trg_fontane
Građani koji žive u zelenim zgradama i u porodičnim kućama u Malom ritu – da je bilo i ima pameti – ne bi morali da gaze u vodi do kolena kada pada kiša. A kiša ove godine pada često.
Kao i ranijih godina. Doduše, istina je da su padavine na nekim područjima tri do četiri puta veće od proseka, a problem su i prepuni kanali – gde ih ima – pa voda nigde ne može gravitaciono oticati, saopštavaju oni koji se razumeju u tu materiju.
Još je veći problem kada nema atmosferske kanalizacije, a šahtovi su puni ili su fino zatrpani, mada je atmosferska kanalizacija u Malom ritu, prema rečima jedne stanovnice, nekada postojala. Inače, u okolini zelenih zgrada ima dva šahta, ali niti jedan ne može da primi ogromnu količinu vode. U utorak pre podne kod tih zgrada radila je i mobilna pumpa DTD-a, ali kiša je „jače“ padala nego što je pumpa radila. Na teren su izašli i radnici Vodokanala, ali su mogli samo da posmatraju šta se dešava. Inače, prema rečima radnika Vodokanala, održavanje atmosferske kanalizacije do ove godine nije bilo u nadležnosti ovog javnog preduzeća.
Makondo na naš način
Stanovnici u zelenim zgradama i u okolnim kućama ovih dana se osećaju kao žitelji Makonda iz romana Sto godina samoće, gde je godinama padala kiša.
Problem nije nastao juče, star je tridesetak godina, ali ga niko ne rešava, pa tako stanovnici zelenih kula ne mogu da izađu iz zgrada, jer će im cipele i odeća biti sasvim mokre, pošto je voda gotovo do kolena.
U utorak pre podne nekoliko gnevnih građana koračalo je po jezeru ispred zgrada, neki u vlažnim cipelama i pantalonama, a pametniji u gumenim čizmama. Deca su hodala u vodi do kolena.
Oko deset sati viđeni su radnici DTD-a koji su pokušavali da kišnicu uvedu u jedan od šahtova. Ranije, oko sedam sati ujutro, dok voda nije delimično otekla, iz zelenih kula – osim srednje zgrade, jer tamo postoji staza koja vodi od zgrade do puta – bilo je nemoguće izaći, jer je „vodostaj“ bio oko 30 centimetara.
„Problem je uvek postojao, ali ne u ovoj meri. Sada ne možemo izaći iz kuća“, rekla je jedna od stanovnica zgrade „naoružana“ velikim gumenim čizmama.
Slobodan Prelević koji živi na oko 50 metara od zelenih kula, rekao je da je jedva izašao iz kuće. „Ovaj problem se najmanje trideset godina ne rešava. Ljudi iz opštine to vide i znaju. Razgovarao sam danas sa inspektorom i on je rekao: ’Mi to znamo’. Rekao sam: ’Molim vas, ovo je vrlo važno, rešite problem da u narednih 30 godina nemamo problema’. Stvar je u tome da se nije radilo kako treba kada su se gradile ove zgrade. Nije se mislilo od samog starta, a kad je temelj loš, onda ni nadogradnja nije dobra. Žive tu i mladi ljudi, i deca, i bebe, imate bolesnih ljudi, imate tu niz problema koji se automatski nadovezuju. Tragedija je to što se događaji ponavljaju, a niko ništa ne preduzima. U tome je ceo problem“, rekao je Prelević.
Slobodan Gladić misli da su odgovorni projektanti: „Odgovorni su projektanti koji su projektovali ovaj rit, a nema odvoda atmosferske vode. Svi šahtovi su puni vode. Vidite kako izlazimo iz kuće. Ne znam kuda ću da idem, na sve strane je voda. Ne možeš da prođeš“.
On nije ni želeo da priča o tome da li je zatražena pomoć od lokalne samouprave: „Ma kakva opština! Kakve rukovodioce imamo, nije se čuditi uopšte. Nije ovo prvi put!“
Radisav Prodanović stanuje na kraju Omladinske ulice: „Kod nas uopšte nema kanalizacije. Kada hoćemo da izađemo iz kuće, stavljamo kamenje na zemlju da bismo izašli na ulicu. Sad su napravili put, a sva voda je oko trotoara, nema gde da ode. Najgore je preći preko trotoara“.
Živana Zečević takođe stanuje na „poplavljenom“ području: „Pozajmila sam čizme od komšinice da bih izašla iz kuće. Svake godine očekujemo da se reši problem, ali se ništa ne radi. Danas smo zvali Vodokanal, moj sin je zaustavio auto Vodokanala, ali samo su proleteli pored njega, nisu ga ni pogledali. I komšija je zvao. Ovo je katastrofa! Tako je svake godine, a plaćamo vodu, plaćamo doprinos, sve plaćamo…“
Zamena cevi – ne zna se kada
Predsednik opštine Peter Knezi, upitan da li predstavnici lokalne samouprave planiraju da reše problem koji prouzrokuje kiša u Malom ritu, rekao je da u tom delu grada treba da se zamene kanalizacione cevi, jer su sadašnje nedovoljno široke i ne mogu da prime vodu u slučaju velikih kiša: „Potrebna je ozbiljnija investicija. Ne znam koliko je miliona dinara potrebno za to. Sada, dok se ne završi projekat i ne obezbedimo novac (Omladinska ulica, deo Male Bosne) možemo da uradimo samo to što i činimo, da ispumpavamo vodu“.
O tome da ovaj problem postoji tridesetak godina Knezi je rekao: „Nažalost, izgleda da niko nije imao novca da reši problem. Vodokanal sada pravi projekat i čim će biti završen, videćemo koliko košta zamena kanalizacionih cevi i onda će taj posao zasigurno biti među prioritetima“.
A do tada situacija je takva kakva je. Knezi je odgovorio na pitanje šta da rade građani koji žive u Malom ritu kada su im kuće u vodi, da li da ostanu u svojim kućama ili da plivaju.
„Ne treba da ostanu u svojim kućama, jer voda ne stoji tamo danima, povlači se i sama nakon izvesnog vremena, a posle ovakvih kiša kakve su bile u ponedeljak i u utorak ispumpavamo vodu“, rekao je predsednik opštine.
Ima li odgovornih?
I, mada ljudi nisu ribe, nego građani Srbije, i Bečeja u ovom slučaju, koji plaćaju poreze i komunalne takse i državi i opštini, problem koji uzrokuju kiše u Malom ritu očigledno neće biti rešen uskoro. Projekat nije gotov, novca nema, atmosferska kanalizacija takođe ne postoji.
A ljudi koji su u poslednjih 30 godina bili i jesu u mogućnosti da najpre preduprede, a potom da reše ovaj problem, ne osećaju se odgovornim.
Verovatno ne stanuju u Malom ritu i ne moraju da kupuju nove cipele posle svake kiše.
Kristina Demeter Filipčev
