trg_fontane
Komunalac je nedavno pokrenuo proceduru registracije prihvatilišta za pse u Bečeju u skladu sa Zakonom o zaštiti životinja i novim pravilnicima, koji su doneti u martu prošle godine i regulišu oblast prihvatilišta i pansiona za pse, rekao je rukovodilac u azilu, Robert Butaš iz Komunalca. „Ranije je postojalo privremeno rešenje pod kojim je azil pušten u rad. Sada je definisano kako to mesto treba da funkcioniše, koji su neophodni uslovi za rad prihvatilišta i iz tog razloga je morao da se uredi prostor u azilu.
Po novim pravilima potrebno je mnogo više prostorija i odvojenog prostora za pridošle pse i za one koji su već u prihvatilištu, nego do sada. Jedno veliko dvorište smo podelili na tri dela, psi su odvojeni na manje grupe, zemljište je nasuto sitnim kamenjem, neki delovi su betonirani, postavljene su ograde, uređena je ambulanta i u delu gde su psi i sada je prostor u azilu mnogo funkcionalniji i humaniji za životinje“, rekao je Butaš. Radove, čija je vrednost oko 500.000 dinara, finansirao je Komunalac.
|
Psi beskućnici traže dom Procenat udomljavanja pasa iz azila je zanemarljiv. Tom problemu se sada posvećuje veća pažnja, rekao je rukovodilac u prihvatilištu Robert Butaš. On je objasnio da je prihvatilište uspostavilo saradnju sa civilnim organizacijama i Društvom za zaštitu prirode i životinja Bečej, preko koje se psi udomljavaju i u inostranstvu, ali i sa građanima, koji u sve većem broju odlaze u prihvatilište kako bi udomili pse. S druge strane, zbog ograničenog kapaciteta azila akcije hvatanja napuštenih pasa se rade sporadično ili po pozivu. Psa lutalicu, uginulog psa ili drugu životinju građani mogu da prijave zoohigijeničarskoj službi na broj telefona: 064/89-317-63. |
Prihvatilište može da primi 150 napuštenih pasa, međutim, u njemu se sada nalazi 170-180 životinja. „Za ovaj broj pasa još uvek možemo da obezbedimo propisane uslove, a već preko tog broja bilo bi problematično. U azilu ima četiri zaposlena, koji rade u smenama, dva radnika su angažovana preko omladinske zadruge, dva po ugovoru na privremeno-povremenim poslovima i tu je i stalno zaposleni zoohigijeničar. Imamo i veterinara po ugovoru, a napravljen je i plan zbrinjavanja u slučaju vremenskih nepogoda ili vanrednih situacija. Sklopljen je ugovor sa prihvatilištem u Vrbasu da u slučaju vanredne situacije pse iz azila možemo privremeno smestiti tamo. Pored toga, napravljen je petogodišnji plan do 2018. godine i u tom planu ima dosta aktivnosti koje treba da realizujemo. Najpre medijske promocije i kampanje za udomljavanje pasa, zatim aktivnije traženje donatora, odnosno uspostavljanje saradnje sa industrijama mesa za doniranje hrane, planiramo još neke adaptacije da bi prihvatilište u potpunosti bilo funkcionalno. Što se tiče proširenja kapaciteta, to iziskuje mnogo novca, ali ćemo raditi i na tome, kada budemo registrovani, moći ćemo da konkurišemo za dodatna sredstva“, rekao je Butaš. Prema njegovim rečima, za funkcionisanje azila Komunalac je ove godine izdvojio više novca, nego prethodnih godina, jer je za držanje jednog psa potrebno 2.100 dinara mesečno, računajući radnu snagu, struju, vodu, hranu i veterinarske usluge (za 180 pasa na mesečnom nivou je to 378.000, a na godišnjem oko 4,5 miliona dinara).
|
Nema hladnjače za odlaganje mrtvih pasa U funkcionisanju prihvatilišta za pse problem je bio i to što nije postojalo vozilo za potrebe azila i hladnjača za odlaganje uginulih životinja. Prema rečima Butaša, Komunalac je jedno vozilo ustupio zaposlenima u azilu, dok je rešavanje problema u vezi odlaganja uginulih životinja u toku. „Prema informacijama s kojima raspolažem, oformljena je komisija za rešavanje ovog problema“, rekao je Butaš. |
Ove godine je za funkcionisanje prihvatilišta iz opštinskog budžeta predviđeno 3,6 miliona dinara.
„Donacija Monike Brukner koju smo do sada imali (besplatna sterilizacija i granule) je zbog ekonomske situacije znatno smanjena i moraćemo od opštine tražiti da nam poveća budžet. Ono što budemo dobijali od Monike Brukner će se verovatno primenjivati samo za životinje koje su u azilu, jer za jednog psa koji dođe u azil potrebno je u startu izdvojiti dosta novca, oko 3.000-4.000 dinara za sterilizaciju, 600 dinara za čipovanje, 600 dinara za vakcinaciju, pa za veterinarski pregled i to je ukupno oko 6.000 dinara za jednog pridošlog psa“, objasnio je Butaš. Veliki broj pasa lutalica na ulicama je i dalje jedan od glavnih problema, ali i neodgovorno ponašanje građana kao i nedovoljna inspekcijska kontrola.
„Ima mnogo građana koji svoje ljubimce nisu vakcinisali i čipovali i onda ih puste na ulicu, a to i nama i drugim građanima stvara problem. To se konstantno dešava i nismo u mogućnosti da ’očistimo’ ulice od pasa lutalica, jer stalno dolaze novi. Sa druge strane, problem je i to što nema dovoljno inspekcijske kontrole o tome da li su vlasnici životinja ispunili svoju obavezu da vakcinišu i obeleže svoje ljubimce“, rekao je Butaš.
Ovakva situacija dovodi do toga da se iz opštinskog budžeta izdvajaju značajna sredstva na ime isplate odšteta od ujeda pasa, te je po tom osnovu do septembra prošle godine građanima plaćeno 1,5 miliona dinara. Butaš je rekao da će i u ovoj oblasti biti novina: „U toku je izrada akata kojima će biti regulisana ova problematika. Ubuduće oni koji traže odštetu zbog ujeda pasa, treba da raspolažu čvrstim dokazima i svaki oštećeni kojem se desi tako nešto, biće u obavezi da se javi nama i da mi utvrdimo identitet psa“.
LJ.M.
