trg_fontaneObnova pravoslavne crkve Svetog velikomučenika Georgija počela je u aprilu 2008. godine. Prva faza radova po projektu arhitekte Milorada Dimitrijevića, rekonstrukcija krova (zamena krovne građe i crepa), učvršćivanje tornja (postavljanje metalnih učvršćivača) i postavljanje limarije, završena je krajem 2009. godine. Vrednost izvedenog posla bila je oko 11 miliona dinara.
Preostale faze obnove pravoslavne crkve obuhvataju sanaciju unutrašnjeg i spoljašnjeg dela zgrade. Po projektu Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Petrovaradina iz 2008. godine, čija je ukupna vrednost oko 29 miliona dinara, za restauraciju i konzervaciju ikonostasa (na kom ima 63 ikone koje je naslikao Uroš Predić) potrebno je oko 13 miliona dinara, a za unutrašnju dekoraciju i uređenje hrama oko 15 miliona dinara. Projekat sanacije spoljašnjeg dela crkvene zgrade i fasade uradio je besplatno Sava Stražmešterov.
Za obezbeđivanje potrebnog novca 2009. godine je konkurisano kod Fonda za kapitalna ulaganja i očekivalo se da će radovi biti nastavljeni tokom 2010. godine, međutim, zbog ekonomske krize po ovom pitanju nije bilo pomaka.
Prema informacijama iz pravoslavne crkvene opštine, za sada Fond za kapitalna ulaganja nije obavestio crkvenu opštinu, niti je odobrio sredstva za rekonstrukciju crkve. Dejan Stanojev, arhijerejski namesnik u Bečeju, rekao je da je sanacija krova crkve urađena sredstvima crkvene opštine: „To su onih 100.000 evra koje je PIK ’Bečej’ dao kao avans za budući zakup zemljišta (ugovor na pet godina, od 2009. godine), a koje sada već dve godine koristi (crkvenoj opštini je 2010. godine vraćeno 236 hektara zemlje). Zatim su tu i sredstva dobrovoljnih priloga naših vernika, koja nisu bila mala i pomoć i sredstva lokalne samouprave. Sada nam predstoji da se molbom obratimo Zavodu za zaštitu spomenika kulture da se uradi glavni projekat električne instalacije hrama. Kada je u pitanju elektro instalacija, mi smo izvršili izvesne intervencije, zamenjen je orman sa elektro instalacijom i postavljena je upravljačka tabla za crkvena zvona, što je bila investicija od 180.000 dinara. Ono što još treba da se uradi i u tom smislu hoće da nam pomognu nadležni iz Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo, komunalne poslove i zaštitu životne sredine opštine, je postavljanje česme u porti hrama, međutim, i to može da se radi isključivo po odobrenju Zavoda, po tom pitanju ćemo im se obratiti na proleće i nadam se, realizovati i taj projekat“.
|
Obijena kapela Prema informacijama dobijenih od bečejskog arhijerejskog namesnika Dejana Stanojeva, 7. februara obijena je baroničina kapela u centru grada u Zelenoj ulici: „Nije pričinjena veća materijalna šteta, ali atak na materijalna kulturna dobra ovoga grada i ta dešavanja koja su učestala, dislociraju nas iz savremenog civilizacijskog kulturnog sveta uopšte i stavljaju znak jednakosti sa varvarizmom i vandalizmom, što nije dobro za bečejsku sredinu. Imamo razumevanje bečejske vlasti i verujem da će posle pismenog obraćanja nadležnima, veća pažnja biti poklonjena očuvanju vrednosti koje su zajednička kulturna baština svih građana“, rekao je otac Stanojev. |
Stanojev je rekao i da se u saradnji sa lokalnom samoupravom i posebnim zalaganjem Mesne zajednice Radićević radi na nastavku izgradnje hrama „Rođenje presvete Bogorodice“ u ovom naseljenom mestu, koji je započet 2002. godine. Urađen je novi projekat i vrši se konverzija vlasništva, obezbeđen je donator i očekuje se nastavak radova u ovoj godini. Napomenuo je i da je još 2008. godine predsedniku opštine Peteru Kneziju predočio potrebu za izgradnjom još jedne pravoslavne crkve u Novom selu: „Tada je to bilo samo usmeni zahtev, bez naznačenja lokacije. Prethodni urbanistički plan ovog grada je imao preciziranu lokaciju za hram u Novom selu, negde na kraju tog dela grada. U razgovoru sa Imreom Kutijem iz Stankoma i predsednikom opštine došli smo do zajedničkog zaključka da se u Generalni urbanistički plan unese i izrada nove pravoslavne crkve. Lokacija je osmišljena na osnovu mišljenja glavnog gradskog arhitekte, na prostoru vašarišta, gde će se, u konceptu Plana detaljne regulacije, prema Generalnom planu opštine, rezervisati prostor za kompleks Srpske pravoslavne crkve. Imamo dopis predsednika opštine gde on izražava saglasnost. To je, može se reći, na papiru samo izraz političke volje, ali van te volje mi nemamo ništa. Pored ostalih planova, i izgradnja pravoslavnog hrama je svakako značajna istorijska kategorija, deo svake savremene urbane sredine i potreba vernika ovog grada, pravoslavnog življa ne malog broja, tako da razumevanje imamo od strane lokalne samouprave, samo bi možda trebala veća agilnost i malo brže sprovođenje ideje i namere u delo. Ja samo podsećam sve iz lokalne samouprave na ovo pitanje – prošle su dve i po godine – jer bilo je obećanja da će to biti realizovano do novembra prošle godine“, rekao je otac Stanojev.
|
Parastos za ubijene uvek 27. januara Komemoracija na Tisi, koja se svake godine održava u znak sećanja na žrtve fašizma, godinama unazad se odvija i u prisustvu predstavnika pravoslavne crkve, međutim, ove godine komemorativnom skupu 28. januara, predstavnici pravoslavne crkve nisu prisustvovali. Na pitanje da li je postojao razlog ili problem zbog kojeg je ove godine njihovo prisustvo na komemorativnom skupu izostalo, Dejan Stanojev je odgovorio da je do sada bilo uobičajeno da se parastos i opelo žrtvama održava 27. januara. |
LJ.M.
