trg_fontaneJoš početkom 2010. godine, jer su u to vreme, kao i danas, krivična dela u Bečeju bila veoma učestala (od ubistva do silovanja), konstatovano je da je potrebna opsežna analiza kako bi se utvrdilo šta je doprinelo tome da se u Bečeju izvršavaju krivična dela koja su ranije bila karakteristična za druge sredine. Građani su često napominjali i (ne)učinkovitost bečejske policije, naročito posle skandala iz februara te godine, kada je policiji iz policijske stanice pobegao osumnjičeni za silovanje devojčice.
U februaru 2010. godine pokrajinski ombudsman je, zajedno sa bečejskim, povodom tog slučaja, ali i zbog ostalih krivičnih dela u opštini, zatražio od policije povećavanje broja policijskih patrola, a naročito vikendom i u blizini osetljivih lokacija, kao što su škole, mesta gde se okupljaju mladi i groblja. Takva potreba postoji i danas.
Lazar Sekulić, tadašnji koordinator opštinskog Saveta za bezbednost i pomoćnik predsednika opštine za bezbednost, osudio je eskalaciju nasilja u opštini, ali osim „stvaranja slike o bezbednosnoj situaciji“, nije ponudio konkretne mere.
Sekulić je tada rekao i ovo: „Kada završimo skeniranje i kada odredimo koja krivična dela dominiraju u Bečeju, doći ćemo do zaključka na koji način, uz pomoć svih institucija, možemo delovati u cilju prevencije kriminala, što je osnovni zadatak Saveta za bezbednost“. Nije bilo teško „odrediti“ koja krivična dela dominiraju u Bečeju, ali se stiče utisak da Savet nije ispunio svoj osnovni zadatak: delovanje u cilju prevencije kriminala.
B.M.
