Bečejskog mozaik postavio pitanje tadašnjem predsedniku opštine Vuku Radojeviću o tome da li će i kada igrališta biti rekonstruisana, dobio je odgovor: „Verujem da ćemo tokom ove godine izraditi adekvatna pravna akta a da ćemo određena sredstva izdvojiti u budžetu opštine za narednu budžetsku godinu, ali vrlo jasno definisati prava i obaveze kroz odgovarajuća pravna akta u smislu odgovornosti određenih javnih preduzeća i ustanova za upravljanje dečjim igralištima. Sve je to, međutim, uzaludno ako mi kao građani ne budemo dovoljno odgovorni i ne budemo se domaćinski ponašali prema javnoj svojini, što jesu i dečja igrališta“.

Za sada, prema informacijama novinara, nisu izrađena pravna akta u vezi sa igralištima.

Podsetimo i na to da je poslednji popis igrališta na teritoriji opštine urađen 2009. godine. Po elaboratu iz 2009. godine na teritoriji opštine bilo je 27 igrališta, od kojih je svega 5 imalo odobrenje za postavljanje, to jest 18,5 odsto, a u funkciji je bilo 12 igrališta (44,4 odsto).

U elaboratu urađenom pre sedam godina navodi se i da ni za jedno igralište nije urađen adekvatan projekat uređenja, niti je urađen tehnički projekat za mobilijar, „a da se ne govori o tome da nema saglasnosti na korišćenje od strane ovlašćene ustanove za zaštitu na radu i zaštitu zdravlja koja se bavi takvom stručnom problematikom, iako je to i za obične objekte i konstrukcije u obavezi da se uradi od strane investitora, kao i da se objekat tehnički zaprimi“.

B.M.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *