Na teritoriji opštine Bečej trebalo bi da ima tridesetak dečjih igrališta. Neka od njih su u veoma lošem stanju, godinama nisu popravljana, dešava se da, osim slomljenih i ukradenih delova, deca se igraju na toboganima na kojima merdevinice drži bukvalno jedan šraf, te je samo pitanje vremena kada će se neko dete povrediti.
Ne postoji odluka Skupštine opštine o tome ko i na koji način gazduje igralištima, ko je nadležan za popravke sprava, te s obzirom na to da se ne zna koje opštinskog preduzeće je zaduženo da vodi računa o igralištima – da li JP Komunalac ili JP Direkcija za izgradnju – tim pitanjem se na adekvatan način ne bavi niko. Uprkos tome, novinaru Bečejskog mozaika je iz Direkcije za izgradnju saopšteno da su u toku poslednjih godinu dana rađene popravke na nekoliko dečjih igrališta (3 ili 5) iz donacija.
O tome ko je nadležan za održavanje i čuvanje igrališta i da li će ove godine biti popravljena, s obzirom na to da je poslednji put ulagalo u njih 2011. i početkom 2012. godine – o tome na koji način, pisali smo u prethodnom broju Bečejskog mozaika – predsednik opštine Vuk Radojević je rekao: „Postavlja se pitanje kvaliteta postavljanja dečjih igrališta 2011. i početkom 2012. godine, s jedne strane. S druge strane, nažalost, kao i kada je u pitanju druga javna svojina opštine Bečej, tu je i pitanje odnosa građana opštine Bečej prema javnoj svojini, u prilici smo da vidimo da se krajnje nemarno i neodgovorno odnosimo prema javnoj svojini. Primera radi, u toku je postavljanje stubova sa javnom led rasvetom u Goranskom parku i tokom postavljanja već imamo neke razbijene svetiljke. Apelujem i ovim putem na sugrađane da se domaćinski i odgovorno, kao prema svojoj svojini, odnose i prema svojini opštine Bečej, jer to jeste naša zajednička svojina. Ista je situacija i kada su u pitanju dečja igrališta. Jedino možemo da uputimo apel da se više vodi računa, da se ne ponašamo vandalski prema javnoj svojini opštine. Svakako da je to jedno od pitanja koje imamo nameru da rešimo u ovom mandatu lokalne vlasti: pitanje dečjih igrališta, odgovornost za njihovo upravljanje i načina kako da se dečja igrališta sačuvaju. Očigledno je da imaju sudbinu kao i drugi oblici javne svojine i moramo naći načina kako da ih sačuvamo. Imamo situaciju da postoje dečja igrališta koja su ograđena. Da li je to rešenje? Da li smo došli u tu fazu kao društvo, u smislu nivoa svesti nas građana da smo krajnje nemarni prema javnoj svojini i treba da pravimo neku vrstu geta od dečjih igrališta, da ih zagradimo i zaključavamo da bismo ih sačuvali? To je nešto što se postavlja kao pitanje i kao izazov pred ovu lokalnu vlast. Imamo nameru da se pozabavimo ozbiljno tim pitanjem i da pokušamo da nađemo model koji će prevazići ova otvorena pitanja koja sam nabrojao“.
Na pitanje da li će se taj model naći uskoro, Radojević je odgovorio: „Verujem da ćemo tokom ove godine izraditi adekvatna pravna akta a da ćemo određena sredstva izdvojiti u budžetu opštine za narednu budžetsku godinu, ali vrlo jasno definisati prava i obaveze kroz odgovarajuća pravna akta u smislu odgovornosti određenih javnih preduzeća i ustanova za upravljanje dečjim igralištima. Sve je to, međutim, uzaludno ako mi kao građani ne budemo dovoljno odgovorni i ne budemo se domaćinski ponašali prema javnoj svojini što jesu i dečja igrališta“.
O tome da li su moguće eventualne sitne popravke na igralištima kako se deca ne bi povredila, predsednik opštine je rekao da će sitne popravke biti urađene veoma brzo.
K.D.F.